E. Z. Nuriddinov n izom iy nom LI tdpu «Xorijiy m am lakatlar tarixi»



Download 12,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet134/334
Sana23.01.2022
Hajmi12,93 Mb.
#403727
1   ...   130   131   132   133   134   135   136   137   ...   334
Bog'liq
Jahon tarixi

Xalqaro  keskinlikning
 
yumshashi
 
( 1 9 6 9 - 1 9 7 9 -y illa r)
150


olishi  ham   katta  rol  o ‘ynadi.  U   xalqaro  hayotdagi  mavjud  reallikni  t o ‘g ‘ri 
bahoiay  oldi.  C h u n o n c h i,  u  SSSR ni  harbiy  kuch  bilan  m ag ‘lubiyatga 
uchratishning  imkoni  yo‘qligini,  N A T O ning  bunga  qodir  em asligini  to ‘g‘ri 
baholadi.  B undan  tashqari,  Yevropa  yadro  va  oddiy  q urollarning  ulkan 
om borxonasiga aylangan edi.  Bu om borxona  istalgan  paytda portlashi m u m - 
kin  edi.  Shunday  sharoitda  V.  Brandt  hukum ati  SSSR  va  uning  ittifoqchi- 
lari  bilan  yaxshi  q o ‘shnichilik  m u n o sab atlarin i  o ‘rnatishga  q a ro r  qildi. 
X alqaro  keskinlikning  yum shashi  nim alarda  o ‘z  ifodasini  topgan?
1969-yilda  SSSR  bilan  AQSH  o ‘rtasida  strategik  q u rollarn i  cheklash 
haqida  m u zo k aralar  boshlandi.  1970-yilda  yadro  qurolini  tarq a tm a slik  
to ‘g ‘risida  sh artn o m a  im zolandi.  U nga  100  dan  o rtiq   davlat  q o ‘shildi. 
1970-yil  12-avgustda  SSSR   —  G F R ,  G F R   —  C hexoslovakiya,  Polsha  — 
G F R   o ‘rtasida  im zolangan  sh artn o m ala r  Y evropada  tin ch lik n i  m u stah - 
kam lash  ishiga  beqiyos  katta  hissa  q o ‘shdi.  S hartn o m ag a  k o ‘ra,  G F R  
ikkinchi  ja h o n   urushi  natijasida  Y evropada  tarkib  topgan  ch eg aralarn in g 
buzilm asligini  tan  oldi.  Ayni  paytda  G F R   va  G D R   o ‘rtasida  o ‘zaro  m u - 
n o sabatlar  asosi  haqidagi  sh artn o m a  ham   im zolandi.  Bu  bilan  har  ikki 
nem is davlati bir-birini  tan  oldilar.  1972— 1974-yillarda oliy darajada o ‘tka- 
zilgan  sovet-am erika  m uzokaralari  natijasida  SSSR  va  A Q SH   o ‘rtasida 
yadro  qurolini  tarqatm aslik,  yadro  quroli  sinovlarini  to ‘xtatish  to ‘g‘risida 
sh artn o m a  va  strategik  quro llarn i  cheklash  t o ‘g‘risida  m uvaqqat  b itim  
(S Q C H -1 )  im zolandi.
Xalqaro m unosabatlardagi bunday o‘zgarishlar Yevropa qit’asida xavfsizlik 
va  davlatlararo  ham korlik  uchun  qulay  sharoit  yaratdi.  1975-yilning  30- 
iyul  —  1-avgust  kunlari  Xelsinki  (F inlyandiya)  shahrida  35  davlat  (shu 
ju m lad an ,  A Q SH   va  K anada)  rahbarlari  Y evropada  xavfsizlik  va  ham korlik 
b o ‘yicha  kengash  o ‘tkazdilar.  1 -avgust  kuni  kengashning  Yakunlovchi  akti 
im zolandi.  U ni  im zolagan  35 davlat  rahbarlari  o ‘z davlatlari tashqi  siyosatda 
quyidagi  tam oyillarga  am al  qilishini  tan  oldilar:
—  davlatlarning  suveren  tengligi,  huquqlarni  va  o ‘zgalar  suverenitetini 
hurm at  qilish;
—  kuch  ishlatm aslik  va  kuch  ishlatish  b ilan   tahdid  qilmaslik;
—  chegaralar  buzilmasligi;
—  davlatlarning  hududiy  birligi;
—  nizolarni  tin ch   y o i   bilan  hal  etish;
—  ichki  ishlarga  aralashm aslik;
—  inson  huquqlarini  va  asosiy  erkinliklarini  hurm atlash;
—  teng  huquqlilik  va  xalqlarning  o ‘z  taqdirini  o ‘zlari  hal  etishi;
—  davlatlararo  ham korlik;
—  xalqaro  h uquqlar  b o ‘yicha  m ajburiyatlarni  vijdonan  bajarish.
1979-yilda  S Q C H -2   sh artn o m asi  im zo lan d i.  B iroq  yu q o rid a  qayd
etilganlardan  xalqaro  keskinlikning  yum shashi  yillarida  xalqaro  hayot  faqat 
silliq  y o id a n   ketgan  ekan-da,  degan  xulosa  chiqm asligi  zarur.  Bu  yillar
151



Download 12,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   130   131   132   133   134   135   136   137   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish