Доктори, проф. Э. Шерназаров



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet78/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

Нафас олиш органи. 
Суякли баликларнинг нафас олиш органлари 
тогайли баликларники сингари эктодермали жабра (60-расм) хисобланади. 
Барча суякли баликларда олдинги туртта жабра ёйларига урнашган турт жуфт 
бутун жабра булади. Бундан ташкари, жабра копкогининг ички томонида тил 
ости ёки сохта жабра деб аталадиган муртак холидаги жабранинг ярим булаги
95
www.ziyouz.com kutubxonasi


60-расм. Зогора баликнинг
нафас олиш системаси:
1 - жабра ёйи, 2 - жабра
килчалари (тичинкалари),
3 - жабра япроги, 4 - 5 ~ кон
олиб келувчи ва кон олиб
кетувчи жабра артериялари.
булади. Бир бутун жабра икки катор булиб 
жабра ёйларига бирикади. 
Натижада бир 
жабранинг иккита ярим жабра япроклари асоси 
бир-бирига кушилиб кетади. Уларнинг учлари 
эса ташки томондан жабра копкоги билан 
чекланган жабра бушлигининг ичида осилиб 
туради. Жабра ёйларининг ички томонида бир 
канча 
майда 
тишсимон 
-
жабра 
килча 
(тичинка)лари деб аталадиган ва кушни жабра 
ёйи томон йуналган усимталари булади. Жабра 
килчалари махсус сузиш аппаратига айланиб, 
сув билан бирга кирган озик моддаларини 
хал кум дан жабра бушлиги оркали ташкарига 
чикиб кетишига тускинлик килади. Бу аппарат 
планктон 
организмлар 
билан 
озикданувчи 
баликлар (сельдсимонларда) да кучли тараккий 
этган.
Йугон кон томирлари (кон олиб келувчи 
ва кон олиб кетувчи жабра артериялари) жабра ёйлари буйлаб жабра япроклари 
асосида жойлашган.
Суякли баликларда жабраларни ва халкумни ташки томондан жабра 
копкоги ёпиб туради. Нафас олиш механизми жабра копкогининг кутарилиши 
ва пастга тушиши туфайли амалга ошади. Шундай килиб баликлар сувда эриган 
кислород билан нафас олади. Баликлар сув ютганда сув огиз бушлигидан жабра 
ёриклари оркали утиб, жабраларни ювиб утади. Мана шу жабра япрокчалари-
нинг юпка девори оркали конга сувда 
эриган кислород утади, кондан эса 
сувга карбонат ангдрид чикарилади. 
Сувда кислород етишмаса баликлар 
сув юзасига кутарилиб, огзи оркали 
хаво олади. Кислород етишмайдиган 
сувларда баликлар куп яшамайди. 
Шунинг учун хам купгина сув хав- 
заларининг усти музлаб, муз остида 
кислород етишмай колиб, баликлар 
кирилиб кетади. Бундай пайтларда 
сув хавзаларининг хар ер - хар ерида 
музни ёриб, тешик очиб куйилади.

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   74   75   76   77   78   79   80   81   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish