Ёзувчи ўзи беқиёс ишон ган, ягона ҳақиқат деб бил


қадрли. Буларнинг ҳар бири ҳақида соат лаб гаплаш гим ке­


bet113/133
Sana12.07.2022
Hajmi
#782308
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   133
Bog'liq
O tkir Hoshimov-Yarim asr daftari(Kutubxona)

қадрли. Буларнинг ҳар бири ҳақида соат лаб гаплаш гим ке­
лади. Келинг, вацт имизни ҳисобга олиб, ш улардан биттаси
т ўғрисида бат аф силроқ гаплаш а қолайлик.
Яқинда ёзувчининг “Баҳор қайт м айди” қиссасини нечан-
чи м арт ади р қайта ўқиб чиқдим ва, қизиқ, ҳар галгидек яна
қарам а-қарш и фикрлар, ажиб т уйғулар қурш овида қолдим.
Асарнинг ёзилганига 4 0 йилдан ошди (1969).
Кдсса бўйича ишланган телефильм йиллар давомида
қирқ м арт адан орт иқ намойиш қилинди. А сар бугун ҳам
қимматини йўқотган эмас. Бугун ҳам А лим ардонлар ур уғл а б
кетди. Зам онавий Алим ардонларнинг цилмишлари оқибатида
қанчадан-қанча М уқаддам лар бахтсиз, Ш авкатлар етим
бўлиб қолаёт гани ҳам бор гап. Қанийди, улар Алимардоннинг
фожиасидан, М уқаддамнинг қисматидан тегишли хулоса
чиқариб олишса?! А сарнинг яшовчанлиги, ёзувчининг узоқни
кўра билиши, қаҳрам онларнинг ҳаётийлиги деганда шулар т у-
шунилса керак-да!
А д а б и ё т ш у н о с
: Чиндан ҳам, Ўткир Ҳошимов ўтган аср- 
нинг иккинчи ярм ида ўзбек адбиётининг янгиланишига 
улкан ҳисса қўшган истеъдодли ёзувчи ҳисобланади. Шеъ-
Ў ткир Ҳ ош им ов. 
"Ярим аср дафтари" 
355


риятда Эркин Воҳидов, Абдулла Орипов, Рауф Парфи, Жа- 
мол Камол, Омон Мухтор, Ойдин Ҳожиева, Ҳалима Худой- 
бердиева, насрда Ўлмас Умарбеков, Ўткир Ҳошимов, Шукур 
Холмирзаев, Худойберди Тўхтабоев, Учқун Назаров сингари 
янги ижодкорлар авлоди адабиётнинг шаклини ҳам, мазму- 
нини ҳам тубдан ўзгартириб юборди. Шўро мафкураси та- 
лабига кўра, илгари асарда социалистик воқелик биринчи 
ўринга қўйилиб, инсон унинг орқасида қолиб кетган бўлса, 
бу янги авлоднинг саъй-хдракати билан инсон фаолияти ва 
унинг руҳий кечинмалари асар марказига олиб чиқилди.
Ўткир Ҳошимов бошқалардан фарқли ўлароқ, ўз асарлари 
билан насрий баёнга лирик йўналиш, баландпарвозликдан 
холи кайфият, мусиқий оҳанг олиб кирди. Мафкура тазйиқи 
туфайли бундай фазилатлардан маҳрум бўлган адабиётимиз 
бу асарларни худди эрта баҳорда очилган бодом гулларидек 
соғиниб қабул қилди. Эътибор берган бўлсангиз, инсон бо- 
шига тушган энг қайғули воқеа-ҳодисаларни тасвирлаганда 
ҳам Ўткир Ҳошимов ўкувчиси қалбида умидбахш туйғулар 
уйғота олади, натижада, у ҳеч қачон тушкунликка тушмай- 
ди. Бу хусусият адибнинг хлкояларига ҳам, қиссаю роман- 
ларига ҳам хос. Чунки ёзувчи ҳар бир асарининг мазмунига 
мос умидбахш оҳангни топиб олади. Бунга эришмай туриб 
қўлига қалам олмайди. Бу ҳақда унинг ўзи шундай ёзади: 
“Чинакам асар туғилмасидан олдин унинг оҳанги, мусиқаси 
пайдо бўлади. Бу - гоя эмас, сюжет ҳам эмас, айнан оҳангдир. 
Мана шу оҳанг адибни қўлидан судраб келиб, столга “мих- 
лаб” қўяди. Асарнинг жони дегани шу бўлса керак”.
Бунинг энг яхши намуналаридан бири “Баҳор қайтм айди” 
қиссасидир. Қисса худди тугалланган мусиқа асарига 
ўхшайди, унинг ўз даромади, ўрта авжи, баланд авжи, яку- 
ни бор. Оҳанг воқеалар ривожига қараб босқичма-босқич 
кўтарилиб бораверади. Орада унинг ўзига хос нолаларию 
фарёди мавжуд бўлиб, улар асарга жон бағишлайди.
Мен бу қиссанинг мусиқий тузилишини худди нота- 
ларнинг тартиб билан жойлашувидек тасаввур қиламан: у 
“до”дан ох^ста бошланиб, “си” билан баланд пардада тугай- 
ди. Назаримда, қиссанинг “Бўстон қишлоғига оғир-вазмин 
қадамлар билан куз кириб келди” деган ахборот-тасви- 
ри билан куйнинг даромади бошланади. Алимардоннинг
356 
'Я р м м к р дафтари’ Ў т к и р Х о ш и м о в


даҳшатли туши унинг ноласи; эрининг хиёнати туфайли 
ярим кечада М уқаддамнинг уйдан чиқиб кетиши ўрта авж; 
ота-онасининг уйидан ҳайдалиши баланд авждек эшити- 
лади. Алимардоннинг Ойнатоғ қишлоғига бориб ўғли ва 
хотини билан учрашиши мунгли нола, қайтиш ида жарлик- 
ка қулаб ҳалок бўлиши фарёд сифатида янграйди. Якун яна 
мунгли, аммо умидбахш куй билан тугайди. Ажаб, нечоглик 
нола-фарёд эшитмасин, ўқувчининг кўнгли чўкмайди. Нега 
деганда, тасвирдаги яна “яйраб-яш наб баҳор”нинг кириб ке- 
лиши, ложувард осмонда турналарнинг шодон қичқириғи, 
“қатор-қатор тераклар япроқ ёзиб” оҳиста шивирлай бош- 
лаши ҳаёт давом этаётганига, Муқаддамлар, Шавкатлар ал­
батта, кўнгли Кабир (катта) одамларнинг марҳамати билан 
бахтли бўлишига ишорадир. Дарвоқе, ёзувчининг гоявий 
нияти қиссанинг ҳар бир қаҳрамони исмига ҳам яширинган.
Ҳа, Ўткир Ҳошимовнинг ҳар бир асари - каттами-ки- 
чикми, бир марта ўқишга арзийдиган олди-қочди, енгил 
асарлар эмас. Уларнинг гоявий юки ниҳоятда оғир, бадиий 
савияси юксак, қаҳрамонлари соғлом ва салобатли (гарчи 
салбий бўлса-да), манзаралари ишонарли, сўзлари рангли 
ва таъсирчандир. Таниқли адабиётшунос Иброх^м Гафуров 
бундан 40 йил олдин “Ўткирнинг қалами сўзнинг рангини 
оча билади. У сўзга қут ва меҳр бағишлашдай ноёб туйгуга 
эга” эканини таъкидлаган эди. Ваҳоланки, бу пайтда Ўткир 
Ҳошимов эндигина иккита қиссаю ўнга яқин х^коя ёзган 
эди, холос. Зукко адабиётшунос башорат қилган экан: бора- 
бора адибнинг бу хусусияти барча асарларини нурлантириб 
турувчи бош услубга айланди. Ҳозир у яратган тасвирдаги 
ҳар бир сўз гавҳардек, англашилаётган фикр эса олмос син- 
гари товланиб туради.
Китобхон: 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish