Физика курси I


Демокрит томонидан материянинг майда бўлаклари бошқа кичик  бўлакларга бўлинмаслиги тўғрисидаги фикрларнинг олға сурилиши,  Арасту (Аристотель)



Download 7,38 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/103
Sana24.02.2022
Hajmi7,38 Mb.
#200593
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   103
Bog'liq
Fizika kursi. 1-qism. Mexanika (A.Qosimov, X.Jo'raqulov, A.safarov)

Демокрит томонидан материянинг майда бўлаклари бошқа кичик 
бўлакларга бўлинмаслиги тўғрисидаги фикрларнинг олға сурилиши, 
Арасту (Аристотель) томонидан механикавий ҳаракат элементлари 
(унсурлари), тўғри ва эгри чизикли механикавий ҳаракатлар, ричаг 
ва унинг мувозанати қоидаларининг аникланиши эрамиздан олдинги 
V — IV асрларга хосдир. Эрамиздан олдинги III асрда оламнинг 
гелиоцентрик тизими (системаси) тўғрисида фикрлар, Ер билан Қуёш 
ва Ой орасида ёруғликнинг тўғри чизикли таркалиши ҳакидаги 
конуниятларнинг аникланиши (Евклид), айникса, Архимед томони- 
дан статика асосларининг — параллел кучларни кўшиш ва ричаглар 
назариясининг — яратилиши ҳамда унинг номи билан боғлик бўлган, 
жисмларнинг сузиш шартлари асосида гидростатиканинг асосий 
конунларининг очилиши физиканинг тараккиётига муҳим ҳисса 
кўшди. Батлимус (Птоломей, I — II асрлар) ёруғликнинг синиш 
хоссасини тажриба асосида текшириб, атмосферада юз берадиган 
рефракция жараёнини тушунтирди.
Урта а с р л а р г а келиб илм-фаннинг ривожланиши Шаркий Араб 
ва Урта Осиё мамлакатларига кўчди. Айникса, IX — XII асрлардан 
бошлаб физиканинг геометрик оптика, статика, гидравлика, механика 
ва бошка соҳалари бўйича кўплаб илмий кузатишлар ва текши- 
ришлар олиб борилди.
Ал Форобий (980— 1051 йиллар) Арастунинг табиий фанларга 
оид «Физика», «Осмон тўғрисида», «Метрология» каби илмий 
ишларига, Батлимуснинг астрономия соҳасидаги ишларига ва 
Евклиднинг математика соҳасидаги ишларига шарҳлар ёзди ҳамда 
кенгайтирди. Шаркнинг буюк алломаси Ибн Сино (980— 1037) тибби- 
ёт, алхимия, математика ва бошка соҳалардан ташкари физиканинг 
ҳаракат, куч, бўшлик каби фалсафий масалалари билан шуғулланиб, 
ўзидан кейинги даврларда яшаб ўтган кўплаб олимларни ҳайратда 
колдирди. У геометрик оптика ҳамда инсон кўзининг кўриш 
сабаблари ҳакида атрофлича маълумотлар берди. Физика фани 
муаммолари юзасидан Ибн Сино ва Берунийнинг ўзаро савол- 
жавоблари диккатга сазовордир. Жумладан, Берунийнинг «Агар 
иссиклик марказдан узоклашувчи бўлса, нима учун Қуёшдан бизга 
иссиклик келиб туради? Еруғлик моддами, оразлармц (сифатларми) 
ёки бошка нарсаларми?» деган саволига Ибн Сино шундай жавоб 
беради: «Билмак керакки, иссиклик марказдан узоклашувчи модда 
эмас, чунки иссиклик ҳаракат килувчи нарса эмас; иссиклик ҳаракат 
килувчи жисмда бўлганидан, юриб турган кемадаги инсон каби ораз 
воситаси билан ҳаракат килувчи нарсадир». Бундан ташкари Ибн 
Синонинг Беруний саволларига берган жавоблари, унинг линза- 
ларнинг катталаштириши ва улардан фойдаланиш ҳакидаги маълу- 
мотлари, ёруғликнинг синиш конунлари, моддаларнинг иссикликдан 
кенгайиши ва совуқдан торайиши, Ернинг тортиш кучи ва бошка 
физикавий ҳодисалар ҳакида илмий мулоҳазалар юритиши Ибн 
Синонинг физика соҳасида ўз давридан бир неча аср илгарилаб 
кетганини кўрсатади. 
'
Физика фанининг тараккиётида буюк аллома Абу Райҳон 

Download 7,38 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   103




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish