E. Z. Nuriddinov n izom iy nom LI tdpu «Xorijiy m am lakatlar tarixi»



Download 12,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet133/334
Sana23.01.2022
Hajmi12,93 Mb.
#403727
1   ...   129   130   131   132   133   134   135   136   ...   334
Bog'liq
Jahon tarixi

Tinchlik  uchun
 
kurash
149


Q o ‘shilm aslik
harakati
imzoladi.  1955-yilda esa «Atom urushini» tayyorlashga qarshi jah on  xalqlariga 
m urojaat  qabul  qildi.  U ni  650  m ln  dan  ortiq  kishi  im zoladi.  Bu  m urojaat 
barcha  m am lakatlarda  atom   quroli  zaxiralarini  y o ‘qotishni  va  uni  ishlab 
chiqarishni  darhol  to ‘xtatishni  talab  qilgan  edi.  K eyinchalik  yadro  quroli 
xavfi  xususida  xalqaro  shartnom alarning  im zolanishida,  tinchlik  harakati- 
da  JT K   ham   m uhim   rol  o ‘ynagan.  1986-yil  oktabrda  Kopengagen  shahrida 
(D aniya)  tinchliksevar  kuchlarning  xalqaro  tinch lik   yiliga  bag‘ishlangan 
ja h o n   kongressi  o ‘tkazildi.  Kongress  «T inchlikni  va  insoniyat  kelajagini 
saqlab  qolaylik»  shiori  ostida  o ‘tdi.  Kongress  ishida jah o n n in g   136  m am la- 
k a tid a n   2,5  m ingga  yaq in   delegat  q atn ash d i.  K ongress  « K opengagen 
chaqirig‘i» nom li hujjatni qabul  qildi.  U nda yadro quroli poygasini to ‘xtatish, 
kosm osda  yadro  quroli  b o iish ig a  y o i   q o ‘ymaslik  talab  etilgan  edi.
1961-yil  1—6 -sentabr  kunlari  Belgrad  shahrida 
Osiyo  va  A frikaning  25  davlati  K onferensiyasi 
b o iib   o id i.
Bu  konferensiya  tufayli  «Q o‘shilm aslik  harakati»  deb  atalgan  harakat 
vujudga  keldi.  X o ‘sh,  bu  q an d a y   h a ra k a t  edi?  Bu  —  tu rli  tizim d ag i 
davlatlarning  tin ch -to tu v   yashashi  tarafdori  b o ig a n ,  m ustam lakachilikning 
batam om   va  abadiy  barham   topishi  u chun  kurashadigan,  harbiy-siyosiy 
b lo k la rg a   q o ‘s h iIm a y d ig a n ,  u la rn i  q o ra la y d ig a n ,  y a d ro   q u ro lin in g  
taqiqlanishi,  dunyoda  iqtisodiy  tenglik  uchun  kurashadigan  harakat  edi.
Q o‘shilmaslik harakatining vujudga kelishida H indiston, Yugoslaviya,  M isr 
tashabbuskor b o id i.  Ularni buyuk davlatlar o ‘z o ‘rtalaridagi mojarolarga Osiyo, 
Afrika va  Lotin Am erikasi  davlatlarini  ham  tortishga zo ‘r berib  intilayotgan- 
ligi  qattiq  tashvishlantirgan  edi.  Q o ‘shilm aslik  harakati  qatnashchilari  ku- 
c h a y g a n   x a lq a r o   k e s k in lik   va  q u r o lla n is h   p o y g a si  u c h u n   A Q S H  
va  SSSR ning  birday  m as’ul  ekanligini  ta ’kidladilar.
60-yillardan boshlab sovet  — xitoy m unosabatlari 
keskinlasha  bordi.  X itoy  rahbariyati  SSSR ning 
k ic h ik   ukasi  b o i i s h n i   ista m a y   q o ‘y di.  U la r 
m ustaqil  siyosat  yuritishga  intildilar.  D unyo  shu 
davrgacha  ikkiga  b o iin g a n   b o is a ,  Xitoy  rahbarlari  «U chinchi  dunyo  naza- 
riyasi»ga  katta  e i i b o r   bilan  qaray  boshladilar.  U ch inchi  dunyo  deyilganda 
Osiyo,  Afrika  va  Lotin  A m erikasining  m ustaqillikdan  so ‘ng  rivojlanayotgan 
davlatlari  tu shunilar  edi.  XXR  rahbariyati  ana  shu  dunyoning  liderligiga 
d a ’vo  qilib  chiqdi.  SSSR   —  X itoy  m unosabatlarid agi  keskinlik  to b o ra 
chuqurlashib  bordi.  O xir-oqibatda  bu  1969-yilda  sovet  —  xitoy  chegarasida 
qurolli  to ‘qnashuvga  olib  keldi.
AQSH  esa  V etnam da  olib  borayotgan  urushning  istiqbolsizligini  anglab 
yetdi.  Bu  om illar  SSSR   va  A Q S H ni  o ‘zaro  m unosabatlardagi  keskinlikni 
yum shatishga m ajbur etdi.  Bu xalqaro keskinlikning yum shashi u ch un  asosiy 
omil b o id i.  Ikkinchidan, xalqaro keskinlikning yum shashida G F R n in g  o ‘sha 
davrdagi  rahbari  V.  B randtning  xalqaro  voqealarni  ziyraklik  bilan  baholay

Download 12,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   129   130   131   132   133   134   135   136   ...   334




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish