Х. М. Комилов, Ф. О. Пўлатова



Download 8,43 Mb.
Pdf ko'rish
bet19/188
Sana26.02.2022
Hajmi8,43 Mb.
#466882
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   188
Bog'liq
53c7ad00e7d47

г
c
г
c
G
G
G
G
G
G





(1.8) 
бу ерда: G
қ
, G
с
, G
г
– ишлаб чиқаришга берилаѐтган мос равишда қаттиқ, суюқ 
ва газ моддаларнинг массаси; G
қ
1
, G
с
1
, G
г
1
- ишлаб чиқариш маҳсулотлари 
массаси. 
Моддий баланс кўпинча асосий маҳсулот бирлигига (килограмм, тонна, 
килограмм-моль) тўғри келадиган хом ашѐ сарфи ҳисобидан тузилади.
Иссиқлик баланси энергиянинг сақланиш қонуни асосида тузилади. («берк 
системада барча турдаги энергия йиғиндиси доимийдир»). 
Кимѐвий технологик жараѐнларда иссиклик баланси қуйидагича тузилади 
(муайян ишлаб чиқариш иссиклиқ келиши худди ўша жараѐндаги иссиқлик 
сарфига тенгдир):
Q
қ
+ Q
с
+ Q
г
+ Q
ф
+ Q
p
+ Q
б

Q
қ 
1
+ Q
с

+ Q
г

+ Q
ф

+ Q
p

+ Q
й
1
(1.9)
бу ерда: Q
қ ,
Q
с ,
Q
г
қаттиқ, суюқ ва газ моддалар орқали жараѐнга олиб 
кирилаѐтган иссиқлик миқдори; Q
қ 
1
, Q
с

, Q
г

– чиқаѐтган маҳсулот учун иссиқлик 
миқдори; Q
ф
,Q
ф

– физик жараѐнлардаги чиқаѐтган ва ютилаѐтган иссиқлик;
Q
p
,Q
p

– экзотермик ва эндотермик реакциялар иссиқлиги; Q
б
- ташқаридан 
берилаѐтган иссиқлик миқдори; 
Q
й
1
– атроф муҳитга йўқотилган иссиқлик 
миқдори. 
Материалларнинг иссиқлик сақлаши (физик иссиқлик): 
Gct
Q

(1.10) 
бу ерда: G- материалллар миқдори; c – ўртача иссиқлиқ сиғими; t- ҳарорат. 
с қуйидаги формула бўйича аниқланади [Дж/(моль·К)] :


34 
2
2
1
1
0
T
a
T
a
a
a
c
p




(1.11) 
а
0

1
ва а
2
– коэффицентлар техник адабиѐтларда келтирилади. 
Аралашманинг иссиқлик сиғими С
ар
– аддитивлик қонунини бўйича 
ҳисобланди. Масалан, уч модда аралашмаси учун: 
3
2
1
3
3
2
2
1
1
G
G
G
G
G
G
G
G
G
С
ар








(1.11) 
Физик жараѐнлар иссиқлигининг йиғиндиси қуйидагича ифодаланади: 
...
3
3
2
2
1
1




r
G
r
G
r
G
Q
ф
(1.12) 
бу ерда: G
1
,G
2
,G
3
– муайян аппаратда фазовий ўтишларга учраган аралашма 
таркибий қисмларининг миқдори; r
1
,r
2
,r

– фазовий ўтишларнинг (конденсация, 
кристалланиш, эриш ва ҳоказо) тегишли иссиқлиги. 
Q

– экзотермик реакциялар иссиклиги асосий ва қўшимча реакциялар 
тенгламаси бўйича ҳисобланади. Масалан: 
Н
Д
B
A




(1.13) 
реакция иссиклиги реакция иссиқлик эффектининг 

олинган маҳсулот Д 
моль миқдорининг кўпайтмаси сифатида ҳисоблаб чиқилади. 
Реакция иссиқлик эффектини Гесс қонуни бўйича аниқлаш мумкин. Шу усул 
билан эндотермик реакциялар учун сарф бўлган иссиқликни Q
1
p
ҳисоблаб топиш 
мумкин. 
Берилаѐтган иссиқлик миқдорини иссиқлик ташувчининг иссиқликни 
йўқотиш миқдори бўйича ҳисоблаб топиш мумкин:
)
(
ox
б
б
t
t
Gc
Q


(1.14) 
Ёки иситилувчи девор орқали иссиқлик узатиш формуласи бўйича 
аниқланади. 

)
(
.
.
сов
ис
уз
ис
б
t
t
F
k
Q



(1.15) 
бу ерда
.
.
уз
ис
k

иссиқлик узатиш коэффициенти; 
F

иссиқлик узатиш юзаси; 
ис
t

иситувчи модданинг ўртача ҳарорати (сув, буғ ва ҳ.к.);
сов
t

иситилаѐтган совуқ 


35 
модданинг ўртача ҳарорати; 


вақт. 
Бу формула орқали атроф-муҳитга йўқотилаѐтган иссиқлик 
й
Q

ни ҳам топиш 
мумкин. 

Download 8,43 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   188




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish