Физика курси I



Download 7,38 Mb.
Pdf ko'rish
bet23/103
Sana24.02.2022
Hajmi7,38 Mb.
#200593
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   103
Bog'liq
Fizika kursi. 1-qism. Mexanika (A.Qosimov, X.Jo'raqulov, A.safarov)

Ньютоннинг учинчи қонуни унинг биринчи ва иккинчи конунлари 
сингари тажриба натижаларига асосланган бўлиб, куйидагича 
таърифланади: икки жисмнинг ўзаро таъсирлашиш кучлари сон 
жиҳатдан ўзаро тенг ва йўналиши бўйича қарама-қарши томонларга 
йўналган. Бу қонуннинг аналитик ифод.ь >
куйидагича ёзилади:
Ғ]2~ 
Ғ2[, 
(2.18)
бу ерда 
2 ва Ғ21 кучлар иккита алоҳида-алоҳида жисмларга 
кўйилгандир; хусусан Ғ12 иккинчи жисм томонидан биринчи жисмга 
таъсир этувчи куч, Ғ.п эса биринчи жисм томонидан иккинчи жисмга
таъсир этувчи куч бўлиб, бу кучни одатда, а к с т а ъ с и р к у ч и
дейилади. Бу ифодадаги манфий ишора кучларнинг карама-карши 
томонларга йўналишини акс эттиради. Шу нарсани алоҳи'да 
таъкидлаш лозимки, кучларни таъсир ва акс таъсир кучларига 
шартли равишда ажратилади, аслида эса иккала кучнинг табиати бир 
хил бўлиб, улар ўзаро таъсир кучларидир.
Ўзаро таъсир кучлари ҳар бир муайян ҳолда турли физикавий 
табиатга эга бўлиши мумкин: жисмлар бир-бирига бевосита текканда 
ёки улар тўқнашганда юз берадиган ўзаро таъсир кучлари (контакт 
кучлари); гравитация майдонига киритилган жисмларга таъсир
5 0
www.ziyouz.com kutubxonasi


этувчи кучлар; э.пектр майдонга киритилган зарядланган жисмларга 
таъсир этувчи кучлар; магнит майдонга киритилган токли ўтказгичга 
таъсир этувчи кучлар ва ҳоказо.
Ньютоннинг учинчи конунига мисол тарикасида магнит майдонга 
киритилган пўлат шарчани олиб карайлик. Ишкаланиш кучини 
камайтириш максадида магнит М ва П
1
арча Ш ролик устидаги 
тахтачаларга маҳкамланган (2.3-расм). Магнит майдоннинг таъсири 
туфайли пўлат шарча магнит томонга ҳаракат килади. Таъсир ва 
акс тапюир кучлари туфайли магнит ҳам ўз навбатида шарча томонга 
силжийди. Магнит ва шарчага таьсир этувчи кучларни ўлчаш учун 
уларнинг ҳар бири й \ ва Ог динамометрлар билан таьминланган. 
'Гажриба жараёнида магнит ва шарчага таьсир этувчи 
ва Ғт
кучлар (динамометрларнинг кўрсатишича) ўзаро тенг эканлигини 
кўрамиз. Агар пўлат шарчани бошка каттарок ёки кичикрок шарча 
билан ёки бошка бирор пўлатдан ясалган магнитланадиган жисм 
билан алмаштирилса, динамометрларнинг кўрсатиши ўзгаради, 
лекин иккала динамометрнинг кўрсатиши ҳамма вакт ўзаро тенг 
эканлиги намоён бўлади. Бу тажриба жисмларнинг ўзаро таьсир 
кучлари сон жиҳатидан бир-бирига тенг ва йўналиши бўйича карама- 
карши эканлигини кўрсатади.
Шуни ёдда тутиш керакки, Ньютоннинг учинчи конуни барча 
санок тизимларида ҳам бажарилавермайди. Бу конун Ньютоннинг 
биринчи ва иккинчи конунлари каби факаг инерциал санок 
тизимларига нисбатангина тўгридир. Ноинерциал санок тизимлари- 
да, яъни тезланиш билан ҳаракат килаётган санок тизимларида бу 
конун бажарилмайди.
2.7- §. ФИЗИКАВИЙ КАТТАЛИКЛАР БИРЛИКЛАРИ ВА ЎЛЧАМЛАРИ
Физикада жуда кўп физикавий катталикдар билан иш кўришга тўгри келади 
Узунлик, хажм, тевлик, тезланип|, масса, куч, иш, знергия, босим ва бшнкалар шулар 
жумласидандир. Бирор физикавий катталикларни ўлчаш - улчов бирлиги килиб 
кабул килинган бир жинслн катталик билан таккослаш демакдир Катталикни ўлчаш 
натижасида унинг кабул килннган бирликларда ифодаланган сон кийматини оламиз 
Физикавий катталикларнннг хар бири учун ўзига хтх' адохида бирлигини (бошка 
катталикларнинг бирликлари билан мутлако алокадор бўлмаган бирлигини) белгилаш 
хам мумкин. Аммо, бундай килинганда физикавий катталикларни ўлчаш учун 
кўлланйладиган бирликларнинг сони физикавий катталикларнинг сонига тенг бўлади 
ва натижада бирликлар сони жуда кўиайиб кетиб, уларни кўллаш анча нокулай- 
ликларга олиб келган бўлар эди. Бу нокулайликлардан халос бўлиш учун аксарият 
физикавий катталикларнинг бир-бирига узвий боғликларидан ва уларнинг бири 
иккинчиси оркали ифода килиниши мумкинлигидан фойдаланилади Шу туфайли 
бирликлар сонини камайтириш нмконияти тугилади Бу имконият шундан иборшки.
51
www.ziyouz.com kutubxonasi


баъзи бир физикавий катталикларни асосий деб кабул килиб, улар оркали колган 
физикавий катталикларни ифода килиш мумкин, яъни муайян формула ва конуни- 
ятлардан фойдаланган ҳолда асосий физикавий катталиклар оркали бошка физикавий 
к а
1 1
аликларни ифодалаш мумкин. Умуман ол
1
анда, асосии физикавий каиаликларни 
танлаш ихтиёрий бўлиб, максадга мувофик равишда келишиб олиш йўли билан амалга 
оширилади. Чунки барча физикавий катталикларнинг биридан иккинчисининг 
устунлиги йўк. Амалий жихатдан, исталган физикавий катталикни асосий катталик Iар 
тарзида танлаш максадга мувофик бўлавермас экан. Танлаб олинган асосий 
катталикларни ўлчаш бирор мухим кийинчилик туғдирмаслиги ва кўзда тутилган 
шароитларда уларнингсон кийматлари хамма вакт бир хил натижа бериши лозим.
Асосий бирликлар тўплами б и р л и к л а р т и з и м и дейилади.
Асосий бирликлар билан бир каторда бир-биридан фарк киладиган бир неча 
бирликлар тизимлари хам мавжуд. 1963 йилдан бошлаб бизда Х а л к а р о б и р л и к -
л а р т и з и м и (СИ) жорий килинган. Мазкур тизимда асосий бирликлар куйидаги- 
лар. узунлик бирлиги — метр (м), масса бирлиги — килограмм (кг), вакт бирлиги — 
секунд (с). Бу учта бирликдан ташкари (СИ) даги асосий бирликларга модда 
микдорйнинг бирлиги — моль (моль), ток кучининг бирлиги — ампер (А), харорат 
(температура) нинг ўлчов бирлиги кельвин (К), ёруғлик кучининг бирлиги — кандела 
(кд) 
киради. 
Узунлик бирлиги— 1 
метр 
сифатида 
ёруғликнинг 
бўшликда 
1/299792458 секунд давомида босиб ўтган масофаси кабул килинган Массанинг 
бирлиги — килограммдир. Бир килограмм массанинг эталони сифатида цилиндр 
шаклидаги (диаметри ва баландлиги 39 мм бўлган) платина-иридий котишмасидан 
ясалган жисм массаси кабул килинган бўлиб, бу эталон Севра (Франция)даги 
Халкаро ўлчовлар ва тош-тарозилар бюросида сакланади. Унинг массаси 4°С 
температурада 1000 см3 хажмга эга бўлган тоза сувнинг массасига тенг. Вакт бирлиги 
I секунд — цезий (133) атоми асосий ҳолатининг ўта нозик структурасидаги электрон- 
нинг бир сатҳдан иккинчи сатҳга ўтишида содир бўладиган нурланишнинг 
9192631770 даврига тенг. Қолган асосий бирликларнинг таърифи тегишли бўлимлар- 
да берилади.
Физикада СИ тизимидан ташкари СГС тизими ҳам кўлланилади, бунда узунлик 
бирлиги — сантиметр (см), масса бирлиги грамм (г), вакт бирлиги — секунд (с).
Асосий бирликлари узунлик, масса ва вактдан иборат бўлган тизим м у т л а к
б и р л и к л а р т и з и м и дейилади.
Асосий бўлмаган катталиклар х о с и л а в и й к а т т а л и к л а р дейилади. Улар 
учун бирликлар тегишли катталикларнинг таърифи билан боғлик физика конунлари 
асосида аникланади. Масалан, тезлик бирлиги килиб текис харакат килаётган ва бир 
бирликка тенг вакт давомида бир бирликка тенг масофани ўтадиган жисмнинг тезлиги 
Кабул килинади Бинобарин, СЙ да тезлик бирлиги — текис ҳаракат килиб 1 секунд 
давомида 1 метр масофани босиб ўтадиган жисм тезлигидир. Бу бирлик 1 м/с тарзида 
ёзилади.
Эталон сифатида кабул килинган масса бирлиги маълум бўлган холда Ньютоннинг 
иккинчи конуни куч бирлигини аниклашга имкон беради. Қуч бирлиги сифатида 
шундай куч олинадики, унинг таъсирида массаси бир бирликка тенг бўлган жисм бир 
бирликка тенг бўлган тезланиш олади. СИ да куч бирлиги Иьютон (Н) бўлиб, 
у массаси 1 кг бўлган жисмга 1 м/с2 тезланиш берадиган кучдир:

, , 
. кг-м
1 Н = 1 кг-1 
м
/
с
2 = 1 —
-
—.
с
СИ асосий бирликлар тизими хисоблансада, баъзи ходларда СГС тизими хам 
кўлланилади. Бу тизимда куч бирлиги дина деб аталади ва у массаси 1 г бўлган жисмга 
1 см/с2 тезланиш берувчи кучдир. СИ ва СГС тизимларидаги куч бирликлари орасида 
куйидаги боғланиш мавжуд:
1 Н = 1 к г - 1 м/с2= ( Ю3г) • ( Ю2см) 
/
с
2=
105 дина.
Асосий катталиклар оркали ҳосилавий катталикларни аникловчи ифода физика- 
вий катталикнинг ў л ч а м и дейилади. Физикавий катталик кандай ҳарфлар билан 
белгиланса, унинг ўлчами ҳам ўрта кавс ичига олинган худди ўша ҳарфлар билан 
белгиланади:[а] — тезланишнинг, [У7] — кучнинг ўлчами ва ҳоказо. Асосий хисоблан- 
ган бирликлар — узунлик [/], масса \т ] ва вакт [/] лар учун махсус белгилашлар кабул 
килинган: [/] = £; [т] = Л4; [/]= Т. Масалан, асосий бирликлар оркали тезлик — вактга 
бўлинган узунлик ўлчамига эга: [о] = [/] /[/] = /. / 7 = Ш '. Кучнинг ўлчами-
52
www.ziyouz.com kutubxonasi


\Ғ\ = \т\-\а\ = \т\
[/1 Д/21 = Л1/.7-2.
Умумий ҳопда ихтиёрий катталик (тарзида ёзилади. Бу ерда а, р, у ў л ч а м к ў р с а т к и ч л а р и дейилади ва улар 
бутун ёки каср сон бўлиши хамда мусбат ёки манфий ишорага эга бўлиши мумкин.
III Б О Б

Download 7,38 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   103




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish