Хамроев Халим Розикович "макроиктисодиёт"


Пулга талабнинг хозирги замон назариясининг хусусиятлари



Download 1,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet35/79
Sana18.07.2022
Hajmi1,57 Mb.
#819922
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   79
Bog'liq
makroiktisodiyot

Пулга талабнинг хозирги замон назариясининг хусусиятлари

30.
Активлар диапозонини жуда кенг деб хисоблайдилар ( М0, М1, М2,М3, 
L). 
31.
Кейнсча пул талаб мотивларини ( транакцион, спекулятив, эхтиеткорлик) 
бир - биридан ажратиб утирмайди. Фоиз ставкаси пулни саклашга таъсир 
килади, аммо пул саклашнинг альтернатив киймати сифатида фоиз 
ставкасига караб. 
3. Бойликни пулга булган талабнинг асосий омили деб карайди. 
4. 
Пулнинг макбуллигига унинг ликвидлигидан ташкари кутишдан 
узгаришларни хам таъсир килади деб хисоблайди. Агар пулга талабнинг 
келажакдаги коньюнктураси пессимистик булса, пулга талаб янада ошади
оптимистик булса, пулга талаб камаяди. 
5. Инфляция борлигини хисобга олади. Реал ва номинал даромад каби 
тушунчаларни аник фарклайди, реал ва номинал фоиз ставкаси, реал ва номинал 
пул массасининг хажми фаркланади. 
Пул бозори
– бу шундай бозорки, бунга пулга булган талаб ва таклиф фоиз 
ставкаси даражасини, пулнинг «бахосини» аниклайди. Пул бозори - бу пулга 
булган талаб ва таклифни бир – бирига узаро таъсирини таъминлаб берувчи 
институтлар мажмуасидан иборат. Пул бозорининг хусусияти шундаки, бунда пул 
«сотилмайди» еки «сотиб олинмайди» бошка товарлар сингари. 
Агар пулга булган талаб, юкорида курганимиздек , куплаб омилларга боглик 
булса, пул таклифини киладиган институт давлат ва банклардир. Улар уртасидаги 
мувозанатни саклаш эса давлатга, биринчи навбатда марказий банка богликдир. 
 
 
 
 


2 - 
саволга
 
жавоб
.
 
 
Кредит
– вактинча буш пулларни аккумляция килиш ва уларни максад 
буйича фойдаланиш жараенида вужудга келадиган иктисодий муносабатлар 
системасидир.
Кредитнинг хусусиятлари:
а) кайтариб беришлик; 
б) муддатлилиги; 
в) хак туланишидир. 
Кредит манбалари :
а) корхоналарнинг вактинча буш турган пул ресурслари; 
б) ахоли жамгармалари; 
в) жамиятнинг вактинча ишлатилмаетган молия ресурслари. 
Кредитлар муддат жихатдан куйидагига булинади:
1)
киска муддатли ( 1 йилгача); 
2)
урта муддатли ( 1 йилдан 5 йилгача); 
3)
узок муддатли ( 5 йилдан узок муддатга).
Кредит ресурсларини аккумляция килиб кредитлаш билан шугулланадиган 
махсус корхонани 
банк
деб айтадилар. Банк жуда кадимий корхона, хатто у
Бобилда хам булган. Банк пайдо булишига тиллони тинч, ишончли жойга йигиш 
туртки булган. Биринчи ювилерлар банкирликни бошлаган. Киши олтинини 
заргарга берган, у эса когозга тилхат езиб берган, еки клиент уз тиллосининг 1 
кисмини фалончига бер деб хужжат (чекнинг протоколи) езиб берган. 
Банк операциялари актив ва пассив булади. Актив операциялари билан банк 
даромад олади, пассив операциялар учун хак тулайди. 
Банк тизими марказий банк ва тижорат банкларидан иборат. Марказий банк
мамлакатнинг эмиссия банки булиб, у давлатга карайди ва бутун банк тизимини ва 
мамлакатда пул муомаласини назорат килади. У банклар банки хисобланади.
Тижорат банклари хозирги замонда 100 дан ортик хизматлар курсатади. 
Улар мамлакат чегарасидан чикиб жахон микесида фаолият курсатадилар. 
Дуненинг 10 йирик банкининг (1995 йил холати буйича) энг каттаси инглиз банки ( 
NSBC Holdindz) , иккинчи урин француз банки (Credit Agricolt), учинчи урин 
Швецария банки (Union Bank) эгаллайди. Шу унталик уринга 5 та япон, 1 немис, 1 
америка банки хам киради. 
Тижорат банклари универсал еки ихтисослашган булади. Банк тизимига 
ихтисослашган молия кредит институтлари хам киради. Уларга куйидагиларни 
киритиш мумкин:
а) инвестиция банклари; 
б) жамгарма ташкилотлари
в) сугурта компаниялари; 


г) нафака фондлари; 
д) инвестиция компаниялари. 

Download 1,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   79




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish