Физика курси I



Download 7,38 Mb.
Pdf ko'rish
bet33/103
Sana24.02.2022
Hajmi7,38 Mb.
#200593
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   103
Bog'liq
Fizika kursi. 1-qism. Mexanika (A.Qosimov, X.Jo'raqulov, A.safarov)

2 т , 0 , = X
Ғ,к (1ф к\ I, к — \,2,
... , 
п)
 
( 4 .2 )
^ / 
<
тарзида ёзамиз, бу формуланинг ўнг томони тизимдаги ички 
кучларнинг вектор йиғиндисини акс эттиради. Тизимдаги бирор 
жисмнинг шу тизимдаги бошка ҳар бир жисм билан ўзаро таъсири 
Ньютоннинг иккинчи конунига бўисунади: Ғ |2= — ? 2\, ^\я — —? 3| • 
Ғ2з = — ҒЯ2 ва ҳоказо. Умуман олганда, г-жисм у-жисмга Ғ,-, куч би- 
лан таъсир этса, /-жисм ҳам г- жисмга Ғ 
куч билан таъсир 
этади:
Бинобарин, (4.2) тенгликнинг ўнг томонида ифодаланган ички 
кучларнинг вектор йиғиндиси нолга тенг:
X Ғ,* = 0 Ц ф к, I, к =  1,2, ... , п). 
(4.3)
I
Демак, берк тизим учун
т / г = о
ёки 
 
2
(
ифода ҳосил бўлади. Бу ифодадан

Р — X т,у, = сопз( 
(4.4)
(
деган хулосага келамиз. 
(4.4) 
ифода б е р к т и з и м
у ч у н
и м п у л ь с н и н г с а к л а н ш к о н у н и н и ифодалайди: берк ти- 
зимнинг импульси вақт ўтиши билан ўзгармайди. Бошкача айтганда, 
берк тизим айрим жисмларининг импульслари вакт ўтиши билан 
ўзгарса-да, унинг импульси ўзгармай колади. Бу ерда зикр 
этилган ўзгаришлар шундай содир бўладики, масалан, тизимдаги 
бирор жисмнинг импульси камайса, шу тизимдаги бошка жисмнинг 
(ёки жисмларнинг) импульси шунчага ошади.
Берк тизимда импульснинг сакланиш конунига мисол тарикасида 
иккита жисмдан иборат тизимни олиб карайлик. Масалан, милтик 
ҳамда унинг ичидаги ўк берк тизимни ташкил килсин ва милтик 
ишкаланишсиз ҳаракатланувчи кичкина аравачага маҳкам ўрна- 
тилган бўлсин (4.1-расм). Бу тизим учун импульснинг сакланиш 
конуни куйидагича ёзилади:
Ш|У| 
4
-(Тг
2
У
2
= СОП5(,
бунда Ш| ва т2 — мос равишда ўкнинг ҳамда милтикнинг аравача 
билан биргаликдаги массалари; е\ ва у2 — ўкнинг ва аравачанинг
69
www.ziyouz.com kutubxonasi


4 . 1 - р а с м
тезликлари. Дастлаб тизим тинч турганлиги туфайли ундаги жисмлар 
испульсларининг вектор йиғиндиси нолга тенг, яъни:
Ш|У| + т
2^2
=
0
.
Ўқ V| тезлик билан отилиб чиққач, аравачанинг орқага тисарилиш 
тезлиги
бўлади; бунда ( — ) ишора в\ ва о
2
векторлар қарама-қарши томонга 
йўналганлигини кўрсатади. Энди т.\, т 2, в\ ва о
2
ларни сонли 
қийматлар орқали ифодалайлик, масалан т\ =
10
г р =
1 0 ~ 2
кг, /п
2
=
= 5 кг, О|=600 м/с бўлсин. Бу қийматларни юқоридаги формулага 
қўйсак, аравачанинг (милтиқ билан бирга) ўқ йўналишига нисбатан 
орқага 
у
2
=
1,2
м
/
с
тезлик билан ҳаракатланиши аён бўлади.
Тизимга ташқи кучлар таъсир этаётган бўлса, у берк тизим бўла 
олмайди ва бундай тизим учун импульснинг сақланиш қонуни 
бажарилмайди. Бундай тизим учун Ньютоннинг иккинчи қонуни 
қуйидагича ёзилади:
2 т,Ў,= 2 Ғ1к + ҒТ (( = &; 1,к =  1, 2, ... , п),

I
бу ерда 2 Ғ,к — ички кучларнинг вектор йиғиндиси; 
Ғт— ташқи
кучларнинг тенг таъсир этувчиси. (4.3) га асосан ички кучларнинг 
вектор йиғиндиси нолга тенг эканлигини эътиборга олсак, бу тенглик 
қуйидаги кўринишни олади:
I т,г>, = Ғт. 
(4.5)
Бу тенглама механикавий т и з и м и м п у л ь с и н и н г ў з г а р и ш
қ о н у н и н и ифодалайди: тизим импульсидан вақт бўйича олинган 
биринчи тартибли ҳосила тизимга таъсир этувчи таигқи кучларнинг 

Download 7,38 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   29   30   31   32   33   34   35   36   ...   103




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish