Структурализм мактаби ХХ аср маданий антропологиясининг энг кўзга кўринган йўналишларидан биридир. Структурализм йўналишининг асосий вакили К. Леви-Стросдир. Унинг илмий ғоялари Ф. де Соссюрнинг таркибий тилшунослик назарияси таъсири остида шаклланган. К. Леви-Строс бразилияликлар, ҳиндулар ва бошқа халқларнинг маданиятини уларнинг асотирлари (мифология), турли эътиқодлари ва ҳ.к.лардан тадқиқ этган. Унинг назариясининг асосий постулатлари қуйидагилардан иборат: 1) маданиятнинг барча ҳодисалари бир хил ва ўхшаш моделлардир. Шунинг учун уларнинг барчасини тизимлаштириш, таснифлаш мумкин. Уларнинг ҳаммаси бир-бирига боғланган ва умумий моделга эгадир; 2) бутун маданият қатъий мантиққа бўйсунади, унда оқилона тамойил ҳукмронлик қилади. Маданиятнинг мантиқий қонунлари, К. Леви-Строс фикрига кўра, бинарларда, масалан, «табиат-маданият» тамойилида ҳукм қилади; 3) маданиятдаги таркибий таҳлилнинг мақсади — барча маданий ҳодисаларни асослайдиган мантиқий моделни ўрганишдан иборат. Элементларнинг маъноси йўқ (Соссюра ғоясидек), лекин фақат комбинацияланган ҳолатда маънога эга бўлади; 4) таркибий таҳлил усулларини маданий антропологияга қўллаш орқали, К. Леви-Строс барча этнографик материалларни таркибий қисмларига ажратиб, ижтимоий-маданий воқеликнинг барча томонларини акс эттирадиган моделни яратишга ёрдам берадиган натижаларни олишга интилган; 5) К. Леви-Строс таркибий таҳлил амалиётини жамоавий онгнинг мазмуни ҳисобланган афсоналарни ўрганишга қўллаган. Бу унга турли этник маданиятларда фикрлаш кодларини очишга имкон берган; 6) К. Леви-Строс таркибий таҳлил услубияти орқали, этник омиллардан (келиб чиқиши ва бошқалар) қатъий назар, инсон руҳининг бир хиллигини, унинг ақл-идрокини, инсон маданиятларининг ўхшашлигини исботлашга ҳаракат қилган.
Такрорлаш учун саволлар:
1.ХIХ—ХХ аср маданий антропологиясининг асосий йўналишлари ва мактаблари.
2. Мумтоз эволюционизм вакили Э.Тайлорнинг ижоди ва ҳаёти.
3.Ўзбекистон давлат Санъат музейига қилинган ташриф юзасидан эссе ёзиш.
4.Маданий антропология йўналишларини таснифлаштириш бўйича логема тузиш.
Адабиётлар:
1. Абдуллаева М. Замонавий фалсафий атамаларнинг изоҳли луғати. Тошкент: Университет, 2018;
2. История буржуазной социологии XIX начала XX в. М., 1979;
3. Одуев С.Ф. Герменевтика и описательная психология в «философии жизни» В. Дильтея // Герменевтика: история и современность. М., 1985;
4. Белик А.А. Культурная (социальная) антропология. Учебное пособие. Москва: Российский государственный гуманитарный университет, 2009;
5. Ниязимбетов М. Замонавий фалсафий атамаларнинг изоҳли луғати. Тошкент: Университет, 2018;
6. Evans-Pritchard E.E. Social Anthropology. L., 1951.
Do'stlaringiz bilan baham: |