Х. Ч. Буриев савзавот экинлари селекцияси ва уруечилиги


Ботаник таегшфи, морфологик ва биологик хусусиятлари



Download 0,95 Mb.
bet79/124
Sana31.03.2022
Hajmi0,95 Mb.
#520956
TuriЛекция
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   124
Bog'liq
Сабзавот экинлари селекцияси ва уруғчилиги

Ботаник таегшфи, морфологик ва биологик хусусиятлари. Помидор Licopersicon Journ туркумига киради. Д. Д. Брежнев таснифига мувофих бу туркум учта турга булинади: перу помидори - L. peruvianum Brezh; тукли помидор - L. hirsutum Humb et Benp; оддий помидор - L. esculentum Mill.
Буларнинг дастлабки икки тури ёввойи холда усиб, еб булмайдиган майда- майда мева хилувчи усимлик турларидир.
Оддий помидор тури учта кенжа турга булинади: 1) ёввойи помидор - subsp. pimpinellifolium Brezh - еб булмайдиган майда мева Хилувчи смородинасимон ва шингилсимон помидор деган тур- хилари бор; 2) ярим маданий помидор - subsp. subspontaneum Brezh - бешта тур-хилардан иборат: олх$фисимон, олчасимон, ноксимон, чузих ва куп уяли помидорлар шулар жумласидандир (36-расм); 3) маданий помидор - subsp. cultum Brezh, бу помидорнинг учта тур-хили бор: оддий помидор, штамб помидор ва йирик баргли помидор (37-расм). Экиладиган помидор навлари маданий ва ярим маданий кенжа турларга мансубдир.
Помидор пояси тик усадиган поя. Жуда шоклаб кетганида ва меваларининг OFирлиги остида букилиб, ётиб холади. Юзи хаттикхина тукчалар билан хопланган. Поя бугим ораликларининг узу!шиги 2-3 см дан то 15-20 см гача боради. Бош пояси ва ён шохларининг усиши Тупгул хосил килиш билан тугалланади. Туигуллари турли новдаларнинг энг учки куртакларидангина хосил булади. Бош поясининг биринчи шингилдан юкори кисми мураккаб тузштган булиб, ортиб‘‘ борувчи тартибда шокланган хар хил сондаги новдалардан таркиб топган. Очик, ерга экиладиган помидор навларининг бощ пояси узунлиги жихатидан пакана (30 см гача), паст буйли (31-50 см), уртача (51-90 см), баланд (91-150 см), жуда баланд буйли (150 см дан узун) пояларга ажратилади, ёпик ерларга экиладиган навлар эса паст буйли (120 см дан кам), уртача (121-100 см), баланд (131-200 см) ва жуда баланд буйли (200 см дан ортик,) булади.

36-расм. Ярим маданий помидор тур-хиларининг мевалари: 1 - олхурисимон
(var. pruniforme); 2 - олчасимон (var. cerasiforme); 3 - ноксимон (var.
pyriforme); 4 - узунчок, (var. elongatum); 5 - куп уяли (var. succenturiatum)
помидор.

37- расм. Маданий помидор тур-хилари барглариинг тузилиши: 1 - оддий


(var. vulgare); 2 - штамб (var. validum); 3 - (var. grandifolium) помидор.
Поясининг нишикдигига караб Тупи оддий (ярим тик турадига!1’ яг»им ётик ётик) ва штамбли хилда булиши мумкин. Новдаларини# щокланиш тарзи ва бош пояси усишининг канча давом этишиГу ^араб детерминант ва индетерминант Туплари фарк; калинади. Помидор -гупларининг шу тарика хиларга булиниши симподиал шокланишини# хусусиятларига богаик. Асосий новдаси навнинг нечошик те3 пишарлигига караб, 7-12 та барг хосил дилганидан кейин энг учида!1 Тупгул чикаради, биринчи шингил деб шуни айтилади. Сунгра бо!*1 пояси асосий новда сунгти баргининг култигида ривожланадиган нов# (бачки) хдсобига шаклланиб боради, бу новда хам энг учидан туш# чикаради (иккинчи шингил). Кейин яна шундай булаверадй- Детерминант помидор навларида 3-4 та Тупгул х;осил булганида*1 кейин бош поянинг усиши тухтайди ва помидор Тупи паст буй# булиб колади, индетерминант навларда эса, янги новдалар хосил булиши узок, вакт мобайнида тухтовсиз давом этаверади ва помидор тупи жуда баланд буйли булади. Помидор Тупининг 4 хили тафовут этилади: оддий индетерминант, оддий детерминант, индетермина# штамб ва детерминант штамб Туплар.
Штамбли помидор Туплари жуда куп барг чикаради, оддий тупларининг барг билан копланганлиги кучсиз даражадан то куч# даражагача боради.
Помидор барги ток; патсимон, киркилган, уч хил булади: оддий барг - турли даражада киркилган йирик булаклардан иборат, булакларнинг орасида янада майдарок булакчалар, бу булакчалар орасида эса, янада майдароклари жойлашган, хартош# хил барг - булаклари йирик булакчалари йук барг, оралик, уринда турадиган барг - штамб помидор тупларига хосдир. Помидор баргларининг катта-кичиклиги очик ерларга экиладиган навлари майда (15 см дан кам), уртача (15-25 см) ва йирик (25 см дан катта)у ёпик ерларга экиладиган навларда камида 30, 30-45 см ва 45 см дан катта булиши мумкин. Барг булакларининг четлари яхлит, салгина ва анча куп киркилган, шакли эса думалок, тухумсимон, чузик тухумсимон ва наштарсимон булиши мумкин. Барглар очрок, ёки тукрок яшил рангда, юзаси силлик,, салгина ва куп даражада катланган булади.
Тупгули шокланмайдиган (оддий), бир марта (ярим мураккаб) ёки куп марта шокланадиган (мураккаб ва жуда мураккаб) барг култинидан тапщарида жойлашган, узунлиги хар хил буладиган гажа£у одатда уни шингил деб юритилади. Биринчи Тупгули паст (6у бугимдан юкорида), уртача баландликда (8-9 бугимдан юкрриду ва юкорида (9 бугамдан юкорида) туFилади. Помидор нави нечогл# тез пишар булса, биринчи Тупгули шунча пастда туFилади. Тупгуллар*1 барг билан булинмасдан туриб, 1-2 барг оралаб, 3 ва бундан орт# барг оралаб тугилиши мумкин. Детерминант навларида иккинчи индетерминант навларида эса, туртинчи ва бешинчи тупгуллари хаммадан кура типик булади.

Download 0,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   124




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish