G‘. N. Mahmudov


Rostlagichning  ishlash  prinsipi



Download 9,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet23/314
Sana16.01.2022
Hajmi9,8 Mb.
#375894
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   314
Bog'liq
2 5319092721493742197

Rostlagichning  ishlash  prinsipi .
 O‘t  oldirish  kaliti 
O‘OK
  ulanganda  tok 
akkumulatorlar  batareyasidan  tutash  kontaktlar  2,    yakorcha    4,  yarmo  8,  ya’ni 
qarshiligi  kam  bo‘lgan  zanjir  orqali  uyg‘otish  chulg‘amiga  keladi  va  uning 
atrofida  magnit  maydonni  hosil    qiladi.  Ayni  vaqtda  tok  elektromagnitning 
chulg‘ami 7 ga ham keladi va o‘zak 3 ni magnitlaydi. Generatorning kuchlanishi 
U
G
 
 belgilangan rostlanish kuchlanishi  
U
R
 dan  kam bo‘lganda 
(U
G
 < U
R
)
, prujina 
6  kontaktlar  2  ni  tutash  holda  ushlab  turadi,    chunki  o‘zak  3  da  hosil  bo‘lgan 
magnit maydonining yakorni tortish kuchi, prujinani tortish kuchidan kam bo‘ladi.  
Rotorning aylanishlar chastotasi ortishi bilan generatorning kuchlanishi ham o‘sib 
1.24-rasm. Elektromagnitli kuchlanish rostlagichi: 
      
a) rostlagich sxemasi,  b) generator kuchlanishini aylanishlar   chastotasiga bog’liqligi 
 
 


 
30 
boradi.  Generator  kuchlanishining  ortishi    rostlagichning  chulg‘ami  7  dagi  tok  
kuchini  ham    ortishiga  va  o‘zak  3  ni  kuchli  magnitlanishiga  olib  keladi.  Bu 
jarayon  davom  etib,  generator  kuchlanishi   
U
G
    ning    qiymati  rostlanish  
kuchlanishi   
U
R
  dan  (
  U

>  U
R
 
),  ortgan,  ya’ni  o‘zak  3    magnit  maydonining 
tortish kuchi  prujina 6 ning tortish kuchidan ortgan vaqtda kontakt 2 uziladi. 
     Kontakt 2 uzilishi bilan generatorning uyg‘otish chulg‘ami  zanjiriga ketma-ket 
qo‘shimcha qarshilik 
R
Q
 
ulanadi, natijada  uyg‘otish chulg‘amidan o‘tayotgan tok 
miqdori keskin kamayadi.  Bu  esa  o‘z navbatida, uyg‘otish chulg‘ami atrofidagi 
magnit  oqimining  susayishiga  va  generatorning  stator  chulg‘amlarida 
induksiyalanayotgan  EYUK  qiymati,    demak  kuchlanishning  taxminan  0,1-0,4  V 
ga  kamayishiga  olib  keladi.  Generator  kuchlanishining  pasayishi  bilan  rostlagich 
chulg‘ami  7 dan o‘tayotgan tok va o‘zak 3 dagi magnit maydonning tortish kuchi 
kamayadi va natijada prujina 6 ning tortish  kuchi  ta’sirida rostlagich  kontaktlari 
yana  tutashadi.    Tok  uyg‘otish  chulg‘amiga  yana  qarshiligi  kam  bo‘lgan  zanjir,  
ya’ni yakorcha va yarmo orqali uzatiladi,  uyg‘otish  chulg‘amidan o‘tayotgan tok 
ortadi,    uning  atrofida  hosil  bo‘layotgan  magnit  oqim  kuchayadi  va,  demak, 
generatorning    kuchlanishi  yana  o‘sadi.    Generator  kuchlanishining  o‘sishi 
rostlagich chulg‘amidan o‘tayotgan tok kuchini oshiradi,  o‘zakning magnitlanishi 
kuchayadi va u yana yakorchani o‘ziga tortib, kontaktlarni uzadi.  Shunday qilib, 
elektromagnit rostlagich ishlayotganda uning kontaktlari davriy ravishda tutashib-
uzilib  turadi  va  rotorning  aylanishlar  chastotasiga  bog‘liq  holda,  uyg‘otish 
tokining  qiymatini    o‘zgartirib  turadi.    Generatorning  kuchlanishi  esa  o‘zining 
o‘rtacha qiymati atrofida o‘zgaradi (1.24-b rasm). 
 
2
)
(
min
max
'
U
U
U
rt
o


 . 
    
   Agar  kontaktlarning  tutashish-uzilish  chastotasi    bir    sekundda    30  martadan  
kam    bo‘lmasa,  kuchlanishning  tebranishi  amalda  sezilmaydi  va  u  belgilangan 
o‘zgarmas qiymatga ega degan tasavvur hosil qilsa bo‘ladi. 
   Generator    kuchlanishining  o‘rtacha    qiymati 
  U
o‘rt
 
  ni  kontaktlarni  uzilish 
sharti,  ya’ni  o‘zakning  magnit  kuchi 
  F
m
  bilan,  prujinaning  tortish  kuchi     
F
pr
 
  
larning  tengligi asosida aniqlash mumkin: 
 
                        
F
m
  = F
pr
 ,                       (1.12) 
 
   O‘zakning magnit tortish kuchi 
 
 
F
m
  = c
1
 F
2
 
 
   Bu  yerda   
s
1
 - proporsionallik koeffitsiyenti, 
F
 - rostlagich o‘zagidagi magnit 
oqimi. 
   
   Magnit zanjiriga taalluqli Om qonuniga ko‘ra 


 
31 
Ф
R
C
М




2

 
  Bunda 

- rostlagich chulg‘amining o‘zakni magnitlovchi magnityurgizuvchi 
kuchi , 
R
M
 = s
2
 

  rostlagich o‘zagi va yakorcha orasidagi tirqish 
 

   ga 
proporsional bo‘lgan magnit qarshilik, 
 c
2
 
-
 
proporsionallik koeffitsiyenti. 
 
   Demak, 
2
2
2
2
1
2
1

c
Ф
c
Ф
c
F
F

pr



  . 
   
с
с
с

2
1
  belgilash kiritib, rostlagichning asosiy tenglamasini quyidagi 
ko‘rinishga keltiramiz : 
 
     
pr
F
c



 .                  (1.13) 
 
   Yuqorida  aytilganidek,    rostlagich    chulg‘ami  generatorga  parallel  ulangan  va 
unga  generatorning  rostlanayotgan  kuchlanishi    uzatiladi.  Demak,  rostlagich 
chulg‘amininng magnit yurgizuvchi kuchi 
o
o
rt
o
o
o
r
U
i


'



     . 
                        
     Bunda  
i
o
 - chulg‘amdan o‘tayotgan tok , 

o
 - chulg‘amdagi o‘ramlar soni, 
r
o
-
 
chulg‘am qarshiligi. 
 
     Endi  

  ifodasini (1.13) ga qo‘ysak 
 
pr
o
o
rt
o
F
c
r
U






'
 
 
Bu  tenglamani 
U
o‘rt
    ga  nisbatan  echsak,  generatorning  rostlanayotgan 
kuchlanishining asosiy tenglamasini hosil qilamiz 
pr
o
o
F
r
c
U





      .           (1.14) 
 
   (1.14)  ifodadan    ko‘rinib    turibdiki,  agar  rostlagich  chulg‘ami  qarshiligi   
r
o
    ni 
temperatura  ta’sirida  o‘zgarishi  hisobga  olinmasa,  generatorning  rostlanayotgan 
kuchlanishi faqat o‘zak bilan yakorcha orasidagi tirqish  

 
 va prujinaning tortish 
kuchi  
F
pr
 ga bog‘liq bo‘ladi. 
     Demak,  generatorning  rostlanayotgan  kuchlanish  qiymatini  o‘zgartirish  uchun 
yo  prujinani  tortish  kuchi 
F
pr
 
ni  (asosiy    usul),  yoki  havoli  tirqish   

    ni  
o‘zgartirish zarur. 
 


 
32 

Download 9,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   314




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish