Фалсафа қисқача изоҳли луғат



Download 1,98 Mb.
bet12/216
Sana17.07.2022
Hajmi1,98 Mb.
#812542
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   216
Bog'liq
ФАЛСАФА (қисқача изохли луғат)

Р. Носиров
АКЦИД£ЦИЯ (лотин, ассШепш тасодифий, жузъий)—
фалсафий атама бўлиб, нарсаларнинг муҳим бўлмаган, му-
ваққат хусусиятини акс эттиради. Бу тушунча нарсаларнинг
муҳим, барқарор, «етарли» хоссадарини англатадиган «суб-
станция» т}оиунчасига қарама-қарши қўйилади. Мазкур ата-
ма биринчи марта Аристотель (Арасту)нинг «Метафизика»
асарида ва кейинчалик Порфирий (неоллатонизм анъанала-
ри) ва ўрта аср схоластикасида учрайди. Б. Спиноза а. тушун-
часи ўрнига умумий субстанииянинг алоҳида кўринишини
ифодалайдиган «модус» тушунчасини қўллайди. ХУПГ—XIX
аср (И. Кант, И. Фихте) фалсафасида ҳам а. тушунчаси уч-
райди.
К. Туленова

Алгоритм
АЛГОРИТМ — (лотин. а1§оп1ти, й&оигттшз—ибтидо) маъ-лум бир типга оид ҳамма масалаларни ечишда ишлатилади-ган жараёнлар тизимининг муайян тартибда бажарилиши ҳақидаги аниқ қоида. Урта асрларда саноқнинг ўнли систе-маси бўйича тўрт арифметик амал бажариладиган қоида ал-горитм деб аталган. Бу қоидаларни фанга IX асрда ўзбек математиги Муҳаммад ал-Хоразмий киритган. Европада бун-дай қоидалар унинг номи билан аталиб, «алгоризм» дейил-ган. Кейинчалик бу ном «алгоритм»га айланган. Ал-Хораз-мийнинг «Арифметика» асарининг биринчи сўзи: Қола ал-Хоразмий сўзлари лотин тилида Ош1 А1£опШпи («Дедики ал-Хоразмий») деб таржима қилинган. Бунда Ал-Хоразмий сўзи бузилиб, А1§оп(:Ъгш деб ёзилган. Фанда «Евклид алго-ритми», «Ғиёсиддин Қўший алгоритми», «Лурье алгорит-ми», «Марков алгоритми» деб аталувчи алар маълум. Бундай а.лар сони борган сари кўпаймокда. А. тушунчаси тобора кен-гайиб бориб, а.лар назарияси пайдо бўлди. А.лар назарияси эса кибернетиканинг назарий ва мантиқий асосидир.
Қўшув, айирув, кўпайтир^з ва бўлув каби арифметик қоидалар, квадрат иддиз чиқариш қоидалари, ҳар қандай икки натурал сон учун энг умумий бўлувчини топиш усули а.нинг энг оддий мисолларидир. Аслини олганда, бирон-бир вазифани умумий тарзда, яъни унинг вариаиия қилинувчи шартларининг бутун туркуми учун ҳал қилиш воситаларига эга бўлганимизда, биз, ҳамиша а. билан иш кўрамиз.
А. буйруқдар тизими сифатида расмий тусга эга бўлган-лиги сабабли, унинг асосида ҳамиша ҳисоблаш машиналари учун амаллар дастурини ишлаб чиқиш ва вазифани машина орқали ҳал этилишини амалга ошириш мумкин. а.нинг кенг қамровли вазифаларни ҳал этиши а.ни аниқлаш ҳамда а. назариясини ишлаб чиқиш, ҳисоблаш техникаси ва кибер-нетика тараққий этиб бораётган давримизда айниқса, дол-зарб аҳамият касб этади.
Электрон ҳисоблаш машиналари яратилгандан кейин (XX аср ўрталарида) одам билан машина орасидаги сунъий тил-лар яратилиб, улар алгоритмик тиллар деб ном олди. Даст-лабки шундай тил 1958 йили Париада яратилган ва «А1§о1» деб аталган (унинг тўлиқ номи: инглизча -- «А1§опТ:Ьт1с 1ап§иа§е». Уни қисқартириб, А!§о! дейишган. Ҳозир жаҳонда 500 дан ортиқ алгоритмик тиллар мавжуд. Алгоритмик усул билишнинг умумий усулларидандир.

Download 1,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   216




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish