Доктори, проф. Э. Шерназаров


III.9. Панжаканотлилар (Crossopterygii) кенжа синфи



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet96/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

III.9. Панжаканотлилар (Crossopterygii) кенжа синфи
Панжаканотлилар палеозойнинг девон ва тошкумир даврларида кенг 
таркалган, хозир деярли кирилиб кетган кадимги баликлар гурухи хисобланади 
(74-расм). Панжаканотлилар вакилини биринчи марта 1938 йилда Хинд 
океанида, Африканинг жанубий киргоклари якинида Халумна дарёсининг 
бошланишида 70 м чукурликдан тутилган булиб, у анча йирик балик, яъни 
огирлиги 57 кг ва узунлиги 150 см булган. Унга латимерия (Latimeria halumnae) 
деб ном берилган. Кейинчалик бу ердан яна бир неча марта латимериялар 
тутилган. Махаллий ахоли бу баликларни мунтазам равишда тутиб истеъмол 
килиш ади.
Латимериялар факат Комор ороллари якинида сув тубида бир неча юз 
метр чукурликда яшайди, ёругликдан кочади. Бу балик йирткич булиб, огзида 
уткир тишлари бор, узнлиги 125-180 см, огирлиги 25-80 кг етади. 
Панжаканотлиларнинг умурткалари яхши ривожланмаган, хордаси умр буйи 
сакланиб кол ади, бош скелетининг куп кисми тогайдан иборат. Тана бушлигида 
ёг билан тулган, дегенерацияллашган упкаси булади, лекин ички бурун 
тешикларининг булмаслиги, яъни хаво билан нафас олмаслиги билан мезозойда 
яшаган панжаканотларидан фарк килади. Кирилиб кетган панжаканот­
лиларнинг бурун тешиклари очик булганлиги уларни упка ва жабра билан 
нафас олганлигини курсатади.
Панжаканотлилар сузгичлари асосан серэт булиб, унинг ичида скелети 
жойлашган. Шундай килиб, уларнинг мускуллари бошка баликлар сингари 
факат танада эмас, балки курукликда яшовчи хайвонлардаги сингари эркин 
харакат органларида хам жойлашган. Баъзи вакилларида сузгичларнинг скелети 
беш бармокли оёкларга зЬсшаб кетади.
120
www.ziyouz.com kutubxonasi


74-расм. Цел акант (латимерия)
Сузгичи асосида сакланиб колган битта базалия орка суяги, ундан 
кейинги иккита базалия суяклари билак ва тирсак суякларига, охирги катор 
нурлар (радиалиялар) кафт суякларига мос келади (75-расм).

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish