Халкларининг



Download 1,75 Mb.
bet6/59
Sana09.07.2022
Hajmi1,75 Mb.
#764417
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   59
Bog'liq
ganiyeva

It
Eisner .1. Die MusikkuUur Agupylcns. Musik und Gesscl sctuir!', I№6, S. 292-293 6.
каби кушмкчилар машхур эдилар. Умм Кулсум илк маротаба Миср радиоси оркали 1934 йили уз кушикдарини ижро пади на хал к опига тушади. Умм Кулсумга машхурлик келтирган фаолият турларидан яна бири кино (“Умид мадхияси” (1937), “Динара” (1940). “Салама” фильмларида ижро этган ро.ппаридир. 1945-50-йилларга келиб, Умм Кулер! профессионал хонандалик репертуарнни яратиб, ижрочилик амалиётида чукур из колдиради.
1960-йилларда Умм Кулсум ташаббуси билан Мисрзгак аёллар хллк фронт и тапткил отнладн. Шуидан суш . у нафакат араб дунёси, балки бутун жахонга танила бошлайди. У э?зининг инкилобий к?шикдари билан шухрат кочониб, миллий очодлик шгкилоби жангчилари томонидан моддий куллаб-кувватланган. Сунгра, жахон буйлаб бир кагор KOHuepi гасгролларида ишгирок этиб, узининг бегакрор о ночи билан кеш танилади, араб мусикаснниш сечрли жозибасини барча халкларга намой ж и зтади ка бу мусикаиипг ёрхин памояндасига а ал а над и. Умм Кулсум барча араб халклари томонидан миллим к$?шикчи еифатида тан олинган.
1970-йилларда унинг соглши кескин ёмонлашиб, 1975 йили вафот этади.
Ум м Кулсум Араб дупёсида шакллаииб келаётган янги авлод к^шикчиларига ибрат чди. Унинг ижросидаги мусикий асарлар талкипи сахнадагп гузал харакатлар билан уйгуплашиб, нафис жозиба касб зтарди. Чунки унинг овочи бегакрор, ажоииб ифодали. дардли ва зхтиросли чди. Умм Кулсум ижоди араб шеърнятининг чу кур маъноси тимсолидир. Хонанда шоирларнинг кушик; учун ёчган матнлари уегида жуда галабчанлик билан ишлар зди. Унинг рспертуаридан шоирлар сардори А^мад Шавций ва Нил шоирн Хрфю Породим иа бопткдларнинг бегакрор r+а гтг сара касида. шеьрлари урин олган. Мазкур kV'Iниклар йупалптшшп уч йуналинпа булит мумкин: ccbih- мухаббатпи мадх этувчи кушиклар: ватанпарварлик туйгуларияи акс эттирувчи намуналар; диний-фалсафий мавчудаги кушиклар5.
Умм Кулсум Узининг серкнрра ижоди, бетакрор о вози билан нафакат араб дунёеида, балки жахонда хам обру тонди.
Такрмрлаш учун матулар:

  • Араб мусика маданияги;

  • Мумтоз мусика намуналари;

  • Араб му мтоз мусикдси жанрлари;

  • Касида. мувашшах;

  • Араб кушикдари.






Магриб Африка Шпмолида жоплашган Жачоир. Марокаш. Тунис. Лилия. Мавритания давлатларшш уч ичига олади. Буидап гашкдри, Пиреней ярим ороли ва Испаииядагн Андалусия минтаклси хдмда Курдоба (Кордова), Севилья, Гренада шахарлари \ам шу худу^цш жой олган. 661 -680-йилларда араблар гарихи;щ давлат тспасига Уммавийлар сулоласи кслади. 750-йилларда хокимият Аббосийлар кулига утади. Уммавийлар чачифалик пойтахтлари Дамашк ва Когдод шахарларинм тарк гшб. Шимолий Африка ерларига чектгадилар ва Андалусия (Араблар Испанияои, иойчахтл Куртоба Кордона) мустакид Хршимийдар давлатшго барио лишади.и
Араб мусикий-шсьрмй маданияти Исиан халк анъаналари мадаииягига чукур сингиб борадн. Аммо, Непал христиан дииий кенгаши кдришликлари окибатида XI—XII аерлар араблар Пирсией ярим ороли дан Шимолий Африка ерларига кучишга мажбур булишадн. Улар ушбу худудга узларинннг ноёб Андалусия мусика анъаналари ни олиб келишади. Шу боне. Жачоир, Тунис ва Ливия нубалари (тубуъ на саиаь турку млари), мувашшах айтим—чолгу турку.млари Магриб маданпягида хамон “Андалус услуби" деб юритнлади.
Магриб мусика маданиячи ривожи икки йуналшлга булинади:

  1. Барбарлар (кддимнй даврни уч ичига олган) даври;

  2. Араблар даври.

Барбарлар маданиятида' мусика, шсърият ва раке санъати каби жанрлар уйгун ривожланган. Халк орасида бу жанрларнинг хилма
м Ис-горня CI ран Западной.) Востока в срсяяие века. М.; 1957. с. 152.

хил шакплари кенг тарканган. Жумладан: ифарди - топишмок айтиш; ташерчфт — кушик (якка холда ижро шигап): уиниг атемши ёки излн шакллари. Хдр бир шакл у.зига хос миллий жараённи акс тггнрган булиши эхтнмолдан холи эмас. Ташерафт шакли Магрибда оддпи к^шикцш ифода л с а. атемши ёки изли шакли Марокашиинг кичик кушик, яъни поэмалари хисобланган. Жанрлар кесимида Жачоирда Узига хос шакллар манжуд. Масалап ахрпил ва тагарроб. By шакллар асосан байрамона кушик-рацсларни ташкил этади.



Download 1,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   59




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish