Х. Ч. Буриев савзавот экинлари селекцияси ва уруечилиги


Ботаник таснифи, морфологик ва биологик хусусиятлари



Download 0,95 Mb.
bet119/124
Sana31.03.2022
Hajmi0,95 Mb.
#520956
TuriЛекция
1   ...   116   117   118   119   120   121   122   123   124
Bog'liq
Сабзавот экинлари селекцияси ва уруғчилиги

Ботаник таснифи, морфологик ва биологик хусусиятлари. Редиска турп билан биргаликда Raphanus sativus L. турига киради. У subsp. radicula Sazon деган алохида кенжа турга ажратилади.
Е. Н. Синская таклиф этган таснифга мувофик, subsp. radicula Sazon кенжа тури бир канча тур-хиларни уз ичига олади, чунончи, илдиз меваси ок, - var. subalbus Sinsk, илдизмеваси кора - var. subniger Sinsk, илдизмеваси бузранг - var. subgriscus Sinsk, илдизмеваси сарик, - var. chloris Alef, илдизмеваси бинафшаранг - var. subviolaceus Sinsk, илдизмеваси кизил ёки пушти - var. rubes cens Sinsk, илдизмеваси кизил ёки пушти - var. striatus Sinsk тур-хилари шулар жумласидандир. Ушбу кенжа тур редисканинг учта геофафик гурукини: европа, хитой ва япон редискаларини бирлаштиради. Узбекистонда оврупо гурухидаги редискалардан илдизмеваси думалок, гоко тухумсимон шаклда буладиган кизил редиска навлари билан ок редиска навлари таркалган. Мамлакатимиздаги редиска навларининг кзшчилиги хитой редискалари гурукига киради.
Subsp. hybernus Alef (турп) кенжа тури билан subsp. raclicula D. С. (редиска) кенжа тури уртасида кескин бир чегара йук. Кузги буладиган кечки редиска навлари шу иккала кенжа турни ботаб турадиган оралик формалардир. Езги Шолгом навлари редиска билан кишки Шолгом уртасидаги оралик усимликлардир.
Редиска барг яnроFи ва илдизмевасининг морфологик белгилари жикатидан ШолFOмга якин туради. Редисканинг ШолFOмдан асосий фарки жуда тез пишар булишидир. Редиска билан шолFOм илдизмевасининг катта- кичиклиги ва вегетация даврининг муддати жикатидан кам бир-биридан фарк килади. Редиска илдизмеваси 25-60 кун давомида усиб боради ва турли навларида огирлиги 10-100 г га етади. Редиска илдизмевасининг шакли думалок, яссидан то цилиндр- симон ва чузик-конуссимон шаклгача.
Редиска илдизмевали усимликлар орасида энг тез пишадиган бир йиллик экиндир. Илдизмевасининг куп кисми думалок шаклли навларида гипокотилдан, камрок кисми илдизидан юзага келади. Илдизмева косил булаётганида, баъзан эса, у шаклланаётган даврда шокланадиган гул чикарувчи поя косил б;улиб, кар бир шокининг учида Тупгул юзага келади. Редиска тупгули-шингил. Усимликка паст кароратларнинг узок вакт таъсир этиб туриши шокланишнинг кучайишига олиб келади ва илдизмеваси ривожланмай коладиган усимликлар сони купайиб кетишига сабаб булади.
Редиска узун кун усимлигидир, ёруг булиб турадиган даврнинг узайиши гуллаш ва мева тугиш даврини тезлаштиради. Бирок, турли геофафик гурук усимликлари ёруг кун узунлигига турлича муносабатда булади. Оврупо гурукига мансуб навлар 18 соатли узлуксиз ёрупшкда кам юмшок ва нам Тупрокда одатдагича илдизмевалар тугади, лекин Тупрок жуда зичлашган ва намлиги етарли булмаганда, экин кадцан ташкари калинлашиб кетганида усимликларнинг каммаси, яъни юз фоизи илдизмева тугмасдан, поя чикарадиган булади. Яггон гурукига кирадиган навларда 12 соатдан узокрок ёругаик ва юкори кароратда 100 фоиз усимликлар, Тупрок намлиги ва зичлигидан катъий назар, поя чикараверади. Хитой гурукига кирадиган навлар ёpyF кун узунлигига муносабати жикатидан оралик уринни эгаллайди.

Download 0,95 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   116   117   118   119   120   121   122   123   124




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish