Доктори, проф. Э. Шерназаров



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet76/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

57-расм. Зогора баликнинг
чанок камари ва корин
сузгич канотлари: 1 ~ чанок
суяклари, 2 - тери суяк
шуълалари.
93
www.ziyouz.com kutubxonasi


эса кучли 
усиб,
кенг тортган килтанок (остист) - усимта ушлаб туради (58-
Ташки скелети тери шуъла- 
лардан иборат.
Мускуллари. Терисининг ос­
тида суякларга бирлашган мусс- 
куллари жойлашган. Энг кучли мус­
куллари тана буйлаб умурткалар 
ёнида жойлашган булади. Суякли 
баликларнинг мускуллари хам худ­
ди миногал арники дек тугри сег- 
ментли булиб, бириктирувчи тукима 
миосепта билан бир-биридан ажрал­
ган 
миомерлардан 
иборат. 
Бу 
мускулларнинг кискариши ва бушашиши натижасида балик танасини гох унгга 
ва гох чапга эгади, натижада сувда харакатланишига ёрдам беради. Бошини, 
сузгич канотларини, жагларини, жабра копкокларини харакатга келтирадиган 
алохида дифференцияллашган мускуллари мавжуд. Куз, жабраусти, жабраости 
ва жуфт сузгич канотлар муск>гллари, хазм килиш найини ураб турган висцерал 
му скулл ар - силл ик мускуллар хисобланади. Жабра ва жаг ёйидаги силлщ 
мускул толалари кундаланг-таргил мускул то л ал ар билан алмашинади.
Овкат хазм килиш системаси. 
Суякли баликларнинг озик тутишида, 
асосан иккиламчи жаг иштирок этади. Суякли баликларнинг купчилигида 
тишлари яхши ривожланган ва бу тишлар нафакат жаг суякларига балки тил 
ости ёйларига хам бириккан булади. Огиз бушлигидан кейин хал кум 
бошланади. Огиз ва хал кум бушликлари орасида аник чегара йук. Бошка 
баликл арга ухшаш зогора баликда хам хакикий тил йук. Тил сингари учи огиз 
бушлигига чикиб турадиган тил ости ёйининг капсуласи факат шилимшик 
парда билан копланган булиб, у мустакил булмагани туфайли харакатланхмайди. 
Хар томонида бештадан жабра ёриги булган халкуми киска кизилунгачга, 
кизилунгач эса ошкозонга очилади. Ошкозондан кам дифференциаллашган 
хакикий ичак бошланади, бу ичакнинг олдинги булимини ун икки бармокли 
ичак, сунгра ингичка ичак ва анал тешиги билан тугуйдиган тугри ичак ташкил 
этади (баъзи баликлар ошкозоннинг атрофида хар хил сондаги пилорик 
усимталар хам булади (зогора баликда пилорик усимта булмайди). Чунки 
суякли баликдар ичагида спирал клапанлари булмайди. Унинг урнига пилорик 
усимталар булади, у ичакнинг суриш юзасини кенгайтиради. Жигари юракнинг 
оркаси, ошкозоннинг остида ва ён томонларида жойлашган булиб, унинг 
паллалари орасида ут суюклиги билан тула ут пуфаги булади. Ут пуфагидан ун 
икки бармокли ичакка очиладиган ут йули чикади. Ошкозон ости бези ичак 
туткичи буйлаб таркалган. Ичак богичига эса узунчок тук кизил рангли талок 
урнашган (59-расм).
Тана бушлигининг юкори кисмида, яъни ичакнинг устида гидростатик 
орган - сузгич пуфаги жойлашган. У эмбрионал ривожланиш даврида хазм 
килиш найчасининг орка кисмидан усиб чиккан усимта хисобланади ва корин

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish