Халқаро туризм


Жадвал 3.  Халқаро туристларнинг ташрифи 1990-2005 йиллар



Download 2,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet30/207
Sana03.06.2022
Hajmi2,41 Mb.
#632149
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   207
Bog'liq
12-y-Xalqaro-turizm.-Darslik-X.M.Mamatqulov-A.B.Bektemirov-va-bosh.-S-2007-

Жадвал 3. 
Халқаро туристларнинг ташрифи 1990-2005 йиллар 
(млн. киши) 
Асосий туристик 
йўналишлар 
1990 
1995 
2000 
2005 
Минтақа 
ва 
ҳудудлар 
салмоғи 
(%) 
Туризмдан 
келган 
даромадлар 
(млрд. 
доллар) 
Бир 
келувчи 
туристдан 
олинган 
даромад 
(доллар) 
Бутун 
дунё 
бўйича 
439 
540 
687 
806 
100,0 
680 
840 
Европа 
265,6 
315,0 
395,8 
441,5 
57,2 
348,2 
630 
Шимолий Европа 
31,8 
40,1 
45,8 
52,9 
7,9 
53,8 
1020 
Ғарбий Европа 
108,6 
112,2 
139,7 
142,7 
17,9 
121,4 
850 
Марказий 
(Шарқий) Европа 
31,5 
60,0 
69,6 
87,9 
4,7 
32,3 
370 
Жанубий (Ўртаер 
ден-гизи бўйича) 
Европа 
93,6 
102,7 
140,8 
158,6 
20,6 
140,2 
890 
Осиё ва Тинч 
океани минтақаси 
56,2 
82,4 
110,5 
155,4 
20,4 
138,6 
890 
Шимолий-
26,4 
41,3 
58,3 
87,6 
10,4 
70,8 
810 


43 
Шарқий Осиё 
Жанубий- 
Шарқий Осиё 
21,5 
28,8 
36,9 
49,3 
4,9 
33,4 
680 
Океания 
5,2 
8,1 
9,2 
10,5 
3,6 
24,5 
2330 
Жанубий Осиё 
3,2 
4,2 
6,1 
8,0 
1,4 
9,8 
1220 
Америка 
минтақаси 
92,8 
109,9 
128,1 
133,5 
21,2 
144,6 
1080 
Шимолий 
Америка 
71,7 
80,7 
91,4 
89,9 
15,7 
107,1 
1190 
Кариб 
денгизи 
ҳавзаси 
11,4 
14,0 
17,1 
18,9 
3,0 
20,4 
1080 
Марказий 
Америка 
1,9 
2,6 
4,9 
6,5 
0,7 
4,6 
700 
Жанубий 
Америка 
7,7 
4,7 
15,3 
18,2 
1,8 
12,5 
690 
Африка 
15,2 
20,3 
28,2 
36,7 
3,2 
21,5 
590 
Шимолий 
Африка 
8,4 
7,3 
10,2 
13,7 
1,0 
7,0 
510 
Сахара 
саҳроси 
минтақаси 
6,8 
13,0 
17,9 
23,0 
2,1 
14,5 
830 
Яқин Шарқ 
9,6 
13,7 
24,2 
39,1 
4,0 
27,6 
710 
 
Манба:
Всемирная туристская организация (ЮНВТО) ©. 2006.
Европа туризми. 
Европа шарқий ярим шарда жойлашган бўлиб, унинг 
умумий майдони (ороллар билан биргаликда) 10,5 млн. кв.км. ташкил қилади. 
Минтақа туристик ресурсларга жуда бой бўлиб ер шари бўйича алоҳида 
ажралиб тўради. Европа қирғоқлари Атлантика ва Шимолий муз океани ва 
унинг 10 дан ортиқ денгизлари билан ювилиб туради. Минтақа ҳудудида 20 та 
дан ортиқ дарёлар, 15 та катта кичик кўллари 25 тага яқин ороллари, 10 дан 
зиёд тоғ тизмалари, такрорланмас вулканлари, хилма-хил (арктик, антрактик, 
субарктик, муътадил, субтропик) иқлим пояслари, ранг-баранг табиат зоналари 
азал-азалдан сайёҳларни ўзига жалб қилиб келган. 
Европа инсоният цивилизациясининг энг муҳим, қадимги ўчоқларидан 
бири бўлиб ҳисобланади. Европа халқаро туризм оқимининг илк бор ташкил 
этилган минтақасидир. Ҳозирги вақтда унинг сиёсий харитасида 40 тадан ортиқ 
давлатлар мавжуд бўлиб, улардан 27 таси Европа Иттифоқи ташкилотига 
бирлашган. Бу давлатларнинг аксарият қисми ресупублика ва 12 таси эса 
монархия давлат бошқарувига эгадир. Европада дунёнинг иқтисодий жиҳатдан 
энг ривожланган қудратли «саккизлик» давлатлари (Германия, Буюкбритания, 
Франция, Италия ва Россия Федерацияси) жойлашган. Ушбу минтақада кўп кам 
аҳоли сонига эга бўлмаган жуда кичик «митти давлатлар» (Андорра, Монако, 
Сан-Марино, Лихтенштейн, Ватикан) ҳам ўрнашган. 
Хорижий Европа (МДҲ давлатларидан ташқари) дунё аҳолисининг энг 
зич жойлашган минтақаларидан бири бўлиб, унинг ҳудудида ер шари 
аҳолсинининг 8 фоиздан ортиқ қисми яшайди. Европа дунёда энг йирик, 
қадимий шаҳарлари, ибодатхоналари, спорт иншоотлари, кўнгил очар 
ўйингоҳлари, санъат марказлари (театрлар, музейлар, санъат галареялари), дам 


44 
олиш масканлари, курортлар, шифобахш минерал сувлари, денгиз пляжлари, 
меҳмонхоналар, ресторанлар, замонавий транспорт коммуникациялари 
(аэропортлар, денгиз, дарё портлари, темир йўл, автомобил вокзаллари, юқори 
сифатли автомобил йўллари, тезюрар поездлари ва ҳаво кемалари, юқори 
класли денгиз ва океан пассажир кемалари), ривожланган банк-молия 
ташкилотлари, хилма-хил сервис хизмати кўрсатувчи корхоналари барчаси 
халқаро туризмнинг ривожланишига жуда катта имкониятлар туғдиради. 
Европа минтақаси табиий географик ва сиёсий жиҳатдан Ғарбий Европа, 
Марказий (Шарқий) Европа, Шимолий Европа ва Жанубий (Ўрта Ер денгизи 
бўйи) Европа қисмларига бўлинади. Европа халқаро туризмда эгаллаган 
салмоғининг пастлигига қармасдан, ҳамон у дунё туризмнинг энг асосий 
минтақаларидан бир бўлиб қолмоқда (54,8%). Бунинг асосий сабаблари 
биринчидан минтақада хилма-хил рекрацион (табиий, маданий-тарихий) 
ресурсларнинг мавжудлиги, иккинчидан туризмнинг ривожланиши учун қўлай 
ижтимоий-иқтисодий ва инфратузилмалар омиллари (юқори даражадаги 
турмуш таркиби, шаҳар аҳолиси салмоғининг юқорилиги, транспорт 
тармоқларининг сер қатновлиги) дир. Яна минтақанинг географик жойлашиш 
омили, яъни кўпгина дунё мамлакатларига қуруқлик, сув йўллари билан чиқиш 
имкониятларининг 
мавжудлигидир. 
Ушбу 
минтақанинг 
энг 
муҳим 
хусусиятларидан бири ички минтақавий туристик оқимнинг устунлигидир. 
Европа бўйлаб саёҳат қилаётган туристларнинг қарийиб 9/10 қисми европалик 
аҳолидир.
Европада халқаро туризмнинг ривожланиши бўйича Шимолий Европа 
минтқаси, ундан сўнг Жанубий (Ўрта Ер денгизи бўйи) мамлакатлари 
(Испания, Италия, Греция ва Франция) етакчилик қилиб келмоқда. Бу 
минтақада туризмнинг ўртача йиллик ўсиш даражаси 2005-2006 йилларда 6-6,5 
фоизни ташкил қилди. Туризмнинг энг паст ўсиш даражаси (1-1,4 %) Марказий 
ва Шарқий Европа мамлакатлари (Польша, Чехия, Бельгия, Люксембург, 
Австрия)да кузатилди. Умуман олганда, Европа мамлакатларида халқаро 
туризм соҳасига акнчагина тўсқинлик қилган омиллардан бири бу минтақада 
иқтисодий коньюктуранинг ўзгариши, яъни евро пул бирлигига ўтиши билан 
ифожаланади. 

Download 2,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   207




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish