Ўэбекистон Республикаси п резиденти қузуридаги д авлат ва ж ам ият қурилиш и академияси Ў эбекистон Республикаси Ваэирлар м ахкамаси


иужудга ке- либ. у энг аввало уюшган жииоий туаилмаларга мададкор



Download 13,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet68/96
Sana15.04.2022
Hajmi13,26 Mb.
#554357
1   ...   64   65   66   67   68   69   70   71   ...   96
Bog'liq
Davlatning iqtisodiy xavfsizligi (H.Abulqosimov)

иужудга ке-
либ. у энг аввало уюшган жииоий туаилмаларга мададкор
$ўли
1
и ёки тўтрилаи-тЎгри 
СРД»М бериш 
учун
 дивлат 
хи з- 
матинииг 
и м и п н и я т л а р и п а н
фойдаланади. Бу зса жиноят-
чилик ва 
кочрупния
жамиятга келтирадиган салбий
окибатлав туфайли жамият хаифсизлиги ва барқапопли-
гига тЎгпияан-тУгпи тахпмялив'’2
. - деб таъкидлаган.
Коррупция - иқтисодиёт соҳасида давлат ҳокимияти 
тузилмалари ва жаҳон жиноятчилик тузилмалариюотг би- 
рикиб, қўшилиб кетиши, сиёсий ҳамда жамоат арбобла- 
рининг хоинлиги ва сотқинлиги. Шунингдек, коррупция 
жиноятчиликнинг бир тури бўлиб, мансабдор шахслар, 
сиёсий ва жамоат арбоблари, айрим шахсларнинг ўз хиз- 
мат, мансаб ҳуқуқлари, ваколатларидан давлат ва жа-
2 Каримов 
И
А. Ўзбекистон XXI аср бўсагасида: хавфсизликка таҳдид,
баркарорлик шартлари ва тараққиёт кафолатлари. -Т.: Ўзбекистон,
19Я7. 87-83-бстлар.
241
www.ziyouz.com kutubxonasi


миятга зарар келтирган ҳодца бойшп, ўз шахсий бойли- 
гини орттириш мақсадида фойдаланиш ҳисобланади.
Порахўрлик хуфёна иқтисодиётшшг бир тури бўлиб, 
турли консультант, агент, воситачиларга расмий шахслар 
томонидан кўрсатилган ноқонуний хизматларига ҳақ тўлаш 
ҳисобланади. Бунда пора берувчи наф ёки фойда олиш каби 
максадларини амалга ошириш учун унга шароит яратмб бе- 
рувчи мансабдор, ваколатли шаҳспарга пора беради'.
Порахўрликни келтириб чиқарувчи асосий сабаблар 
қуйидагилардан иборат:
- бизнесни бошлаш учун рухсат олиш, рўйхатдан 
ўтиш, қулай шароит яратишга интилиш;
- корхона рақобатчиларини йўлдан олиб ташлаш, 
уларни бозордан, фаолият соҳасидан суриб чиқариш;
- давлат хиэматларига, давлат томонидан қўллаб-қув- 
ватланишга эришиш, бу йўдца мансабдор шахслар тазйиқи, 
қаршшшгини ентш;
- солиқ тўловлари бўйича карздорликни камайтириш- 
га интилиш;
- тартибга солинувчи нархни ошириш учун рухсат олиш;
- ўз ходимлари, ўзи ва оиласининг, бизнеси хавфсизли- 
гини таъминлаш мақсадида пора беришга мажбур бўлиш3
4.
Коррупциянинг вужудга келишига сабаб бўладиган 
омил ва шароитлар қуйидагиларда намоён бўлади:
- амалдаги қонунчиликнинг такомиллашмаганлиги, 
ундаги зиддиятлар, қонун ва қонуности меъёрий хуж- 
жатларининг бир-бирига зидлиги, қонунларни амалиётга 
жорий қилиш мехакизмининг ишламаслиги;
- давлат ҳокимияти ва бошқаруви. хўжалик бошқа- 
рувида маъмурий буйруқбозликнинг ривожланганлиги, бош- 
қарув тиэимида мансабдор шахсларнинг ҳадцан ташқари 
кўпайиб кетиши, бошқарув тизимида бир-бирининг фун- 
кциялари такрорининг кўплиги;
- бизнес ва тадбиркорликни рўйхатга олиш, рухсат
3 Маънавият: изохли луғат. -Т.: Ғафур Ғулом НМИУ, 2009. 476-477-бет.
4
Кочергина Т.Е. Экономическая безапасность: Ростов-на-Дону. Феникс, 
2007. -С164-165.
242
www.ziyouz.com kutubxonasi


бериш, уларни тугатиш жараёнининг қаддан ташқари 
чигаллиги, кўп босқичли эканлиги, мураккаблиги;
- ишбилармон ва тадбиркорларнинг ҳуқукий билим ва 
хукукий маданиятининг йўкдиги ёки саёзлиги;
- давлат хизматчилари, мансабдор шахслар, ишби- 
лармон, тадбиркорларнинг ахлоқи, маънавиятининг са- 
ёапиги ва бошқалар.
Жиноий хуфёна иқтисодиётнинг бир шакли жиноят- 
чилик йўли билан топилган ҳаром пулларни, даромад- 
ларни оқлашга, легаллаштиришга интилишдир.
Жиноятчиликдан олинган даромадларнинг келиб чи- 
қиш манбаларини яшириш, келажакда жиноятнинг очи- 
либ қолиши, жиноий жавобгарликка тортилишининг ол- 
дини олиш мақсадида. уларни легаллаштиришда қуйида- 
ги усуллардан фойдаланилади:
- банкларда йирик пул маблағлари хисоб варақасини очиш 
да кейинчалик бошқа хорижий банкларга пулни кўчириш;
- кам миқцорли маблағларни депозитларга қўйиш;
- қариндошлар, ёрдамчиларга, бошқа шахслар номи- 
га банкларда ҳисоб варақаларини очиш;
- бир ҳисоб варақасидан бошқасига ўтказиш усулидан 
кенг фойдаланиш;
- фиктив корхоналардаи, оффшер зоналардаги кор- 
хоналардан фойдаланиш ва ҳк.
Жиноий хуфёна иқтисодиётнинг яна бир кўриниши 
наркобизнес бўлиб, наркотик моддаларни ноқонуний иш- 
лаб чиқариш ва тарқатиш, улар билан савдо қилишдир- 
Ўзбекистон Республикаси Президенти И.А.Каримов: “Нар- 
котик молдалар ишлаб чикариш ва улар билан савао 
килиш. Ушбу жиноий бизнес яратиб берадиган жуда кат- 
та бойлик орттириш имксниятлари унинг иштирокчила- 
рини халқаро ҳуқуқ нормалари билан ҳам, миллий қонун- 
лар мажмуи билан ҳам, айниқса, “оқ ажал”нинг ҳало- 
катли оқибатлари билан ҳам ҳисоблашмай, ҳамма ишни 
қилишга мажбур этмоқда’”1, - деб таъкидлаган.
5 Каримов И.А. Ўабекистон XXI аср бўсағасида: хавфгизликка таҳдид,
барқарорлик шартлари ва тараккиёт кафолатлари. -Т.: Ўзбекистон,
1957. 95-бет.
243
www.ziyouz.com kutubxonasi


Хуфёна икгисодиёт мамлакат иқтисодий хавфсизлигига 
жиддий тахдид ссшгани учун ҳам унга қэрши кураш механиз- 
мини шакллантириш ва мустахдамлаш муҳим аҳамиятта эга.

Download 13,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   64   65   66   67   68   69   70   71   ...   96




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish