Доктори X. А л и у л о в Та ризчи — ф алсаф а фанлари доктори А. А Х м ед о в


Б еруний билан И бн Синонинг савол -ж авобл ар и . «Ф ан» наш-



Download 8,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet42/130
Sana03.07.2022
Hajmi8,71 Mb.
#736396
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   130
Bog'liq
Ўзбекистонда ижтимоий-фалсафий фикрлар тарихидан лавхалар. Хайруллаев М.М

1 Б еруний билан И бн Синонинг савол -ж авобл ар и . «Ф ан» наш-
риёти, Тошкент, 1950 йил.
** Атомизм — бутун олам булинмайдиган зар рачалардан таш ­
кил топ ади , деган таълимот.
2 Ш арип ов А . М алоизвестны е страницы переписки м еж д у Беруни
и И б н Синой. «Общ ественны е науки в У збекистане» ж урн али, 1965,
11- сон, 39- бет.
74


Беруний «^индистон» асарида унсурларнинг Ерга 
оддий ннтилиши тутрисида эмас, 
балки барча огнр- 
ликларнинг Ер марказига 
тортилиши 
^а^ида 
фикр 
юритади. 
Берунийнинг Ибн Синога 
билдирган эъти- 
розларида му^итнинг орирлигини эътироф этиши бу 
фазо жисмлари билан Ер уртасида тортилиш кучлари 
борлигини тан 
оладиган 
фикрга 
ядинлашганлигини 
курсатади.
^'Берунийнинг бошца дунёлар мавжудлиги тутрисидаги 
тахмини унинг фалсафий юту^ларидан бири ^исоблана- 
ди. Беруний бошца дунё ^а^ида 
фикр юритар экан, 
бош^а моддий дунё э^тимол бизнинг дунёмиз сингари 
табиий хусусиятларга эга булиб «^аракат й^налишла- 
ри эса бизнинг дунёмиздаги >;аракат йуналишларидан 
ф ар ^ ^илади», дейди.
Ибн Сино Берунийнинг боцща дунёлар ^ацидаги 
роялари бе.\исоб дунёларнинг борлигини тасди^ловчи 
малтн^ий 
хулоса олиб 
келади, бу 
эса сафсатадир, 
догап булса, унга царши Беруний «Агар сафсатачилар 
деган ном уларга шу сабабдан бсрилса, унда мен ^ам 
бу помни олишдан бош тортмайман»1,— дейди.
✓ 
Берунийнинг му^им хизматларидан яна бири шуки, 
у Ер харакати туррисидаги масала устида тухтаб, гео- 
центрик (дунёнинг маркази Ер деювчи таълимот) ва 
гелиоцентрик (дунёнинг маркази К,уёш деб ургатувчи 
таълимот) тизимларининг геометрик нуцтаи назаридан 
тенглиги масаласини кутариб чидди. Беруний Ер айла- 
ниши масаласига геометрик ва физик ну^таи назардан 
кярайди. Берунийнинг фикрича, геометрик ну^таи н а­
зардан икки назария тенг ^уцудли булса, ундан таш- 
цари Ер ^аракатининг тан олиниши айрим ^ийинчилик- 
ларни хал этса, унда бу фойдалидир. Беруний Ер ^а- 
ракати таълимотидан келиб чидувчи барча хулосаларни 
анидлашда ^атор тад^идотлар олиб борди. Ер билан 
жисмлар уртасида узаро тортилиш кучларининг мав- 
жудлигини эътироф этди. Шунингдек, Беруний Ер ^ара- 
катини тан олган ^олда ^атор му^им муаммоларнинг ечи- 
лишини талаб дилувчи масалани ^уяди. У шунингдек, 
Ернинг экватор буйлаб ^ а рак ат тезлигини ^исоблаб, 
ундан келиб чи^увчи тезликнинг ^аци^ий катта р ж м -
ларига узи ишонмай 
^олади. Лекин у к^рсатган Ер-

Download 8,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish