Доктори X. А л и у л о в Та ризчи — ф алсаф а фанлари доктори А. А Х м ед о в



Download 8,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet53/130
Sana03.07.2022
Hajmi8,71 Mb.
#736396
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   130
Bog'liq
Ўзбекистонда ижтимоий-фалсафий фикрлар тарихидан лавхалар. Хайруллаев М.М

Югнакий
«^ибатул-^а^ойик» 1 номли узи ­
нинг этик-дидактик достони билан машхур булган А^- 
мад Югнакий 
XII 
аср охири ва XIII асрнинг биринчи 
ярмида яшаб ижод ^илди.
Бкз муаллиф хасида ж уда кам нарса биламиз. 
Достондан ф ак ат шу нарса маълумки, 
уни М ахмуд 
урли А^мад деб аташган, у Югнак шахрида 2 тугилган, 
турилганда унинг к^зи ожиз булган.
А.\мад 
Югнакий уз достонинн уша замоннинг куз г а 
курикган кишиси 
булмиш 
Д о д
С и п охсол орб ек ка ба-
1 «^ибатул-^ац ой нк»;н и нг биринчи ц^лёзмасиш с турк олими !Не- 
нгиб Оснм биринчи ж ахон уруши й нлларида топган, Уша пантдан 
Суёи Туркиянинг бир цанча рай онлари да м азкур достоннинг яна бир 
нсча цулёдма нусхалари 
тоинлдики, улар Туркия кутубхоналарида 
сацланм окда.
2
Ю гкак ша^ри, тад^и^отчиларпнинг м аълум отларига К араган­
д а, С ам арканд шагфи я^инида булган.
98


ш ш л а г а и . Шо ир унга м у р о ж а а т к и л а р экан, уни. бир 
неча бор «шохим» деб атайди. Бун да н у шб у ша хе Аз^- 
м а д юрт ида к а т т а м а р т з б а н и
э г а л л а г а н 1 
деб 
$йлаш 
мумкин.
Туркий т ил да ёзилган 
« ^и ба т ул -х а к ой п к» туркий 
х а л к л а р н и н г
нодир 
адабий 
ё д г о рл ик ла р ид а н бири- 
дир.
«^ибатул-^акрГшк» достони тилими т а хл и л :к;;иляш, 
г арчи у н да Юс у ф Ба л ас о г ун ий достонида и шл ат ил га н
ц ад имги т ер ми н ла р б ул м ас а - д а, лекин унинг «Кутадгу 
билик» ас ариг а ж у д а ^ам- якрш. 
Д о с т о н
Урта Осиёга 
муту л ла р истнлосигача ёзилган, чунки у н да му тул л ар 
т и л га олинманди.
Аз^мад Югнак ий т ас ав вури ч а, худо инсоннинг тац- 
диринп, у ш ш г хулц- атвори ва бутун хаётий фаол ияти-
пн б ел г ил а б берувчи 
бирдан-бир 
хркимдир 2. Л е к ин у 
aihtii чо^да дунёвий ха ё тшшг маъиоси з а г узалдкг ини 
пикор y i майдн на нжчпмоий хаётнинг ху сусиятлари х а ­
ки.чя муайян тасаниурга -надир.
Югнакий Ш а р ц а д аб н ётн да кенг ёнплган мукояса- 
л: :р
1
н 
асосланиГ), дунёнинг 
б ев аф о лш н, уткинчилиги 
хакпда ганиради: дунё унинг н аз а р и д а
ка, ; 
ф а к а т
озгнна.. фурса тг а тух таб ут и л а д иг ан работдир. Ш у са- 
баблн, деб т а ъ к и д л а й д и у, бу дунёдаги рохат- фарог ат-
га шттдлиш бефонда, уни деб а зоб-уцубат чекишга арзи- 
майди, ■чунки «сен бугун куриб ту рган бойлик з р т а г а
гоннб булади, сен узимникн деб билган б у ю м л ар бош- 
к а л а р г а ]\Олиб к е т а д н » 3. М у т а ф а к к и р ф а ^ а т «яхшил ик 
урурини 
сепиш» 
учунгниа 
я ш а шн и 
м а с л а х а т
бе­
ради..
А ^ м а д Юг нак ий
Ю с у ф
Хос 
Хр жн б
ка би б 
ил 
им ли 
к иши л ар ниг ин а
м у к а м м а л ки ши ла р
деб хисоблайдц. 
Унинг фикрича, инсон билан билнмни бир- биридан а ж -
р ат нб булмайди,
ф а к а т
билимли кншигина 
к а м о л
то- 
пиши мумкин:
Олим одам — ^имматбаз^о динордир,
Нодон, ж о^ил одам — ^имматсиз сохта лулдир.
Хуш, ^ан д ай ^илиб олим нодон билан 
тенглаш уви мумкин?
Олим аёл — эр, жоз^ил эркак — хотандир.
1 Аз^мад Ю гнакий «Х.ибатул-^а^ойи^», Тошкент, F. Рулем номи- 
даги бадиий адабиёт нашриёти, 1971 йил.
2 Аз^мад Ю гнакий. Х,ибатул з^а^ойщ , 156- бет.
2 Уша асар, 56- бет.
3 Уша асар, 40-*-41- бетлар.
99


Шу боисдан у у^иш ва билим орттиришни м асла^ат 
беради, чунки «эр билим — суяк учун худди иликдек, 
эрнинг чиройи хам унинг ак;лидадир»
10коркда айтилганлардан шундай хулоса чицадики, 
билимдонлик ёки жохиллик ж ам и яхшилик ёки ёмон- 
лик, эзгу ёки ярамас ишлар учун замин 
х о з и р л а й д и .
Мутафаккир таъкидлаганидек, инсон олим булгандан 
кейингина улуглик д араж асига к^тарилади ва яхши ном 
^олдиради билимсиз киши эса соглом булса з^ам, унинг 
номи уликдир. Шу урнида Ахмад Югнакий билан Юсуф 
Хос Хржибпинг билим олиш ^ацидаги фикрлари у р т а ­
сида ги тафовутни курсатиб утиш лозим. А^мад Ю гна­
кий билнмли булпш аввало кам багаллар учун му.^им 
ва 
гоит улкаи ахамият касб этади, деб хисоблайди. 
Юсуф Хос Х,ожиб эса билимни фацат имтиёзли киши- 
лар олиши мумкин, авом халц билим олишга мойил 
эмас, унинг учун му^ими туц булишдир, деб уйлайди ". 
Югнакий шундай деб таъкидлайди: «Мол-мулксиз ки­
ши учун билим 
битмас-туганмас 
мулкдир, 
кам багал 
учун билим хатосиз ^исобдир»3. Мутафаккир «ахло^ 
одобда асосий нарса тилдир, уни тия билиш л о зи м » 4, 
деб цаттиц у^тиради ва одамнн унинг тилига ^араб би- 
либ олиш мумкин, деб уйлайди. Агар одам ацлли бул­
са, у уз тилини тия билади, у айтадиган сузлар чуцур 
ва мазмунли булади, енгилтак, махмадана кишилар­
нинг сии ка муло^азалари эса унинг кимлигиии шуидо!\- 
lyuia курсатиб ту ради. Унинг фикрича, тил — бахтиёр- 
лше ёки бахтсизликнинг сабабидир.
Алишер 
Навоий 
узининг 
«Насойимул-му^аббат» 
асарида А щ а д Югнакиннинг номини хурмат билан тил- 
га олиб утади.
Шоирнинг фикрича, з^алоллик ва хацгуйлик инсон­
нинг зарур фазилатидир, чунки буларсиз у уз мо^ия- 
тини йуцотади. Инсоннинг ^ацгуйлиги ва ^алоллиги- 
нинг д ар аж а с и мезон булиб, шу боисдан х;а^и^атни 
маркам ушла ана ушанда ^амма яхши одамлар сенга 
суянади, деб уцтиради.
Шоир «Сахий бул, токи (кишилар сенинг хасисли- 
гииг учун) Сенга маломат цилмасинлар, чунки сахий-


Download 8,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish