Гипоталамо-гипофизар тизим касалликлари: Нормада ва патологияда



Download 0,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet61/67
Sana14.06.2022
Hajmi0,86 Mb.
#668053
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   67
Bog'liq
дедов узбеча

Оқсил алмашинувига
– оқсил ва аминокислоталарни катаболизмини кучайтиради, 
жигарда, буйракларда ва ичакларда оқсил синтезини таъминлайди.ўимфоид тўқималарга 
тоғайларда, ўпкада, суякда, бириктирувчи тўқимада, мушакларда оқсил синтезини ингибирлайди. 
қонга таъсири
–ўимфоцитлар, эозинофилларўизисига олиб келади, суяк кўмигида қон 
ҳосил бўлишини стимуллайди, кўпроқ нейтрофиллар продукциясини, камроқ эритроцитлар ва 
тромбоцитлар продукциясини оширади. 
Кортизол – АқБ ни бир меёрда ушлаб туради, минералокортикоидларга хос хусусиятлари 
туфайли томирларни норадреналиннинг прессор таъсирига сезгирлигини кучайтиради.
Глюкокортикоидлар иммунодепрессив хусусиятига эга бўлиб, антитело хосил бўлишига 
тўсқинлик қилади. 
Буйрак усти безлари пўстлоққисми – ҳаёт учун муҳим аъзо ҳисобланиб, бу хусусияти 
қуйидаги 2 асосий функция билан белгиланади. 
- организмда Na
+
ни ушлаб қолиниши ва тўқима ичидаги муҳитнинг физиологик 
осмолярлиги сақлаб турилиши минералокортикоидларнинг бири ҳисобланувчи альдостерон 
ҳисобига амалга оширилади. 
- ташқи муҳитнинг стресс омилларига организмни адаптацияси (организмга таъсир 
қилувчи умумий комплекс, инфекцион ва травматик омиллардан тортиб то эмоционал 
стрессларгача) глюкокортикоидларни асосий омили бўлган кортизол ҳисобига таъминланади. 
17 кетостероидлар
– тўрсимон қаватда ишлаб чиқарилиб, анаболик хусусиятга эга, 
айниқса мушак тўқимасида (оқсил ҳосил бўлишини кучайтиради) шунингдек иккиламчи жинсий 
белгиларни ривожланишини таъминлайди. Андрогенлар миқдори ўсмирлик даврида кўпаяди 
(адренархе). 
Буйрак усти безининг магиз қисми.
Бу ерда катехоламинлардан – адреналин ва 
норадреналин ишлаб чиқарилади. Норадреналиннинг асосий синтезланадиган жойи симпатик 
параганглиялардир, чунки у ерда норареналинни адреналинга айлантирувчи фермент йўқ. 
Адреналин ва норадреналин фенилаланин амиокислотасидан келиб чиқади. Бу бир қатор 
ўзгаришлар натижасида (оксидланиш, декорбоксилланиш) фенилаланин 

тирозин 

диоксифенилаланин 

дофамин 

норадреналин 

адреналин ҳосил б°лади. 
Катехоламинлар секрецияси симптоматик нерв системаси, бош мия пўстлоғидаги, ретикуляр 
формациядаги ва гипоталамусдаги юқори марказлар билан бошқарилади.
Адреналинни хосил бўлиши глюкокортикоидлар таъсири натижасида кучаяди. қонга тушгандан 
сўнг альбуминлар билан боғланади, кам қисми эркин ҳолатда бўлади. Яримпарчаланиш даври – 3 
минут. Адреналин юрак қисқаришлар сонини кучайтиради, пульсни тезлаштиради, АқБ ни 
оширади, бу таъсирлари систолик ва пульс кон босимини ошириш ҳисобига амалга ошади. 
Адреналин бронхларни ва мушакни бўшаштиради, юрак томирларини кенгайтиради, тери, 
шиллиққаватлар, қорин бўшлиғи аъзоларининг қон томирларини торайтиради. 
Адреналин бачадон ва талоққисқаришига олиб келади. 
қалқонсимон безни ТТГ га бўлган сезгирлигини оширади. Организмни стресс ҳолатларга 
бўлган реакциясида катта аҳамиятга эга. Жигарда гликогенни парчаланишини ваўиполизни 


кучайтиради. Адреналиндан фарққилиб норадрелалин углевод алмашинувига ва шиллиқ 
мушакларга таъсир кўрсатмайди. Норадреналин АқБ ни диастолик қон босим ҳисобига оширади. 
Диастолик қон босими артериолалар мушакларини торайтириши ҳисобига оширади. Дофамит ҳам 
шундай биологик таъсирга эга. 

Download 0,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   67




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish