Х. Т. Турсунов, Т. У. Рахимова экология укув кулланма «Chinor enk» экологик нашриёт компанияси


-расм Биосферанинг Ер геосфералари вужудга ке лиши



Download 4,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet42/109
Sana23.04.2022
Hajmi4,39 Mb.
#576278
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   109
Bog'liq
Мустақил

8-расм Биосферанинг Ер геосфералари вужудга ке лиши
ри к организм лар- 
н и н г
р о л и
ва 
а \а м и я т и н и очиб 
берган, биосф ера- 
ни б и о г е о х и м и к
ур ган и ш н и б о ш - 
лаган.
Б и о с ф е р а н и н г
\ о с и л б у л и ш и д а
а б и о т и к , б и о т и к
ва н оо би оти к бо- 
ск,ичлар аж р а т и - 
лади. 
Абиотик 
бо- 
с к и ч д а ( 4 , 5 - 3 , 5
уртасидаги урни
ва р и в о ж л а н и ш и


Экология
учун шароитлар юзага келган. 
Биотик 
боскичда (3,5 млрд. 
йил олдин) дастлабки тирик организмлар сув мухитида 
пайдо булган
Архей ва Протерозой эраларида \аёт содда куринишда 
булган ва океан усимликларида фотосинтез амалга ошган. 
600 млн. йил илгари, Палеозой эрасининг Кембрий даври- 
га келиб океанда \аёт турлана бошлайди. Кейинчалик, х,аёт 
курукдика чикдди, бутун биосферани эгаллайди ва гурки- 
раб ривожланган.
Органик эволюция давомида тирик организмлар атмос­
фера \авосини, Дуне океанининг сувини, тупрокдарнинг 
асосий массасини, минерал бирикмаларининг катта мас- 
сасини аъзолари, терилари, хужайралари, крнлари оркдли 
минглаб марталаб утказган ва бутун ер му^итини узгартир- 
ган (1).
Биосферада х,озирда 500 мингга як,ин усимлик турлари 
ва 1,5 млн.дан ортик,\айвон турлари мавжуддир.
Нообиотик боск^чининг шаклланиши 40-50 минг йил 
олдин бошланган деб \исобланади.
Биосферанинг умумий массаси бошк,а к;обикдардан фа- 
ркданади (1-жадвал). Тирик организмлар биргаликда жуда 
катта иш бажаради.
Ер юзидаги барча 
т и р и к о р ган и зм л ар
й и ги н д и с и н и В .И . 
Вернадский « тири к 
модда» деб атай ди . 
Хозирги вак,тда бу ту- 
шунча 
биота 
деб \ам
номланади.
В .И .В е р н а д с к и й
буйича биосферанинг куйидаги таркибий к,исмлари ажра- 
тилади:
♦ 
тирик модда (биота) —
барча тирик организмлар- 
нинг йигиндиси;
♦ 
улик модда -
\осил булишида тирик организмлар 
к,атнашмайдиган тог жинслари, сув, минераллар ва бошк- 
алар;
♦ 
биоген моддалар -
организмлар \аёт фаолияти м а\- 
сули сифатида \осил булган кумир, торф, нефть, газ ва 
бошк,алар;

Download 4,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   109




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish