\j Араб халкларитшг турмуш тарчи ва хаёти билан ботик фольклор мусикий иамулалари \ам узига хосдир. Жанрлар раиг-баранпшги, куй ва айтимларнянг араб халклари миллим аиъаналарига мослигини айтиб Утитп лошмдир. Шу билан бирга, хам к орасида профессионал, яъни мумтоз мусикаииш шаклланиши араб чалкниииг бой маънавиягга эга жанлигидаи далолат беради.
Ислом динигача (VII аср) булган "Жохилия даьри' да шеърият ва мусика гучал бир уйгуиликда булганки. улар алохида курипишда таи олинмас эди. М.Гетгатнинг4 айтишича. "Шеърият нафакат мусикий ритмни бошкарган, балки к^шик билан ифодапанган" Шунда чолгу мусикаси yin а жу piium»:2 сифатида иккинчи даражали вашфанн бажарган. Жохилия дакринши кечки боскичида санъат юкорн чуккига кутарилнб, мусика шеърият сохаси хамда диний маросим (ссхр-жоду)ларда ксиг кулланилди. Ушбу даврда Ту вайе, Азэа ал- Майла (“Хонандалар маликаси"), машхур каиизак Ширин, шоир ва мусиками Кдссаи ибн Табут, кушнкчи Билал Рибах ал-Хабаша сингари намояндалар фаолият курса маплар5.
Араб классик адабнёгиииш шакллашинида Ислом дииииинг мукаддас китоби Куртом жуда капа ахамияг касб пади.
Араб маданиятиипиг ривож. laiimnit 3 ia асосий даврда шакллаиади:
Уммавийлар (VTI-VlllI) сулоласи сулоласи - Сурия-Дамашк;
Аббосиилар (VIIJ X аерлар) сулоласи Ирок-Ьагдод;
Мамлуклар (XII—XIП> сулоласи Миср-К,охира каби марказлар билан богликдирл
Шулги алохида га'ькидлаш жоилки. Уммавийлар даврида араб профессионал мумтоз мусикаси (шахар ва саройларда) кжеак
даражага кутарилади. Шу замоининг таиикли алломаларидан Юнус ал-Котибнинг (765) “Китабу-л-агани” ("Кушикпар китобн") араб мусика назариясига багишлангаи илк рисоласи. Ибн Сурайжнинг (726) “Етги кушик” китоблари бизгача етиб келди3. Араб халифалигининг кейинги мадаяий-маърифий юксялшп лаври Аббосийлар хукмронлигига (VIII—X асрлар) тугри келади. Бу давр араб цивилизациясининг "Олтин даври" хисоблаиади. Мансур (754-776). Хорун ар-Рашид (786 809) ва Маъмун (813-833) халифаликлари пайтида илм-фанга эьтибор кучаяди. Мусика илмининг гуллаб яшнашнга IX аср ургаларида Багдодда ташкил этилган “Дор ул-Х,икма” (Дониптмандлар уйи) хам сабаб булган. Бу ерда Юнон муаллифлари, хусусан, Пифагор (Писогурис), Птолемей (Батломус), Евклид (Икушдус), Сократ (Сукрот). Платон (Афлотун), Аристотель (Арасту)ларнинг турли хил асарлари гаржима килинди ва шу билан бирга купгина рисолалар яратилди.
VАрабларишшг профессионал мусикдси огзаки тарзда рнвожланган. Бу мусика табиатан бадихавий ту с га эгадир. Хрзирги давргача жуда kVh кддимий жанрлар, хал к, кушикчилиги, вокал, шеърий, чолгу ва раке саиьаги шакллари стиб келган. Кадим г и арабларыинг огзаки аиъанавий жанрлари рави ва мутриблар ижодида сакданиб аерма-аер утиб келган4.
Араб халхпарининг бой бадиий мсроси авлодддн авлодга утиб, “Аиъанавий мусика” деган номии олишга муяссар булган л Каид этиш жоизки, ушбу анъана доимо халк мусика маданиятининг жонли жарасишш акс лтмриш билан бирга доимо харакатда булиб. янгилаииб тургаи.
Арабларнипг кадимги ритмлари “чу л ритмлари” (туя юриши. отиинг сакраши) ва хоказо таъсири остида шакллангал.
Араб профессионал мусикий жамрларини икки гурухга б улит мумкин: муайян метро-ритмик гузумларнга асослаш ан намуналар ва эркин бадихавий шаклдаги комнозициялар.
Биринчи гурухга самой, башраф, тахмила, лонга каби шакллар ва бадихавий турдаги та нас им деб иомланувчи чолгу жанрлари киради/
Вокал (вокал-чолгу) жанрларига эса, кагьий метро-ритмга эга булган ва кеиг гаркалган мувашшал;, цаси<>а ва <)ор: эркии бадихдвийлик шаклидаги вокал ирелюдия-иоктюрилар лаяли ва лирик поэмалар - мавваллар киради. Бу жанрларнинг барчаси кадимий, лекин хозирги куида хам улар уз салохиятини йукогмаган. Улар асосида ижрочилше мактаблари ривожланди.;