Доктори X. А л и у л о в Та ризчи — ф алсаф а фанлари доктори А. А Х м ед о в



Download 8,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet28/130
Sana03.07.2022
Hajmi8,71 Mb.
#736396
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   130
Bog'liq
Ўзбекистонда ижтимоий-фалсафий фикрлар тарихидан лавхалар. Хайруллаев М.М

1 Мафотих ал-улум, 136- бет.
56


олов, хаво, сув, тупроц (ер) каби туртта б и рл ам чи э л е ­
мент орц али ифода этилган.
Абу Абдулло.% н а р с а л а р н и икки куриннш га а ж р а т а - 
ди: 
элем ен тар, яъ ни б ирл ам чи ва хосила, м у р а к к а б
ж и с м л а р . У моддий о л а м асосининг б у л а к л а р и о р а с и ­
д а цатъи й ч егара булишинп инкор э та д и в а турт мод­
дий элементни бнр-бирига 
айланиш ини 
тан олади. 
О л а м д а г и ^ а р бир ^одиса узининг аниц макони ва м а ъ ­
лу м
зам он и га эга 
булиб, унинг 
у згар и ш н га табиий 
ц онун л арги на са б а б булади. Абу А бдуллох н ар са л а р
у згари ш и н и
м у т а к а л л и м л а р
сингари ило^ий 
тацднр 
билан ■
боглам аи , б ал ки у т а б и а т цонун лари га борлиц- 
лигини курсатад и . Х а Р бир ^одисанинг м а ъ л у м са б а б и
в а макони булиб, у б ундан т а ш ц а р и д а булиш и мумкин 
эмас.
А л -Х оразмий зам о н ва маконни моддий о л а м бор- 
л игининг асосий ш а к л л а р и ва, шунингдек, ум ум а н м од ­
дий о л а м д а г и узгари ш с и ф ати д а м а тери я б и л ан ^ а р а - 
катиииг 
у зар о
ч а м б а р ч а с боглпцлигнни 
тан олади. 
«Зам ой — х а р а к а т билан б елгиланувчи муддатдир, м а ­
салан , ф а л а к л а р на бош ц а .\а р ака тл а п у в ч и ж и с м л а р
( н а р с а л а р ) ^ а р а к а т и » 1. Б у н д а н т а ш к а р н куриниб ту- 
рибдики, 
Абу А бдуллой 
ал-Х оразм и й макон, замон, 
муддат, таби ий ж и см ва бошца бир цатор ф а л с а ф и й да- 
р а ж д л а р г а тал ц и н беради. Ана шу 
т а л ц и и д а олим 
у л а р н и перипатетик ф а л с а ф а д а г и т у ш у н ч а л а р и асосида 
в а б а ъ з и б и р л ар и га эса янгилик, яъни у р та аср Яцнн 
в а У рта Ш а р ц ф а л с а ф и й ф и кри э р н ш га н ютуцларни 
ки ри тади.
Абу А б д улл ох об ъек тив ол ам н и н г чексизлигини тан 
олиб, буш лиц борлигини, гарчи б а ъ з и ф а й л а с у ф л а р
( м а с а л а н , Д е м о к р и т ) т а ъ к и д л а г а н б ^ л с а ^ а м у инкор 
этади. Бироц, у А расту издоши си ф ати д а, моддий б^л- 
м а га н мустац ил асослар — акл, 
н аф с ва 
б ош ц ал арн и
т а н олади. Н а ф с кури н иш ларин и тал ц и н цилиш у м ум а н
$ р т а . аср Ш а р ц ф а л с а ф а с и д а кенг т а р ц а л г а н эди, «Ма- 
ф о т и ^ ал-ул ум » м у а лл и ф и п латон изм ни н г асосий то- 
монларини, яъ ни цан дайд и р ас осл ар о л а м и борлигини 
тан ц ид цилади.
«Ацл» тушунчасини тал ц и н ц и л и ш д а Абу А бдуллох 
« ф а о л ацл», «моддий ацл», «ортти рил ган ацл» к а б и
кури н иш ларин и ш а р х л а й д и
(ацлн ин г бу к ури н иш ларн
1 М аф отщ

Download 8,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish