Халкларининг



Download 1,75 Mb.
bet5/59
Sana09.07.2022
Hajmi1,75 Mb.
#764417
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   59
Bog'liq
ganiyeva

\ Лаяли лирик характер да in. куиинча чолгу журлигида яккахон хонанда томонидан ижро птиладиган кушик. By жанр Шарки й Арабистондан то Андалусиягача кенг таркалган. Купшт, бу жанр “лаяли - маввал” деб хам номлаиади. Кушикни асосий ижро отиш тамойили алохида судларнинг ривожлашштдир. Бу уиинг семантик таркибиии гашкил этади.
Лаяли бадихдвийлш и ижрочидак жуда капа махораг талаб


У<) ап и
килади. Маком ладдарпни мукаммал билиш. )ркни ижодий имирокичация килиш, турли хил ладларда маптикий модуляция ва олплмаларни бажариб, с^нг асосий топалликка кайтиш каби ижодий вашфадарни ижро ниш бу жанрга хосдир. Лаяли бадихаси ижро чид ан табиатаи таьсирчан булиинш, лирик канфиятни аник ифода тгиб беришни талаб килади Лаялниинг бирмунча оддий. еигилрок; тугрлари бошка мокал жанрлари сингари хал к ижодида хам учра^ди. U

  • Маввал - тарнхий манбаларда таькидла- ншпича. Хору и ар-Рапшд (786-906 йиллар) даври да яратилиб, жуда кайгули, драматик вок,еапар оцибашда пайдо булган жанр. Яъни, драматик длсментлар билан бойигплгаи лиро-эпик харахтердаги кушикдир. Унинг асосий образли-хиссий (>моционал) жихдтлари \<янрги даиргача стиб келган"'. Маввал минор ладида эник-бадихаьии тарзда равон (шошмасдан) ижро )тплади. Хар бир шеърий к,атор якунида “ва маввиля!” сУчларн такрорланнлади.s \j Маввал nici.pjiapii 5-6 кдтордан иборагдирд. Профессионал ижрочилар томонидан камдан-кам журсиз ижро этилади. Замонавий ижро чили к мезон и да кушик купрок миллия оркестр журлигида айтилади. Маввалшшг бир неча ижро услуби мавжуд. Vina кура, маввал ансамбль билан кетма-кетликда еки чолгу журлигн:и> диалог, яъни, савол-жавоб гарзнда талкии этилиши хам мумкин. Ушбу жанрнинг хал к, ижодиёти билан чамбарчас бопшкдиги. миллим охдиг буекдарининг кенг кУлланилгани сабабли маввал барча араб халкдари

томонидан сениб ижро ггилади нм тинглаиади.
Кддимдан араб тилипииг нфодали янграши, тапаффузишшг г^чаплиги ва образлилит эътироф лилган. Куншкчи шоирлар эса узларшишг охапрабоси билан ажралиб тургап. Улар куйлагап кушикларни, хагтоки, авлиёлик даражаси билан те иглам 1тири 11 пан. Халк орасида улар жуда капа обру-тьтиборга хдмда жамиятда юкори мавкскга эга б$?лганлар. vMabjr>’MKn, бадавийларга оид кушикчилик санъатида туя бокувчиларпинг кушик намупалари жуда оммалашган ва ас ос и й жанрлардгш булган. By и дан ташкари, мирсин - Гнни купили, мадх, пактов, cap касос. хида - туя подачилари, хабаб огчилар кушиги. х,ижа - хажвий кушиклар каби бошка шакллар араблар хдетидан урин олганХ
Умм Куле ум араб дунёсида узинииг ер кин овочи, бетакрор ижоди билап жуда катта обру- эътибор ка ахдмиятга эга булган кушикчи санъаткордир У як- кахон хонапда булиб комил- лик даражасида фаолият олиб боргап ва бутуп араб халклари томонидан эътироф этилган санъаткордир. Illy боне упипг
ижоди куй аерлик араб мусиадси гарихида хам алохида $?ринга игадир”. У ниш- ижоди Мисрдаги спи м у ъжизалардап бири - эх.ромлар билан хдм геиглаштириб, бархаст kvi пи клари билап манту кол шин п.тироф этил ад и. Машхур араб нублинисти, шоир па драма1урги Анис Мансур Умм Кулсумни кадим юной кутикчиеи Орфей билан генглаштирпш уди. У сапъач еохасида араб дунёсида мавжуд барча фахрий vnBOHjiapia эга булган. 1972 йили "Халк еаньати арбоби" деган )пг юкори уннонга caw вор болтан.
Умм Кулсум Мисрпинг Ганбалавия маркаэидаги Тамаи Захария кишлогида XX аср бошларида (IS>03—1(>05> шваллуд гиигаи, О гаеи Шайх Порочим Саид, хофизи Карьон ва диний купшклар ижрочисм булган Умм Кулсумпинг асл иеми Фотима Породим. Оилада яиа икки фарчаид булгани маълум: оиаси Рукда ва укаси Холид. Фотима жуда ажойиб овоз сочиби эди.
Маклумки, азалдап араб мамлакатаари аиьапавий мусулмон мактабларида гил, адабиёт, тарнх ва одоб дарслари билан бир кагорда Куръон ва унн кироат билан укигп чам ургатилиб келниган. Куръон кироат килишни узлаиггиргандан суш мусикий чо.иулардан бири - уд ёки конуида асосий макомлар амалий, яъни устз-шогирд 1арзида Ургатилгаи1-1.
Умм Кулсум 1920 йили К,ох,ирала биргшчи марта к^шик айтади ва шу шахарда колишии иия; килади. Шу билан бирга, у машхур араб бас гакорларидан бири, Мисрпинг яиги мусика нуналиши асосчиси Саш) Дарвиш (1892-1923) билан учрашишни орзу килади. Шу даврда, араб мусика Сан кати да Умм Кулсум билап бир кагорда, Мунира ал-Махдия, Найма М церия. \аёт Си ори и ва Фотима Саари
" Ео.шн И. Очерки арабской мушки. М.: 1977. с. 127.


Download 1,75 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   59




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish