Физикавий кимё фанидан



Download 2,26 Mb.
bet34/38
Sana24.02.2022
Hajmi2,26 Mb.
#214092
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   38
Bog'liq
Физик кимё лаборатория китобча янгиси 1c2a1aaa926b551eaef05e8690411ee0

lg (t - )

k

k

1





















Кўр  к .....

2



















3



















4






`….

….

0- …..

lg (t - )






Мураккаб эфирнинг совунланиш реакциясининг тезлик константасини аниқлаш
Мураккаб эфирнинг совунланиш реакциясига мисол тариқасида қуйидаги реакцияни кўриб чиқамиз:

Уни сувли эритмада ишқорнинг бир оз ортиқча миқдори билан олиб борилади, у иккинчи тартибда боради.
Реакциянинг бўлиши мумкин бўлган босқичлари қуйидагича:

(XVII. 14) тенглама бўйича реакциянинг тезлик константасини ҳисоблаш учун, реагентларнинг бир хил (50 см3 аралашма) миқдорларини концентрацияси аниқ топилган ск моль/л кислотанинг эритмаси билан титрлаб топилади. Текшириш учун намуналар вактнинг турли онларида олинади.
Реакция бошланмасдан олдин, t онда ва реакция тамом бўлганда олинган намуналардаги ишқорни нейтраллаш учун кетадиган кислота ҳажмларини (см3) 0, t, ва орқали белгилаймиз. Бу ҳолда намунадаги ишқорнинг бошланғич мольлар сони а= 0  Ск 10-3.
Совунланишда 1 моль эфирга 1 моль ишқор сарфлангани учун, намунадаги эфирнинг бошланғич моль лар сони ишқорнинг бошланғич ва охирги миқдорларининг фарқи сифатида аниқланади:

Намунадаги ишқорнинг t ондаги моллар сони  - х = 0Ck  10-3 га тенг бўлади.
Бундан: .
Унда намунадаги эфирнинг t ондаги моль лар сони:

Олинган ифодани (XVII.14) тенглама қўйиб, қуйидагини оламиз:

0, 1 ва катталикларни аниқлаш учун титрлашда қўлланилаётган кислота билан бошланғич ишқор эритмаси концентрацияларининг муносабатини топиш керак.
Айтайлик, k кислотани нейтраллаш учун и ишқор кетади, уларнинг нисбати эса: .
50 см3 реакцион аралашма таркибида 25 см3 ишқор тутгани учун, 0=25 ( ).
Реакцион аралашмани титрлаб t нинг қийматини топаётганда, унда реакция давом этаётганини ҳисобга олиш керак. Бу эса, ўлчаш қайси онга тааллуқли эканлигини аниқлашни қийинлаштиради. Бу тўсқинликни йўқотиш мақсадида реакцияни секинлаштириш йўллари топилади. Улардан бири-анализ қилинаётган улушнинг ҳароратини кескин пасайтириш (масалан, муз билан туз солинган-10°С ва ҳарорати ундан пастроқ аралашмага тушириб), бошқаси-реакцияга киришмаган ишқорни кислота билан нейтраллаш. Охирги ҳолда ҳар бир t онида реакцион аралашманинг аниқ улушини (50 см3), ишқорни эфир билан реакцияга киришмаган қисмини нейтраллаш учун етарли бўлган кислота миқдорига қуйилади. Қислотанинг ортикча миқдори реакцияга олинган ишқор эритмаси билан титрланади (тескари титрлаш). Айтайлик, реакцион аралашмани t,k ҳажмли кислотага қуйдик, тескари титрлаш учун эса, t,u ишқор сарф бўлди. Унда:

ҳажмни тескари титрлаш орқали, худди t каби топилади.



Download 2,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish