E. Z. Nuriddinov n izom iy nom LI tdpu «Xorijiy m am lakatlar tarixi»



Download 12,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/334
Sana23.01.2022
Hajmi12,93 Mb.
#403727
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   334
Bog'liq
Jahon tarixi

Yangi  iqtisodiy
 
siyosat
50  m lrd  oltin  so ‘m ni  tashkil  etdi.  S anoat  ishlab  chiqarishi  1920-yilda  1913-
27


yilga  nisbatan  7  baravar,  qishloq  xo‘jaligi  m ahsulotlarini  ishlab  chiqarish 
esa  3  foizga  kam aydi.  U rush  m aydonlarida,  shuningdek,  ochlik  va  kasallik, 
oq  va  qizil  terro r  natijasida  8  m ln  kishi  halok  b o ‘ldi.  2  m ln  kishi  siyosiy 
boshpana  izlab  m am lakatdan  chiqib  ketdi.  U larning  75  m ingdan  ortig ‘i 
ilg‘o r  va  talantli  ziyolilar  edi.
Ishchilarning  soni  2  baravar  kam aydi.  U larning  m a ’lum   qismi  sinfiy 
qiyofasini  yo‘qotdi.  Ishsizlik  kuchaydi,  bu  hol  ularda  afsuslanish,  loqaydlik, 
tushkunlik  kayfiyatini  kuchaytirdi.  Ayni  paytda,  ishchilar  orasida  sovet 
hokim iyati  siyosatidan  norozilik  ham   kuchayib  bordi.  Ishchilar  m adadidan 
ayrilish  sovet  hokim iyati  uchun  hayo t-m am ot  masalasi  edi.  1920-yilning 
oxiriga  kelganda  d ehqonlar  oziq-ovqat  razvyorstkasi  siyosatiga  ochiqdan- 
ochiq  qarshi  chiqa  boshladi.
Bu  ta h d id   sovet  h o k im iy a ti  u c h u n   q a n d a y   o q ib a tg a   o lib   kelishi 
m um kinligini  3,5  m illionli  Qizil  A rm iyaning  77  foizini  d ehq on lar  tashkil 
e tg an lig id an   bilsa  h am   b o ‘lar  edi.  A hvol  sh a h a rla rd a   ish  tash lash g a, 
qishloqlarda  esa  dehqonlarning  isyoni  kuchayishigacha  borib  yetdi.
N orozilik  arm iyaga  ham   kirib  bordi.  C hun o n ch i,  1921 -yilning  fevral 
oyida  K ronshtadt  harbiy-dengiz  qaFasida  isyon  ko ‘tarildi.  Sovet  hukum ati 
isyonni  kuch bilan bostirdi.  Sovet  hukum ati «harbiy kom m unizm »  siyosatini 
bekor qilishga,  1921-yil bahorida uning o ‘miga yangi  iqtisodiy siyosat  (nep)ni 
joriy  etish  y o iin i  tutishga  m ajbur  b o id i.  Yangi  iqtisodiy  siyosatning  asosiy 
yo‘nalishlarini  m ashhur  iqtisodchi  M.  A.  Lorin  ishlab  chiqqan.
X o‘sh,  yangi  iqtisodiy  siyosat  «harbiy  kom m unizm »  siyosatidan  qanday 
asosiy  xususiyatlari  bilan  farq  qiladi?
1.  Razvyorstka o ‘rniga oziq-ovqat solig‘i joriy etildi.  Bu soliq, birinchidan, 
razvyorstkadan  2  baravar kam  edi.  Ikkinchidan,  u  oldin  e i o n   qilib  q o ‘yildi. 
Ayni  paytda,  uning  m iqdori  q a t’iy va  o ‘zgarm as  edi.  Bu  hol,  o ‘z  navbatida, 
dehqonga soliq  uchun to ia n g a n  m iqdordan ortib qolgan donni  o ‘ziga olishga 
im kon  berardi.  Endi,  dehqon  uni  bozor  narxida  erkin  sotish  im koniga  ega 
b o id i.  Yakka  hol  deh q o n lar  qishloq  xo‘jalik  m ahsulotining  98,5  foizini 
ishlab  chiqaradigan  b o id i.
2.  Sovet  hokim iyatining  dastlabki  yillarida  milliylashtiriIgan  m ayda  va 
o ‘rta  k o rx o n alar  egalariga  qaytarib  berildi.  Xususiy  shaxslarga  bu nd ay 
k orx o n alarn i  o chishga  m xsat  etildi.  B undan  tash q ari,  ishlab  ch iqarish 
vositalari  ijarasi joriy  etildi.
3.  C h et  el  kapitali  kirib  kelishiga  ruxsat  etildi.  U la r  Sovet  davlati 
k orxonalarini  ijaraga  ola  boshladilar.  Ayni  paytda  q o ‘shm a  k o rx on alar 
qurishga  m xsat  etildi.  20-yillarning  o ‘rtalariga  kelganda,  kapitalistik  sektor 
sanoat  m ahsulotining  27  foizini  ishlab  chiqara  boshladi.  C hakana  savdo- 
ning  75  foizi,  ulgurji  savdoning  esa  18  foizi  xususiy  soha  q o iid a   to ‘plandi.
4.  K orxonalarning  xo‘jalik  hisobi  asosida  ishlashi  joriy  etildi.  Bu  esa, 
o ‘z navbatida,  korxonalarning asta-sekin  o ‘z xarajatlarini o ‘zi  qoplash,  o ‘zini 
o ‘zi  pul  bilan  ta ’m inlash  im konini  berar  edi.
28



Download 12,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish