Физикавий кимё фанидан


-расм. Электромагнит тебранишларнинг тарқалиши



Download 2,26 Mb.
bet31/38
Sana24.02.2022
Hajmi2,26 Mb.
#214092
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   38
Bog'liq
Физик кимё лаборатория китобча янгиси 1c2a1aaa926b551eaef05e8690411ee0

1-расм. Электромагнит тебранишларнинг тарқалиши.

Қутбланган ёруғликни оптик актив модда эритмаси оркали ўтказилаётганда қутбланиш текислиги бурилади. Қутбланиш текислигининг бурилиш бурчаги (қисқа қилиб бурилиш бурчаги деймиз) а концентрация с ва эритма қаватининг қалинлиги / билан = ±[] сl муносабат орқали боғланган.
с = 1 г/мл ва l=1 дм бўлганда [а] катталик солиштирма бурилиш дейилади. + ва - белгилар ўнг ва чап бурилишларни билдиради. Шакарқамишда [а] = +66,55°, глюкозада [а] = + + 52,56°, фруктозада [а] = —91,9° га тенгдир.
Оптик актив моддалар аралашмасининг бурилиш бурчаги алоҳида моддалар бурилиш бурчакларининг алгебраик йиғиндисига тенгдир (бурилиш бурчагининг аддитивлик хоссаси).



2-расм.Поляриметрнинг схемаси:
1-ёруғлик манбаи; 2-светофильтр; 3,4-қутблагичлар; 5-эритма солинган най; 6-анализатор; 7-шкала; 8-окуляр.



Ушбу эритманинг бурилиш бурчаги поляриметр асбоби ёрдамида аниқланади. Унинг асосий қисмлари поляризатор (3,4) ва анализатор (6) лардир (2-расм). Поляризатор ва анализатор вазифаларини Николь призмалари бажаради, улар призманинг бош кесими текислигига перпендикуляр бўлган текисликда қутбланган ёруғликни яхши ўтказади (бош кесимнинг текислигини кристаллнинг оптик ўқи ва тушаётган нур орқали ўтказилади; оптик ўқ-кристаллографик ўққа параллел бўлган ҳар қандай ўқ) ва бош кесим текислигида кутбланган ёруғликни ўтказмайди.
Агар қутблагич ва анализаторнинг призмаларида бош кесимлар параллел ҳолатда ўрнатилган бўлса (николлар параллел), унда кутблагич билан қутблантирилган ёруғлик анализатордан ўтади. Агар бош кесимлар перпендикуляр бўлса (николлар чатишган шаклда), анализатор ёруғликни сўндиради. Бош кесимларнинг ўзаро бошка жойлашишларида ёруғликнинг жадаллиги нолдан максимумгача ўзгаради.
Одатда қутблагич иккита Николь призмасидан тузилади. 3- призма 8-окулярдан кузатиш майдонининг ҳаммасини, 4-призма эса, унинг ярмини қоплайди. Бу призманинг бош кесими катта призманинг бош кесимига нисбатан кичик бурчак (<З°) остида жойлаштирилган. Анализаторнинг призмаси асбобнинг оптик ўқи атрофида айлана олади. У айланаёгганда кузатиш майдонининг ёруғлиги ўзгаради.
Агар анализатор призмасининг бош кесимини қутблагичнинг катта призмаси бош кесимига перпендикуляр жойлаштирилса, майдоннинг ярми (чатишган шаклдаги призмага жавоб берувчи) қоронғилашади. Бошқа ярми эса ёруғроқ бўлади, чунки кичик призма чатишишга тўсқинлик қилади. Агар анализаторни майдоннинг карама-қарши томони қоронғулашгунча айлантирилса, унда унинг биринчи ярми ёруғлашади. Иккала майдоннинг ёруғланганлиги бир хил бўлган оралиқ ҳолатга ҳам эришиш мумкин. Унда бу ҳолатни ноль деб ҳисобланади: анализаторнинг у ёки бу томонга озгина бурилиши кузатиш майдонида яримсояни ҳосил қилади (шундан яримсояли поляриметр деган ном ҳам келиб чиққан). Кўз ёритишдаги фарқга сезгир бўлганлиги учун, цоль ҳолатни яхши аниқлик билан ўрнатиш мумкин.
Агар ноль ҳолат ўрнатилгандан сўнг қутблагич ва анализатор орасига  бурчакка бурувчи оптик актив модданинг эритмаси солинган 5-най жойлаштирилса, яримсоя пайдо бўлади. Ноль ҳолатга кайтиш учун анализаторни худди шундай  бурчакка буриш керак. Бу бурчак анализатор айлантирилганда ҳаракат қилувчи 7-шкаладан 0,1° аниқликда нониус ёрдамида топилади. 1-ёруғлик манбаи монохроматик бўлиши керак. Оқ ёруғлиқдан фойдаланилганда, одатда поляриметрнинг бир қисмини ташкил қилувчи 2 -ёруғлик фильтри кўлланилади.
Поляриметрларнинг бошқа турлари ҳам мавжуд: уларда кузатиш майдони уч қисмдан ёки икки концентрик қисмлардан иборат. Уларнинг тузилишида юкорида тавсифланган поляриметрдан принципиал фарқ йўқ. Айрим поляриметрларда (сахари-метрлар) шакарқамишнинг концентрация- си бевосита шкалада кўрсатилган.


Download 2,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish