E. Z. Nuriddinov n izom iy nom LI tdpu «Xorijiy m am lakatlar tarixi»

QozogMston  Respublikasi
M arkaziy  O siyoning  hudud jihatid an   eng yirik  respublikasi  —  Q ozog‘is- 
to n d a  uchta  urug‘  ittifoqi  —  juzlarga  b o ‘linishni  y o ‘qotm agan  qozoqlar 
aholining  40  foizini  tashkil  etadi.  Asosan  respublika  shim olida  yashovchi 
ruslar  ham   aholining  40  foizini,  ukrainlar,  nem islar,  o ‘zbeklar,  qirg‘izlar, 
tatarlar,  uyg‘u rlar  qolgan  20  foizini  tashkil  etadi.
1986-yilda  O lm aotada  ittifoq  markazi  k o ‘rsatm asiga  k o ‘ra  respublika  va 
kom partiya rahbariyatining o ‘zgarishiga qarshi om m aviy norozilik qozoqlarda 
milliy  o ‘zlikni  anglash  tiklanishining  c h o ‘qqisi  b o ‘ldi.  N orozilik  qatnash- 
chilarining  shafqatsiz  jazolanishi  k pchilikning  g ‘azabini  q o ‘zg‘atdi.  Shu 
bilan  birga,  Q ozog‘iston  hududida  yadro  sinovlari  o ‘tkazilishi  va  ulam ing 
oqibatlariga  qarshi  harakat  kuchaya  boshladi.  Q ozoq  aholi  ichida  qozoq 
tilining  ilgarigi  mavqei  va  yozuvining  tiklanishi,  qozoq  xalqi  tarixi,  m ada- 
niyati  va  d inining  o ‘rganilishi  va  tiklanishi  to ‘g‘risidagi  talablar  om m aviy- 
lashdi.
1989-yil  b a h o rid a g i  S S S R   X alq  d e p u ta tla ri  sy ez d id a  q a tn a s h g a n  
respublika  vakillari  sovet  tuzum ini  saqlab  qolish  tarafdorlaridan  iborat  edi. 
Kuzda  Oliy  Sovet  qozoq  tilini  davlat  tili,  rus  tilini  m illatlararo  so ‘zlashuv 
tili,  deb  e ’lon  qildi.
K om partiya  rahbari  N.  N azarboyev  respublika  k o ‘p  millatli  jam iyati 
birligini  va  G orbachyovning  SSSR ni  saqlab  qolishga  urinishlarini  q o ‘llab- 
quvvatiadi.  O iiy Sovet  1990-yii bahorida um   Prezident etib sayladi,  oktabrda 
esa,  qarshiliklarga qaram ay,  Q ozog‘iston  suverenitetini  e ’lon  qildi.  H ukum at 
70  foizi  ittifoq  m arkazi  ixtiyorida  b o ‘Igan  barch a  zaxiralarni  respublika 
m ulkiga  aylan tira  boshladi.  M oskvadagi  avgust  t o ‘ntarishini  (xuntasini) 
respublika  rahbariyati jim lik bilan  kutib oldi,  so‘ngra hukum at am alda tarqalib 
ketgan  kom partiya  m ulkini  milliylashtirdi.
Q ozoq  va  rus  xalqlarini  ham jihatlikka  va  Rossiya  bilan  yaqin  aloqalarni 
saqlab  q o lish g a   c h a q irg a n   N a zarb o y e v   1991-yil  o x irid ag i  u m u m x alq  
saylovlarida  y an a  P rezident  etib  saylandi.  A m m o  Oliy  Sovet  Q ozog‘iston 
m ustaqilligi  t o ‘g ‘risida  ham m adan  keyin  —  1991-yil  16-dekabrda  dekla- 
ratsiya  qabul  qildi.
D avlatchilik  shakllanishi  u ch u n   bir  necha  yil  kerak  b o ‘ldi.  1993-yil 
boshlarida Oliy Sovet qabul qilgan  Qozog‘iston  Respublikasi  Konstitutsiyasida 
prezidentga  keng  vakolatlar  berilishi  va  konstitutsion  sud  tashkil  qilinishi 
belgilangan  edi.  Am m o  unda  aholining  milliy  tavofutlari,  islohotlar  kelajagi 
hisobga  olinm adi  va  sovet  (kengashlar)  tizimi  saqlab  qolindi.  1993-yilning 
oxiridayoq  N azarboyev  boshchiligidagi  rahbariyat bu  konstitutsion  tizim ning
316

---

yangi  m uam m olarini  hal  etish  uchun  yetarli  em asligini  fahm lab   yetdi. 
Sovetlam ing  o ‘z -o ‘zidan  tarqalib  ketishiga  1993-yil  kuzida  Rossiyada  ro ‘y 
bergan  voqealar  turtki  b o ‘ldi.  Q ozog‘istonda  sovetlam ing  tarqalib  ketishiga 
hech  kim  qarshi  chiqm adi  —  «tinchgina  davlat  to ‘ntarishi»  ro ‘y  berdi.
1994-yil  m art  oyidagi  yangi  qonun  chiqaruvchi  organ  saylovlari  u ru g ‘- 
aym oqlar va guruhlar tom onidan  q onunlarning q o ‘pol buzilishi bilan  o ‘tdiki, 
konstitutsion  sud  tergov  o ‘tkazgandan  so ‘ng  bu  saylovlarni  haqiqiy  em as 
deb  hisobladi.  Prezident  saylangan  deputatlarni  tarqatishga  m ajbur  b o ‘ldi 
va  q o nu n  chiqaruvchi  hokim iyat  vaqtincha  uning  q o ‘liga  o ‘tdi.
K onstitutsiya  va  parlam entning  yangilanishigacha  siyosiy  barqarorlikni 
saqlab  qolish  uchun  Q ozog‘iston  xalqlari  Assambleyasi  qarorlariga  k o ‘ra 
o ‘tkazilgan  referendum   prezident  vakolatini  2000-yilgacha  uzaytirdi.
K o n stitu tsiy ag a  k o ‘ra,  u m u m x alq   sa y lo v larid a  sa y lan a d ig an   keng 
vakolatlarga  ega  b o ig a n   prezident  ijro  etuvchi  hokim iyatni  boshqaradi, 
q o n u n   chiqaruvchi  hokim iyat  esa  senat  va  m ajlisdan  iborat  ikki  palatali 
parlam entga  tegishlidir.
1995-yiIning  oxirida  hukum at  tom onidan  senatga  ko‘rsatilgan  nom zod- 
larning  bilvosita  va  m uqobilsiz  saylovlari  h am d a  orasida  m uxolifat  vakillari 
b o lm a g a n   majlisga ko‘rsatilgan  ko‘p sonli  n o m z o d la ro ‘rtasida keskin  kurash 
bilan  um um xalq  saylovlari  b o ‘lib  o ‘tdi.
Prezident  va  uning  tarafdorlari,  om m aviy  axborot  vositalari  va  har  ikki 
yilda  bir  m arta  saylanadigan  parlam ent  deputatlarining  bir  qismi  urug‘- 
aym oqlar  va  gum hlarning  ig‘volariga  qarshilik  qilib,  korrupsiyaga  qarshi 
kurashib va  radikal-m illiy qozoqlar va  ruslar ham d a islomiy tanqidchilarning 
yo ‘lini  to ‘sib  q o ‘ygan  holda  saylovlarni  to ‘la  boshqarib  bordi.  K o ‘p  millatli 
jam iyatni  birlashtirish  uchun  prezident  qoshida  m aslahat-m ashvarat  organi
—  Q ozog‘iston  xalqlari  Assambleyasi  tuzildi.
Prezident  tashabbusi bilan  1997-yilda,  qozo q-m sb irlig ini  m ustahkam lash 
va  eng  kuchli  juz  ta'sirini  susaytirish  m aqsadida,  poytaxt  m am lakatning 
ja n u b i-s h a r q iy   b u rc h a g id a   jo y lash g an   O lm a o ta d a n   k o ‘p ch ilik   ah o lisi 
ruslardan  iborat b o ‘lgan va eng m uhim   industrial-agrar m intaqada joylashgan 
O stona  shahriga  ko‘chirildi.
2000-yilda  qabul  qilingan  qonun  prezidentga  m uddati  tugagandan  so‘ng 
ham   sobiq  prezident  sifatida  hukum at  siyosatiga  aralashishga  to ‘la  im kon 
berdi.
N azarboyev  to m o n id an   15—20  yilga  m o lja lla n g a n   sam arali  ijtim oiy 
y o ‘naltirilgan  bozor iqtisodiyotini barpo etishga qaratilgan  islohotlarni  amalga 
oshirish  qiyinligi  oshkor  b o ‘ldi.  Tabiiy  resurslarni  qayta  ishlovchi  sohalar 
ularni  qazib  oluvchi  sohalarga  nisbatan  orqada  qoldi,  chunki  sanoatdagi 
deyarli  b arch a  jihozlar  eskirgan  edi.  G ‘alla  yetishtirish  va  chorvachilikda 
m ashinalar  va  zam onaviy  texnologiyalar  yetishm as  edi.  Eng  asosiysi  — 
ittifoq  buyurtm alari  va  investitsiyalarining  t o ‘xtab  qolishi  tarqoq  sohalar 
sharoitida san o at va qishloq xo‘jalik  ishlab chiqarishining keskin  pasayishiga
317

---

olib keldi,  natijada  1991-yildan to  1996-yilgacha b o ig a n   davrda Q o z o g isto n  
yalpi  ichki  m ahsuloti  (YAIM )  31  foizga  qisqardi.
Sanoat  m ahsulotlari  va,  hatto,  oziq-ovqat  yetishm as  edi.  M ehnatkash- 
larning  asosiy  qismi  ishsiz  qoldi.  Inflatsiya  tez  o ‘sa  boshladi.  Qish  paytida 
uylar  isitilmas,  korxonalar to ‘xtab  qolardi.  Yem  yo‘qligidan  qoram ol  qirilib 
ketdi.  S h u n d a  iqtisodiy  islo h o tlar  M illiy  kengashi  tuzildi.  H issadorlik 
jam iyatlariga  aylantirilayotgan  korxonalar  aksiyalarining  50  foizi  aw aliga 
davlat  ixtiyorida  qoldi.  Bu  korxonalarda  ishlab  chiqarish  sam aradorligi  osh- 
gandan  keyin  bu  aksiyalar  sotilardi.  Y em i  m ulk  sifatida  em as,  balki  uzoq 
m uddatli  ijaraga  berish  m a’qulroq,  deb  topildi.  Jinoyatchilikka,  ayniqsa, 
korrupsiyaga  qarshi  kurash  kuchaytirildi.  M onopoliyaga  qarshi  q on u n lar 
qabul  qilindi.
1994-yildan  Q o z o g isto n  valutasi  — tenge m uom alaga kirdi.  A m m o  narx- 
navo o ‘sishi  davom   etdi  va tengeni  m ustahkam lash  uchun  XVF d an  yordam  
olindi.  Xorijiy kom paniyalarga  m am lakat tabiiy resurslarini  ishlab  chiqarish 
u ch u n  litsenziyalar berildi,  ular ishtirokida  neft va gaz qazib  olish va  Kaspiy 
o rqali  Y ev ro p ag a  h am d a  X itoyga  q u v u rla r  y o tq izish   u c h u n   q u d ra tli 
korporatsiyalar  barpo  etila  boshlandi.
1996— 
1998-yillarda  xususiylashtirish  davom   etishi  natijasida  xususiy 
se k to ra n c h a   o ‘sdi.  Davlat  ixtiyorida  ilgarigi  m ulkning  atigi  16,1  foizi  qoldi, 
ularning  ham   45  foizi  xorijiy  kom paniyalar  q o iig a   o ‘tdi.
Bir  necha  m illiard  dollar  investitsiya  jalb  etildi,  inflatsiya  pasaydi  va
1996—  1997-yillardan  boshlab  ishlab chiqarish  o ‘sa boshladi.  Shu bilan birga 
iqtisodiyotda  xususiy  sektor  afzalligi  m ustahkam landi,  u  asr  oxiriga  kelib 
Q o z o g isto n   yalpi  m ahsulotining  75  foizini  ishlab  chiqara  boshladi.
Rossiyadagi  1998-yil inqiroziga b o g iiq  qiyinchiliklarga qaram asdan,  neft 
va  boshqa  q im m atbaho  xom ashyoni  sotishdan  kelgan  daro m adlar  hissa- 
dorlikning oshishi,  ishlab chiqarish va yalpi  ichki  m ahsulot  o ‘sishiga yordam  
berdi.
Ijtim o iy   m u a m m o la rn i  hal  q ilish   y o il a r in i   izlash  fa o lla sh m o q d a . 
M ulkd orlar  yangi  sinfini  sh ak llan tirish ,  b and likn i  va  n o c h o r  oilalarga 
yordam ni  kuchaytirishdan  tashqari,  h u kum at  aholi  dem ografik  tarkibini 
qozoqlar foydasiga  hal qilishga  urinm oqda.  T ug‘ilishning  nihoyatda k o ‘pligi, 
q o ‘shni  m am lakatlardagi  qozoqlar  bir  qism ining  ko‘chib  kelishi,  rusiarning 
emigratsiyasi  tufayli  qozoqlar  ulushi  tobora  oshib  borm oqda.  Ruslarning 
ko‘chib  ketishini  hukum at  rag‘batlantirayotgani  y o ‘q,  am m o boshqaruvning 
«qozoqlashib»  borishi  va  qozoq  m adaniyatining  ustunligi  ularni  Rossiya 
Federatsiyasiga  k o ‘chib  ketishga  m ajbur  qilm oqda.  H ukum at  qozoqlarning 
butun  m am lakat  b o ‘ylab  tarqalishiga  katta  e ’tib o r  berm oqda.  Asr  oxirida 
qozoqlar  allaqachon  aholining  yarm ini  tashkil  etdi.
Q o z o g is to n n in g   x alqaro  xavfsizligi  va  yad ro   q u ro lin i  tarq a tm a slik  
shartn o m asig a  q o ‘shilishi  kafolati  bilan  Q o z o g isto n g a   S S S R dan  m eros 
qolgan  rak eta-y a d ro   qurolining  Rossiya  F ederatsiyasida  zararsizlantirilishi

---

t o ‘g ‘risida  kelishib  o lin d i.  B ayko nur k o sm o d ro m in in g   R ossiya  F e d e ra tsi- 
yasi to m o n id a n   ijaraga olinishi  va  undan  foydalanishning xavfsizlik shartlari 
ishlab  chiqilgan.  Q o z o g ‘iston  M D H n i  m u stah k am lash n i  faol  q o ‘llab- 
quvvatlaydi  va  eng  m uhim   savdo  sheriklari  Rossiya  F ederatsiy asi  h am d a 
B elorussiya  bilan  bojxona  ittifoqi,  q o ‘shni  M arkaziy  O siyo  respu blikalari 
bilan  iqtisodiy  integratsiya t o ‘g ‘risida  sh a rtn o m a   tuzdi.  U  M D H   davlatlari 
bir  qism i  bilan   harbiy  so h ad a  h am k o rlik   qiladi  va  o ‘z  q u ro lli  k u ch larin i 
vujudga keltirdi.
N azarb o y ev n in g   «ko‘p  y o ‘nalishli  tash qi  siyosati»  M D H   d o irasid an  
ham   tash q arig a  chiqdi.  Q o zo g ‘iston  G e rm a n iy a   va  Y evropa  Ittifo q in in g  
boshqa  m am lakatlari  ham d a T urkiya,  E ro n ,  Y aponiya va  M alayziyaga  o ‘z 
x o m a s h y o s in i  b e r is h ,  u la r d a n   k r e d i t l a r ,   i n v e s t i ts i y a   v a   y u k s a k  
tex n o lo g iy alarn i  keltirish  y o ‘li  b ilan   h am k o rlik   qiladi.  U  10  ta   Osiyo 
m am lak atlari  iqtisodiy  ham korligi  (M O H )  d a   ishtirok  etadi.  Q o z o g ‘iston 
Y E X H T   a ’zo si,  N A T O   b ilan   h a m k o rlik   q ila d i,  S h an x ay   H a m k o rlik  
T o sh k ilo ti  (S H H T )n in g   a ’zosidir.  K eng  va  k o ‘p  to m o n la m a   a lo q a la r 
islo h o tlar  va  iqtisodiyotni  riv ojlan tirish  h a m d a   xavfsizlikni  t a ’m in lash , 
ju m la d a n ,  islom   fu n d a m e n ta liz m in in g   ta h d id in i  b a rta ra f  etish g a  im ko n 
beradi.  0 ‘zbekiston  bilan  abadiy d o ‘stlik t o ‘g‘risida sh artn o m a  im zolagan. 
Q o ‘sh n ic h ilik  aloqalari  kuchay m o q d a.