Доктори X. А л и у л о в Та ризчи — ф алсаф а фанлари доктори А. А Х м ед о в



Download 8,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet54/130
Sana03.07.2022
Hajmi8,71 Mb.
#736396
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   130
Bog'liq
Ўзбекистонда ижтимоий-фалсафий фикрлар тарихидан лавхалар. Хайруллаев М.М

А х м а д Югнакий.
Х ибатул-^а^ойи^, 40— 41 -б етлар .

Ю суф Хос \о ж и б .
1\утадру билик, 247- бет.

AjfMad Югнакий.
Уша асар, 46- бет.

А%мад Югнакий.
Уша асар, 46- бет.
ICO


лик таъналар тоши й^лини бекитади» 
деб цайта-i 
цайта такрорлайди.
«Дибатул-^а^ойиц» достонининг муаллифи ^ар бир 
киши иззат ва ^урмат ^озонишга интилиши лозим, л е ­
кин буларни ф ак ат халол ме.хнат, билим ва а к,л мада- 
дн билаигина ^улга киритиши мумкин, дейди. Бунга 
муяссар булган киши зса бадфеъл ва сервикор булмас- 
лиги керак, 
чунки инсоннинг бу хислатлари ^ам энг 
тубан нуксонлар жумласидан булиб, яхши кишиларни 
ундан айнитади. «Кеккайишни ^еч ким с а — х ал ^ хам, 
худо л а м хунт курмайди» ?,— дейди А^мад. Аксинча, 
одам дунёда нечоглнк одобли булмасин, камтар, кам- 
су^ум булмоги лозим. У .^еч ^ачон узини бошкалардан 
юцори вдНшаслиги керак. Камсуцумлик, камтаринлик 
инсонни улурлайди, гердайиш ва калондиморлик уни 
ерга уради. Бу ха^да у бундай деб таъкидлайди: «Агар 
пурвш^ор 
киши мен зоти улурларданман деса, мен ун­
га цлтъий )\илип, жами халцлар бир ота, бир онадаи, 
яъни ^амма баббараиар, деб жлвоб ^ п л а м а и » 3. Унинг 
бу фнкрлари узаро муиосабатларда боплик, пул, зеб- 
зипнатларни 
асосий улчон деб бнлуичн кишиларни 
цаттиц цоралаганидан дало л ат беради.
Югнакий саховат ва 
ме.хрибонликка д а ъ ва т этар 
экан, баъзан: Инсонда сабр-то^ат ва кутишдан боища 
кеч я лож
колмайди, деган умидсиз бир хулосага ке­
лади. Агар бошингга кулфат тушеа, дейди у, царшилик 
килма, уни зур щ/вончла цабул эт, чида ва кут, зеро 
ахийри бахтли кунлар келажакдир 4.
Шуни 
унутмаслик 
керакки, 
сабр — суфийларнинг 
талабларидан бири булнб, унинг мохияти хатто чидаб 
бУлмаса хам, хамма кулф атларга цтоаткорлик билан 
чидашга чакиришдан иборатдир 5.
Мутафаккир, 
аркони давлатнинг мулойимлиги ва 
саховатига 
умид 
боглаш 
ярамайди, деб уцтиради, 
улардан ^амиша эхтиёт булиш керак, чунки уларнинг 
дасти узун ва бе^аддир, шу боисдан берараз хазил ^ам 
^илгаи кишннинг бошини ейди.
Адмад Югнакий туралар ва амалдорлар хатти-^а­

А%мад Югнакий.
Уша асар, 64- бет.
2 'Уша ж ойда, 68—69- бетлар.
3 Уша асар, 67- бет.

А%мад 
Югнакий.
Х ибатул-^а^ойик, 77- бет.

Е. Бертельс.
Суфизм и суф ийская литература. Иэбр. труды, т. 3. 
М. ИВ Л, 1965, 37- бет.
101


рака-гига ало . у д а эътибор беради. У бунда и 
кишилзрга 
б а л а н д
м а р т а б г г а
э ришгач,
гердайиб 
кетмасликки,
к а м т а р ва меьрибон булишни м а с л ах а т беради. •*
Югнакий 
о д а м л а р и и яхши ва 
ёмон кишнларга б£- 
лар 
экан, 
инсон ф ак ат яхши кишилардангина дуст 
орг- 
тиркорн 
керак, чунки ф акат яхшиларгина чинакам 
дустлнкнинг кадрига етадилар, деб ^исоблайди,- 
Д у с г - 
ликка 
яхши и шл ар 
билан жавоб бермок лозим. 
Ф а к а т
яхши 
и шл а р
цилибгина яхши натижаларни к у т и т
мум- 
кия, 
чунки 
«...тикан экиб, хосилига узум олмайсан», 
д е й ­
ди у. Кимнннгки дустларн яхши булса, демак унинг 
узи 
р м яхши, 
м а бод о 
у ёмон кишилар билан дуст булса, 
уида шубхапы, унинг узи хам худди шундай ёмон бу- 
лко цолади. Шу сабабли, деб маслахат беради мута- 
фахк ир,
пухта 
упла б
шп тутинглар ва дуст таилаш га 
хато цклманслар.
Бордк-ю сен бирон киши билан дуст булиб ^олсанг, 
уни эхтиёт ^ил, майда-чуйда хатолари учун уни цатти^ 
цоралама, зеро доиишманд хам хато килиб 
куйиши м у м ­
кин. Агар биргина хато учун хам бош 
ол пнаверса, д у н ­
ёда тирик одамзод цолмайди.
К иш и
узнни шундай тутсинки, душман 
орттирмасшп. 
зеро 
мин 
г 
н а фа р дуст 
— кам, битта душман эса — куп- 
дир
А.\мад Югнакийнннг цараш ларида узи ишаб тургак 
ззм о кд а к 
норознлик кайфияти хам курнниб туради. 
Мутафаккир уша замониинг ахлокий ва ижтимоий ша- 
роитинк тавсифлар экан, тугрпдан-тугрн бундай дейди:
Д ^стли к цуруц суз б?либ 
1
\олди, ^ац и^ат цани?
М инглаб кимса ичидан бирон ^аг^гуйини тополмэйсан.
Аксар киш иларнинг вши сотцииликдан иборат,
Д устнцг агар хакг$?й б^лса, буни билиб к_уи.
Э
н д и
б у д у н ё д а и н с о н и й л и к н о ё б д и р .
Е^айга гойиб б?лди инсонийлик, хайхот!2
Ахмад Югнакий узндан илгари утган мутаффакпр- 
лар . сингари ахлоц-одоб ва инсон хатти-харакатининг 
асосларини мавхум тар зд а тушуниб, уларни инсоннинг 
узининг табиатидан деб билар эди.
А^мад Югнакнйнинг ахлокий ^ араш лари уша за- 
мошмшг илгор таълимоти эди. Бу таълимот хал^нинг

А%мад Ю гнакий.
У ш а а с а р , 
79- 
б е т .
2 Уша асар, 82- бет.
102


урта аср даври учун хос булган ахло^ з^ацидагй, киши 
хулц-атворининг мезон ва цоидалари да^ндаги тасав- 
зурларнинг асосий белгнларини узида гавдалантирди. 
Шуни унутмаслик керакки, мутафаккир илгари сурган 
ахлокий гоялар муайян д а р а ж а д а унинг узи мансуб 
булган т а б а к а л а р м анфаатларига 
ж а в о б беради, 
у)]инг 
$гит-иаеихатидан иборат достони дам зна шу табаца- 
л а р г а ^аратилган эди. Адмад 
Юг нак ий ахлокий 
караш- 
ларининг 
урни 
ва ахамиятига худди 
гна ту
нуктаи на- 
з а р д а н бахо бермок 
лозим.

Download 8,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish