Х. Т. Турсунов, Т. У. Рахимова экология укув кулланма «Chinor enk» экологик нашриёт компанияси


М од- даларнинг айланма харакати



Download 4,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet44/109
Sana23.04.2022
Hajmi4,39 Mb.
#576278
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   109
Bog'liq
Мустақил

М од-
даларнинг айланма харакати 
деганда кимёвий элементлар- 
нинг кучиб юри ш и . ёки мифацияси тушунилади. 
Кичик
биологик 
ва 
катта геологик 
айланма харакатлар ажратилади. 
Биологик айланма \аракатда катнашадиган организмлар- 
нинг 
продуцент, консумент 
ва 
редуцент 
экологик гурухлари 
ажратилади. Продуцентлар углерод, 
цуёщ 
энергияси ва сув 
иштирокида органик махсулотларни яратади, консумент- 
лар бирламчк! махсулотни истеъмол к,илади ва редуцентлар 
органик моддаларнй'парчалайди. Яшил усймликлар куёш 
энергиясидан фойдаланиб, тирик модцаларнинг бирламчи 
ма\сулотини хосил кдпади, С 0 2 ни узлаштириб 0 2 ни аж- 
ратади. \айвонлар усимликлар билан озик^анади, кисло- 
родни узлаштириб С 0 2 ни ажратади. Улик \айвон ва усим- 
лик колдикларини хашаротлар, замбуруглар, вактёрйялаР 
ва бошкдлар парчалаиди, минерал ёки ноорганик бирик- 
маларга айлантиради. Улар тупрокка тушиб, яна усимлик­
лар томонидан узлаштирилади. Катта айланма \аракатда 
ушбу жараён куруклик ва океан уртасида амалга ошади.
2-Жадвал
Биосферадаги усимлик ва х,айвонлар
биомассаси (1)
Биомасса
Млрд.т 
|
%
Курук^ик биотаси
Усимликлар
1341,3
98,62
Х,айвонлар
10,9
0,81
Жами
1352,2
99,43
Океан биотаси
Усимликлар
0,7
0,05
Хайвонлар
7,1
0,52
Жами
7,8
0,57
Хаммаси
1360,0
100,0


------------------------------------- О -
Экология
В.И.Вернадский айланма \аракатда иштирок этадиган 
тирик модданинг куйидаги беш асосий функциясини аж: 
ратади:

газ функцияси
— атмосферадаги асосий газлар тирик 
организмлар фаолияти натижасида вужудга келган ва ян- 
гиланиб туради;

биоген моддаларни туплаш функцияси
— организмлар 
танасида куЬлаб кимёвий элементларни туплайди;
♦ 
оксидланиш
— кайтарилиш функцияси темир, олтин- 
гугурт, марганец, азот ва бошк,а элементларнинг биоген 
миграциясини таъминлайди. Тирик хужайралар иштироки- 
да оксидланиш-к,айтарилиш реакциялари миллионлаб марта 
катта тезликда амалга ошади;
♦ 
биокимёвий функция —
тирик модданинг купайиши, 
усиши ва кучиши, улган организмларнинг парчаланиши 
ва чириши билан богликдир;
♦ 
инсоннинг биогеохимик фаолияти —
орал и к, модцалар- 
ни (кумир, нефть, газ ва бош^алар) куплаб чикдриш ва 
ишлатиш .
Ер юзида тирик модданинг асосий сайёравий функция­
си фотосинтез жараёнида к,уёш энергиясини боглаш ва уни 
захирага утказишдир.
Организмлар тог жинсларининг нурашида, тупрок х,осил 
булишида, рельеф шаклларини узгаришида, ёнилги к,азил- 
ма бойликларнинг пайдо булишида ва атмосферанинг \озир- 
ги таркибини вужудга келтиришда катта рол уйнайди.
Тухтовсиз давом этадиган ва тирик организмлар фаоли­
яти туфайли тартибга солиниб турадиган моддаларнинг 
доимий айланиши биосферанинг узига хос белгисидир. 
Атмосферада сарф буладиган кислород урнини фотосин­
тез ва бошк^а жараёнлар натижасида тулдириб турилади. 
Усимликлар карбонат ангидридни ютиб, органик ма\су- 
лот яратади.
Биосферада сувнинг алмашинувида тирик моддалар катта 
рол уйнайдиТЪиосферадаги организмлар азот, калий, крем­
ний, фосфор, олтингугурт ва бошкдларни айланиб юри- 
шида бевосита иштирок этади. Демак, моддаларнинг таби- 
атда тухтовсиз айланиб юришида тирик мавжудотларнинг 
а\амияти жуда катта.



Download 4,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   109




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish