Газиев н. Р. Спорт машеулотининг назарий асослари


-жадвал Турли малакадаги спортчилар (18-20 ёшдаги эркаклар)



Download 5,65 Mb.
Pdf ko'rish
bet22/103
Sana23.02.2022
Hajmi5,65 Mb.
#163756
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   103
Bog'liq
31sportmashnazpdf

13-жадвал
Турли малакадаги спортчилар (18-20 ёшдаги эркаклар) 
танасииииг юкори тезликда 400 м масофани утишдаги
холатида
а
S
=
о
сз
Т F Ч 
ур/мин
Упкани нафас 
олиши
Коннииг
дакикали
хажми
0 2
истеъмоли 
мл/кг мин
и
2
&
О
Я
К
л
S
Я
Я
§
ж
с-
S
5
С
5
п
а
СЗ
н
а
СЗ
et
а
5
а
о
о
IX
а
о
х
и
У
S

о
S
X
СЗ
ч
я
IS
«
Е
К
зк
о
5
X
СЗ
Я
5
15
э
S

о
S
я
я
я
Я

э
S
>5
О
S
я
cd
я
я

О
2
о
2
о
W
О
2
О
2
(0
bej
АВ
%
АВ
%
АВ
%
А
%
С
С
С
В
С
70
180
257
10
75+
750
6
20
33
45
15
х
о
и
§
а
S
т
н
D
+
110
65
3
3
+
42
00
00
оЗ
О
1/1
а .
О
<
n
46
 
С
о
н
Ха
л
ка
р
о

то
и
ф
ад
аг
и
 
j
65
210
+
10
155
381
8
120
112
500
5
30+
25
60
0
3
65
+
62
21
66
Маълум юкламага жавобан, спортчи танасидаги силжишлар 
спорт амалиётидаги тез мослашишга мисол булиши мумкин. Зеро, 
машк килмаган спортчида бу силжишлар машк килганга нисбатан 
паст булади, негаки, унинг танаси машк килган спортчиникига 
нисбатан камрок юклама остида ишлашга мослашган. Шунинг 
учун юкори даражада машк килган (спорт имкониятлари юкори 
булган) спортчилар юкори натижалар курсата олади.
Юкорида келтирилган мисолда турли даражадаги, яъни 
ХТСУ ва 3-разрядли спортчиларнинг осойишталик ва 400 м 
масофага югурганидан кейин танасидаги асосий аъзоларнинг 
киёсий курсаткичи берилган.
40


Нима сабабдан курсатилган масофани ХТСУ камрок 
тайёргарлик курган спортчига нисбатан тезрок босиб утди, деган 
савол тугилади. Буни, биринчи навбатда, унинг танасининг 
юкори функционал имкониятлари билан тушунтириш мумкин.
Югургандан кейин ХТСУ юрак уриши минутига 210 га, 3 
разряд спортчисиники эса 180, нафас олиш нисбати минутига 
120 л ва 75 га тенг булади, юксак малакали спортчининг кон 
айланиш хджми 30 л булган булса, ихтисослиги пастрок спорт- 
чиники бори йуги 20% булади, хам кислород истеъмол килиш 
фарки минутига 20 мл/кг кабилида белгиланади.
Бежиз эмаски, тананинг юкори жисмоний иш кобилиятини 
таъминловчи асосий аъзоларининг бундай имконияти масофани 
юкори тезликда югуриб утишга йул очади.
машгулотга тяйёрланишнинг уч даражасн
1ф гату в ч и куч
таркиони 
машк 
килгашшк 
даражаси
N
0—1 меъёрий тартаб
1—2 жадаллашган гартнб
— потолигик тартиб
1-чизма. Туцгшанинг содда чизмаси
Хозирда тукима тушунчаси бу таркибий оксиллардан 
иборат булган ярим каттик; суяк, купчилик “найчали”, махсус 
турли хилдаги одций ва мураккаб молекуласи суюкликлар 
« айланиб юрадиган мураккаб таркибдан иборат. Ундан модца- 
Кувватли хамда ахборот алокалари амалга оширилади.
41


Тукималар фаолияти купинча кимёвий реакциялар билан 
боглик, уларнинг хдр бири узининг оксил-ферменти таъсири 
остида кечади.
Оксиллар РНК намуналари колиплар буйича рибосома- 
ларда синтезланади (хосил булади), улар ДНКдаги бир гендан 
нусха олиш йули билан хосил килинади.
Генларда тукималар фаолияти жараёнини бошкарувчи 
махсус йурикномалар ва турли оксилларнинг намуналари 
мавжуд.
Мушак толаларининг (тукималарининг) бир кискариш 
кучи уч омил билан белгиланади:
кучли ташки кузгатувчи
- аввал “сарфланган” фермент огирлиги;
- “таъминловчи” таркиблар бераётган кучнинг мавжуддиги.
Биокимёлар оксилларни оддий молекулаларга бир хилдаги
тезлик билан парчаланишини аникладилар. Унинг катталиги 
“ярим парчаланиш даври” сифатида белгиланади.
Юкорида айтганимиздек, янги оксил “ишчи элементлар- 
дан” “талаба булганда” рибосомаларда хосил булади. Оксил 
ферментининг хар бир молекуласи канчалик таранг ишласа
янгисини пайдо булишга эхтиёж шунчалик кучли булади.
Бу холатда янги оксилни пайдо булиши уни парчалани- 
шидан узиб кетади, бу оксил фермент огирлигини ортишига, 
шунингдек, тукима вазифасининг кучайишига олиб келади. 
Оксил хосил булишига эхдиёж камайганда эса, оксил парчала- 
ниши унинг хосил булишидан узиб кетиш холати юз беради.
Биринчи холатда, биз махоратнинг ортиши анча юкори 
огирликка мослашиш жараёнини кузатган булсак, иккинчи 
холатда, махоратни мослашишининг сусайишини кузатамиз.

Download 5,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   103




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish