E. Z. Nuriddinov n izom iy nom LI tdpu «Xorijiy m am lakatlar tarixi»

Gruziya  Respublikasi
1985— 
1989-yillar  davom ida  gruzin  m adaniyati  va  m am lakat  m ustaqil- 
ligining  tiklanishi  uchun  kurashuvchi  y ig in la r  va  nam oyishlar  o ik a z g a n  
yuzdan  ortiq  turli  tashkilotlar  va  guruhlar  paydo  b o id i.  Tbilisi  shahrida
1989-yil  9-aprelda  b o iib   o ‘tgan  ko‘p  m ing  kishilik  m iting  qatnashchilariga 
sovet  q o ‘shinlarining  hujum   qilishi  oqibatida  k o ‘plab  tin ch   aholining  halok 
b o iish i  butun  m am lakatning  g ‘azabini  q o ‘zg‘atdi  va  junbushga  keltirdi.
1989-yilning  kuzida  M illiy  ozodlik  q o ‘m itasi  tashkil  qilindi.  K om - 
m unistik  rahbariyatning  o b ro ‘si  va  t a ’siri  ildiziga  bolta  urildi.  S en tab r 
oyida  um um xalq  s o ‘rovida  fuqarolarning  89  foizi  m am lakat  m ustaqilligi 
uchun  ovoz  berdi.
1991-yil aprel oyidagi referendum  natijalari asosida Oliy  Kengash G ruziya 
mustaqilligini  va  1921 -yilgi  konstitutsiyani  qayta tikladi.  M ay oyida  um um -
308

---

xalq ovoz berish  yo‘li  bilan  G am saxurdiya  G ruziya  Prezidenti  etib  saylandi. 
M am lakatda sovetlar (kengashlar) va sobiq ijtimoiy-siyosiy tashkilotlar bekor 
qilindi.  Boshqaruv,  xo‘jalikni  liberallashtirish  va  dem okratlashtirish  bosh- 
landi. A m m o hukum at va xalqning d iq q a t-e ’tiborini bu o ‘zgarishlar ch o g ‘ida 
yuzaga  kelgan  to ‘qnashuvlar  chalg‘itdi.
1990—1991 -yillarda G orbachyov tom onidan o ‘tkazilgan tazyiqqa javoban 
G am saxurdiya SSSR bilan diplom atik aloqalarni uzdi.  Bu esa tan g ahvoldagi 
iqtisodiy  vaziyatni  yana  og‘irlashtirdi.  B uyurtm alar,  energiya  m anbalari  va 
xom ashyoning yo‘qligi  ishlab chiqarishni  falajlantirdi.  Ilgarigi qishloq xo‘jalik 
m ahsulotlari  bozoridan  m ahrum   b o ‘lish  aholi  turm ush  darajasini  pasaytirib 
yubordi.
Ittifoq  m axsus  xizm atlarining  ko‘magi  va yordam ida  Janubiy  Osetiya  va 
Abxaziya  A vtonom   Respublikalaridagi  osetinlar  va  abxazlar  1989-yildan 
boshlab  SSSR   bilan  aloqani  uzishga  qarshi  kurash  boshladi.  Osetiyaliklar 
o ‘z  hududlarini  avtonom   respublika deb elon qilishgan  b o is a ,  abxaziyaliklar 
Abxaziya  suverenitetini  e i o n   qilishdi.  Bunga  javoban  G ruziya  parlam enti 
Janubiy  O setiyani  m uxtoriyatdan  m ah ru m   qildi  va  u  yerga  ayirm achilar 
bilan jang  qilish  u chun  gruzin  qurolli  kuchlarini jo ‘natdi.  K o ‘pchilik  aholi 
yashash  joylarini  tark  etdi.  K eyinchalik  Rossiya  tin chlik p arv ar  kuchlari 
yordam ida  urushlar  to ‘xtatildi,  am m o  bu  m uam m oning  siyosiy  yechim i 
hozirgacha  topilgani  yo‘q.
G am saxurdiya tarafdorlari b o ig a n  qurollangan guruhlar aholisining asosiy 
qism i  g ru z in   b o i g a n   A bxaziyaga  h am   k iritild i.  A m m o   V.  A rd z in b a  
rahbarligidagi  abxaziya  separatistlariga  sovet  q o ‘shinlari  yordam   berayotgan 
edi.  Bu  1991-yil  kuzida  G ruziya  hukum atini  ular  bilan  kelishuvga  m ajbur 
etdi.  U nga  ko ‘ra,  Abxaziya  Oliy  K engashida  aholining atigi  17  foizini  tashkil 
etgan  abxazlarga  28  o ‘rin,  46  foiz  aholini  tashkil  etgan  gruzinlarga  atigi  26 
o ‘rin,  boshqa millat vakillariga esa jam i  11  o ‘rin  nasib  etdi.  Bu  fuqarolam ing 
huquqi  qaysi  m illatga  m ansubligiga  k o ‘ra  belgilanishiga  sabab  b o ‘ldi  va 
Abxaziyada  etnokratiya  (alohida  m illat  hukmronligi)  o ‘matilishiga olib  keldi.
G a m sa x u rd iy a  x ato larin in g   o g ‘ir  o q ib atlari  m am lak at  aholisi  k atta 
qism ining  noroziligiga  sabab  b o id i.  0 ‘z  qurolli  guruhlariga  ega  b o ig a n  
m uxolifatch ilar  hu kum at  harak atlarini  puchga  chiqarardi.  1991-yil  22- 
dekabrda  esa  ular  Tbilisidagi  h u ku m at  binolariga  hujum   qilib,  G am sa- 
xurdiyani A rm anistonga qochishga m ajbur qildi.  1992-yil  2-yanvaridan bosh- 
lab  Tbilisida  hukum at  G am saxurdiya  raqiblari  tom on idan  tuzilgan  Harbiy 
Sovet  q o iig a   o id i.  Yangi  hukum at  G am saxurdiya  konstitutsiyasini  bekor 
qildi,  p arlam en tni  tarqatib  yubordi  va  favqulodda  holat joriy  qildi.
Yangi  rahbariyat  m am lakatni boshqarish uchun gruzinlar orasida m ashhur 
b o ig a n   E.  Shevardnadze  nom zodini  tak lif qildi.  U lar,  y a’ni  bir-biri  bilan 
kelishm aslikka  harakat  qilayotgan  k uchlar  bu  vaziyatdan  foydalanm oqchi 
b o iish d i,  am m o  ularning  barcha  um idlari  puchga  chiqdi.  G am saxurdiya- 
ning  o ‘zi  C hechenistonga  qochib  ketdi  va  u  yerda  halok  b o id i.  Shu  bilan
309

---

birga  D em okratik ittifoq yordam i bilan  Shevardnadze  1992-yildayoq  Harbiy 
Sovet  o ‘rniga  Davlat  Sovetini  tuzdi,  boshqaruv  organlari,  qurolli  kuchlar, 
flot  va  chegara  q o ‘shinlarini  tuzish  ishlarini  boshladi.  G ruziya  o ‘zini  zarur 
qurollar  bilan  ta ’m inlab  turgan  Rossiya  bilan  aloqani  tikladi.  G ruziya  mus- 
taqilligi  o ‘nlab  m am lakatlar  tom o n id an   e ’tiro f  etildi.  M ustahkam lanib  ol- 
gan  hukum at keng tus olgan  fitnalarning va  Shevardnadzedan  norozi  b o ‘lgan 
rahbarlarning  isyonlarini  b arta raf etdi.
Gruziya davlatchiligini  m ustahkam lash  m aqsadida  Shevardnadze va  uning 
tarafdorlari  1995-yil  yozida  yangi  konstitutsiyani  qabul  qildi.  N oy ab r  oyida 
yangi parlam ent saylandi  va unda  G ruziya fuqarolar Ittifoqi,  Tiklanish ittifoqi 
va  M illiy-dem okratik  partiya  ko‘pchilik  o ‘rinlarga  ega  b o lish d i.  P rezident 
e tib   S h e v a rd n a d z e   say lan d i.  R a q ib la rn in g   fitn a   va  su iq a sd la rig a   va 
qiy in ch ilik larg a  q a ra m a sd a n ,  h o k im iy at  k u chay a  bordi  va  2 0 0 0 -y ild a 
Shevardnadze  yana  Prezident  etib  saylandi.  H okim iyatning  m ustahkam la- 
nishi  iqtisodiy  islohotlarni  am alga  oshirishga  im kon  berdi.  1998-yilga  kelib 
davlat  ixtiyoridagi  m ulkning  76  foizi,  ju m lad an ,  barcha  korxonalarning  90 
foizi  asosan  m enejerlar,  hissador-investorlar va  xususiy  tadbirkorlar  q o iig a  
o ‘tdi,  yerlarning  uchdan  ikki  qismi  xususiy  m ulkka  aylandi.  G ruziya  milliy 
valutasi  —  lori joriy qilindi.  A m m o  investitsiya va energiya  m anbalari  tanqis 
edi,  tashqi  qarzlar  k o ‘payib  bordi.
M am lakatd a  1990-yilga  nisbatan  to ‘rt  baravar  kam   m ah su lo t  ishlab 
chiqarildi.  X o‘jalikni  oyoqqa  turg‘azish  nihoyatda  qiyin  kechdi.  Aholi  tur- 
mush darajasi  pastligicha qoldi.  G ruziyaning turli  m intaqalaridagi  taraqqiyot 
darajasining turlichaligi joylarda,  ayniqsa,  m uxtor Adjariyada m ahalliychilikni 
keltirib  chiqardi.
A bxaziyada  sep aratistlar  G am saxurd iya  tarafd orlari  m a g iu b iy a tid a n  
foydalanib,  1992-yilda  Abxaziyani  suveren  davlat  deb  e i o n   qilgan  eski 
konstitutsiyani  tikladi.  Abxaziya  to m o n id an   m ustaqillik  e i o n   qilinishiga 
ja v o b a n   S h e v a rd n a d z e   u  y erg a  h a li  t o i i q   s h a k lla n m a g a n   G ru z iy a  
q o ‘shinlarini  kiritdi.  A m m o  sal  o ‘tm asdan  abxaz qurolli  otryadlari  C h eche- 
niston va boshqa  ko‘ngilli  q o ‘shinlar yordam ida yana hujum ga o ‘tdi.  Rossiya 
harbiylarining norasmiy aralashuvi bilan  ular  1992-yil  kuzigacha Abxaziyadan 
gruzin  q o ‘shinlarini  siqib  chiqarib,  Suxum i  shahrini  ishg‘ol  qildi.  A m m o 
dunyodagi  birorta  davlat  Abxaziya  m ustaqilligini  tan  olgani  yo‘q.
2003-yiIning  oktab rid a  G ru z iy ad a  p arla m en t  saylovlari  b o i i b   o ‘tdi. 
Saylovlarning  soxtalashtirilganidan  norozi  b o ig a n   dem okratik  k u ch lar  — 
Mixail  Saakashvili boshchiligidagi  Milliy  Birlik  H arakati va N in o  Burjanadze 
boshchiligidagi  D em okratik  blok  norozilik  nam oyishlarini  boshladi.
2003 -yilning  2 2 -n o y a b rid a  oppozitsiya  kuchlari  p arlam en t  bin osin i 
egalladi  va  E.  S hevardnadzening  iste’foga  ketishini  talab qildi.  23-noyabrda 
prezident  E.  Shevardnadze bilan oppozitsiya liderlari o ‘rtasida Rossiya tashqi 
ishlar vaziri  I.  Ivanov  vositachiligida  m uzokara  b o iib   o ‘tdi.  S hun dan   keyin 
E.  Shevardnadze  o ‘zining  iste’foga  chiqqanligini  m a iu m   qildi.  P rezid en t-
310

---

lik  vazifasini  vaqtincha  N in o   Burjanadze  o ‘z  q o ‘liga  oldi.  S hunday  qilib, 
G ruziyada,  hokim iyat alm ashuvi  («atirgul  inqilobi»)  qon to ‘kishlarsiz g ‘alaba 
qildi  va  2004-yilning  yanvar  oyida  prezidentlikka  saylovlarda  M.  Saaka- 
shvili  g ‘alaba  qildi.
G ru z iy a  h ukum ati  A Q SH   va  YEI  m am lak atlari  b ilan   h am k orlik ni 
m ustahkam lam oqda.  G ruziyaga  xorijiy  kredit  va  investitsiyalarni jalb  qilish 
b o ‘yicha  chora-tad b irlar  k o ‘rilm oqda.  O zarbayjon  bilan  birgalikda  Trans- 
kavkaz  neft  quvuri  loyihasini  am alga oshirish  rejalashtirilgan.  Shu  y o ‘i  bilan 
uning  energiya  m anbalariga  tanqisligini  b a rta ra f  etishga  yordam   berish 
kutilm oqda.  0 ‘z  xavfsizligini  m ustahkam lash  m aqsadida  G ruziya  N A TO  
bilan  ham korlikni  kengaytirm oqda.