Доктори, проф. Э. Шерназаров


-расм. Траскасимонлар:1-сайка, 2-сайда, 3-пикша, 4-треска, 5-минтай, 6-хэк, 7-шамба



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet93/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

70-расм. Траскасимонлар:1-сайка, 2-сайда, 3-пикша, 4-треска, 5-минтай, 6-хэк, 7-шамба
балик (налим), 8-денгиз шамба балиги, 9-макрурус.
114
www.ziyouz.com kutubxonasi


71-расм. Камбаласимонлар: 1 -камар ботус, 2-калкан, 3-кора палтус, 4-денгиз тили,
5-лиманда, 6-сарик камбала, 7-денгиз камбаласи, 8-юлдуз камбаласи.
115
www.ziyouz.com kutubxonasi


Уларнинг миграцияси тухум куйиш, овкат топиш ва кишлаш билан 
боглик;. Камбал ал арнинг миграцияси 100-200 км атрофида булади.
К амбал ал арнинг узунлиги 86 см гача, баъзилари 2-3 метргача, огирлиги 
100 кг гача боради. Эркаги 9 ёшда ва ургочиси 13 ёшда жинсий вояга етади. 
Улар 25 йилгача умр куради, К амбал ал ар нихоятда серпушт, бир неча 
миллонлаб увулдирик ташлайди. Улар асосан бахорда купаяди. Охота 
денгизида яшайдиган камбал ал арнинг узунлиги 45 см, огирлиги 500 г келади. 
Япония денгизида юлдуз камбаласи яшайди, унинг узунлиги 54 см, огирлиги 4 
кг гача боради. Камбал ал ар умурткасиз хайвонлар ва баликлар билан 
озикланади.
Туташжаглилар (Plectognathi) туркуми, 
Бу туркумнинг турлари жуда 
оз ва улар асосан тропик мамлакатлардаги денгизларда яшайди. Бу 
баликларнинг юкориги ва пасти жаглари туташиб кетган, яъни жаглари шаклан 
узгариб, моллюска хамда 
крабл
арнинг каттик чиганокларини майдалашга 
мослашган тумшукка айланган, Тишлари куп, танаси йирик тангачалар ёки 
суякли пластинка билан копланган. Бу туркумнинг асосий вакилларига кузовка, 
нина корин ва ой баликлар киради, Уларнинг узунлиги 0,5-1 метргача, айрим 
тур ой баликлар хатто 3-5 метргача боради, Сузгич каотлари бор, лекин яхши 
ривожланмаган. Нина корин баликлар ичига хаво ютади ва сув окимида харакат 
килади.
Оёкканотлилар (Pediculati) туркуми. Оёкканотлилар туркумига 225 дан
ортик тур киради, улар сувнинг тубида яшайди. Оёкканотлилар елка - корин 
томонга яссилашган булиб, кукрак сузгич канотлари кенг, улар ёрдамида 
баликлар сув тубида юришга мослашгаа. Орка сузгич канотининг олдинги 
томонидаги шуълалари узгариб узун харакатчан пайпаслагичларга айланган. 
Мана шу пайпаслагичларнинг тебраниб туриши натижасида бу баликлар 
узларига озик буладиган майда баликларни жалб килади ва шу усулда 
овкатлаоини тутиб ейди Бу туркумнин' типик вакили ~ денгиз шайтони 
(Lophius piscatorius) хисобланади, МД>, да Мурманск 
ва 
Кора денгизда 
учрайди. Огзи жуда катта, йирткич балик, узунлиги 1,5 м ва огирлиги 20 кг дан 
ортик булади. Денгиз шайтони асосан бахорда 400-2000 м чукурликда 1,3-3,0 
млн. тагача тухум куяди.

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   89   90   91   92   93   94   95   96   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish