Эмиль золя Х. Амал



Download 16,16 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/129
Sana17.07.2022
Hajmi16,16 Mb.
#816123
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   129
Bog'liq
EMIL ZOLYA - Hamal

у.
Б угун турарм и кан
у р н и д ан ?
— Т уш унм адим , ним а ra n у з и ? — ж авоб берди хоти- 
н и .— Н азар и м д а унииг уйидан ал л а ц а н д а й ш овцин 
эш итгандай булдим.
Д астурхон тузоцлик эди; оппоц дастурхон устида 
учта идиш турарди. Оноринани бекача тезроц келарми- 
кан, деб билиб келгани юборишди. Ш у ондаёц цайтиб 
келган циз кулгисини зур-базур босиб, гуё тепада, 
Сесиль хонасида тургандек овозини пасайтириб деди:
— Вой, цани энди си зл ар цам бекачанинг ётган- 
л арини бир кур сал ар и н г эди!.. У хлаб ётибди... Х удди 
чац ал о ц у х л аяп ти дейсиз... Б уни тасаввур з^ам цилиш
цийин. Томош а цилиб туйм айсиз.
Ота билан она ийиб, бир-бирларига цараб олишди- 
да, Г регуар ж аноблари табассум билан хотинидан су­
ради:
— Сен бориб цараб келаовнм и?
— У зимнинг ц и зал о ц ц и н ам !— деди о н а.— А лбатта 
бораман-да.
У лар биргаликда тепага кУ тарилиш ди. Ц излари- 
нинг хонаси бу бинодаги энг ораста хона эди. Эрка 
цизнинг раъй и га цараб, деворларга зангори п ард а тор- 
тилганди, оц-мовий йул-йул, си рлан ган м ебель билан 
ж их,озланганди. Д а р п а р д а л а р и туш и ри лган нимцорон- 
ги хонада циз ялангоч билагини ёноги остига цуйиб,
* цордек оппоц уринда ухлаб ётарди. Бу соглом, дуркун 
ци з ун саккиз ёш ига нисбатан эрта етилганди. З^усни 
унча булм аса х;ам бадани гузал, силлиц ва оппок,, со­
чи цунгир, юзи дум алоц, бурни чимчиб олгандек, ёноц- 
л ар и луппи эди. У стидаги курп а сиргалиб туш иб ке- 
—тибди; циз шу цадар ох,иста наф ас ол ар дики, унинг 
дуркун кукр аги цимир этм аётгандек тую ларди .
— Л аъ н а ти ш ам ол кечаси билан уйцу берм аганга 
у х ш а й д и ,— пичирлаб деди она.
77


Ота иш ора цилиб хотинини ж и м б ^ли ш га м аж б у р
этди. И ккови х,ам каравот устига энгаш иб, ц и зл и к ла- 
тоф атини куз-куз к,илиб ётган ф ар зан д и га мех,р-му- 
з^аббат билан тикилиб к;олди; улар к,из кури ш н и ж у д а
исташ ганди, к;из эса ж у д а кеч, у л ар ум и дл ари н и у зган
п ай тл ар и д а тугилди. Г регу ар л ар н азар и д а бу циз му- 
к а м м а л л и к тим соли эди: у л ар к,изларининг с ^ и р и б
кетаётганини сезиш м ас,— боёк;иш тулиш иб #еТмаяпти- 
да, деб уйл аш ард и . Сесиль ота-онаси бош ига келиб, 
уни томош а цилаётганини сезм ай х,амон у х л ар д и . Л е­
кин ш у п ай т унинг х,аракатсиз юзи хиёл лип этиб 
к,уйди. Ота-она к,изимиз уйгониб кетм асин, деб оёк; 
у чида юриб хон ад ан ч и^иш ди .
— Секинрок;!— ш иви рлади ж аноб Г регуар эш и кн и
ёпар эк а н .— К ечаси билан у х л а м а га н булса, м ай л и , 
уйцуга туйиб олеин.
— Ором олиб ух ласин к,и заловд и н ам ,^- та ъ к и д л а д и
Грегуар хо н и м .— Б и з кутиб турам и з.
У лар ем акх он ага туш иб, кр еслоларга утириш ди. 
Х изм аткор хотин ойим цизнинг уй ц у ч и ли ги дан кулди - 
да, ади-бади к;илмай п л и тад а иссиццина турсин, деб 
ш околадни олиб чициб кетди. Грегуар ж ан о б л ар и газе- 
тани цулига олди, хотини эса к а тт а ж у н ад ёл н и ту- 
к,ишга тутинди. Уй ж у д а иссиц эди; тиц этган товуш
эш итилм асди.
Г регу арл арга з^ар йили к,ирк, м ингга я ц и н ф р ан к
д аром ад кел ти р ад и ган м у лк М онсудаги тош кум и р ко- 
нининг битта акцияси эди. У лар Ш и ркат бунёдга к е л ­
ган давр д ан б ош лан ад и ган бу а к ц и я тар и х и н и ифтй- 
х о р билан сузлаб беришни ях ш и кури ш арди .
У тган аернинг бош ларида Л и лл д ан тортиб В алансь- 
енгача бутун областни бирдан тош кум ир васвасаси
босган эди. К ейинроц А нзен Ш и ркати н и таъсис этиш - 
ган концессионерларнинг м уваф ф ак,ияти з<;аммаиинг 
бошини ай л антириб к,уйганди. З^ар бир ком м ун ад а 
туп ро ^ текш ирилар, бир кеч ад а ш и р к атл ар ту зи л ар , 
концессиялар ву ж у д га кел ар эди. У ш а п ай тд аги ти- 
ринщок;, иш биларм онлар ораси да айник,са уз билим- 
л ар и ва цазф ам онона ф идойилиги билан барон Дерю мо 
а ж р а л и б турарди. У доимий туси ц ларга ц арам ай , 
цирк,
йил тинм ай к у р аш олиб борди. У нинг д астлабки из- 
л ан и ш л ар и м уваф ф ак,иятси зли кка учради, ян ги очил- 
ган конларни ойлаб иш латиб, таш лаб кети ш га тугри
78


к ел ар д и : ё ш ах та босиб колар, ё ку кк и сд ан юз берган 
тош дин туф айли иш ч и лар х,алок булар, юз м инглаб 
ф р ан к пул елга совуриларди. Б унинг устига м аъм у- 
р и ят ва вах,имага туш ган акц ионерлар билан булади- 
ган м уом ала к,ийинчиликлари, к,ирол концсссияларини 
тан олиш ни истам ай, корхона эгалари д ан олдинрок 
биз б илан ш артном а тузи н глар , деб талаб ки лувчи ер 
э гал ар и га кар ш и ку р аш тинкани кур и тар эди. Н и ^оят 
М онсудаги тош кум ир к атл ам л ар и н и к,азиб о лади ган
«Дерюмо, Ф окенуа ва К° ж ам и яти » н и таш к и л цилди. 
У очган кон лар унча-м ун ча даром ад бера бош лади. 
Л екин куш ни ш а х т а л а р : граф К ун ьи га к а р а ш л и К уньи 
ш ах та лар и билан «К орниль ва Ж ен ар ж ам и я ти » га 
к а р а ш л и Ж у а зе л ь ко нлари кескин ракоб ат килиб, бу- 
тун иш ни барбод этиш ига оз колди. Д ам м ал ар и н и н г 
б ах тл ар и га 1760 йилни н г 25 августида у ч ал а кон эга- 
лар и келиш иб, м у лклар и н и би рлаш тириш ди-да, «Мон­
судаги тош кум ир конлари Ш и ркати »н и тузд и л ар. Да- 
ли-х;али ана шу Ш и ркат иш лаб турибди. М ол-м улкни 
булиб олиш ни осонлаш тириш учун унинг цийм ати уш а 
п ай тд аги пул га чакили б, й и гирм а турт п ай га ёки уш а 
давр тили билан ай тган д а, йигирм а турт «су»га бах,о- 
л анди. Д ар бир «су» ун икки «денье»га булиниб, ж ам и
и кки юз саксон сакки з «денье* ни таш ки л к и л ар д и ; 
Кар бир «денье» кийм ати эса ун минг ф ранк, деб белги- 
л ан ган д и . Ш ундай килиб, Ш иркатнинг ж а м и м аблаги 
уч м иллион ф р ан к ка боради. Д арм он си злан ган булса 
х,ам, голиб келган Дерю мо таксим отда олти «су» ва 
уч «денье» олди.
У ш а й и л л ар и барон П иоленани ку л га киритди; ун- 
д а уч юз гектар ер бор эди. Б арон Леон Г регуарнинг 
бобокалони п и к ар д и ял и к Оноре Грегуарни боищ арувчи 
Килиб х и зм атга олганди. Монсуда ш артн ом а имзола- 
ниш и биланок кисиб-кимтиб, эл ли к минг ф р ан к пул 
туп л аган , уддабуроликни х у ж ай и н и д ан урган ган Оно­
ре ундан кол и ш м асл и кка а а д килди. У п уллари и и
ж а р а н гл и тан гага айлан ти ри б, бир «денье»ни кулга 
ки р и тар экан, болаларим н и н г к а к и га зомин булиб кол- 
м асм и кан м ан , дея к а п а л аги учиб кетганди. Унинг угли 
Эжен з;акикатан х,ам ж у д а оз дивиденд* оларди ; бу-

Download 16,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   129




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish