Халқаро туризм


Чизма 1  Мақсадли туризмнинг кирими (ҳисса) Транспорт тури бўйича туризмни



Download 2,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet29/207
Sana03.06.2022
Hajmi2,41 Mb.
#632149
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   207
Bog'liq
12-y-Xalqaro-turizm.-Darslik-X.M.Mamatqulov-A.B.Bektemirov-va-bosh.-S-2007-

Чизма 1 
Мақсадли туризмнинг кирими (ҳисса) Транспорт тури бўйича туризмни 
кириши 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Манба:
А.Ю.Александрова «Международный туризм». М.,2004 


42 
Шуни такидлаш жоизки, келувчи туристлар ўз манзилларига ҳаво 
транспортида (45 %), автомабил транспортида (43 %), темир йўл транспортида 
(5 %) ва сув транспортида (7 %) келишган. Сўнги йилларда туристлар келиб-
кетишида ҳаво транспортидан фойдаланиш салмоғи борган сари ортиб 
бормоқда.
 
Халқаро туризмда туристлар ташрифи.
Ҳозирги кунда туризм сервиси 
дунё бозорида нефт маҳсулотлари ва автомобиль сотиш бўйича учинчи ўринда 
туради. Туризмдан келадиган умумий даромад 680 млрд. долл. ёки 547 млрд. 
евро (2005 й.) ни ташкил қилади. Абсолют ҳолда ҳисоблаганда халқаро туризм 
соҳасидан келадиган фойданинг ўсиши 47 млрд. доллар бўлиб, бу сумма 
Испания давлатининг халқаро туризмдан оладиган умумий даромадига тенгдир 
ёки Кариб денгизи ҳавзаси, Марказий Америка, Жанубий Америка ва Жанубий 
Осиё минтақалари умумий даромадига тенгдир. Ушбу даромадда ҳар бир 
минтақанинг ўзига яраша салмоғи бўлиб, унда Европа мамлакатлари қўшимча 
20 млрд. доллар ишлаб, умумий даромадлар суммаси 348 млрд. долларга етди. 
Бу эса бутун жаҳон туризмидан келиб тушган даромаднинг 51 % ташкил 
қилади. Шимолий ва Жанубий Америка мамлакатлари ўз натижаларини 
яхшилаб 13 млрд. долларга умумий даромад миқдорини 145 млрд. (21 %) га, 
Осиё ва Тинч океани ҳавзаси минтақаси эса қўшимча 11 млрд. доллар олиб, 
умумий даромадлар миқдорини 139 млрд. доллар (20 %) га етказди. Африка 
минтақаси ўз қўшимча фойдасини 2 млрд. долларга кўпайтириб, даромаднинг 
умумий миқдорини 21 млрд. долларга кўтарди. Яқин Шарқ мамлакатлари ҳам 
қўшимча 2 млрд. доллар ишлаб, умумий даромадни 28 млрд. долларга олиб 
борди. Бу эса бутун жаҳон туризмидан келган умумий даромадига мос равишда 
3 ва 4 % ни ташкил этади.

Download 2,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   207




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish