Доктори, проф. Э. Шерназаров


Кефалсимонлар (Mugiliformes) туркуми



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet90/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

Кефалсимонлар (Mugiliformes) туркуми. 
Бу туркумнинг турлари унча 
куп эмас. Асосий характерли белгиларига сузгич пуфакларининг ёпик булиши 
ва ён чизикларининг йуклигидир. Улар асосан жанубий денгизларда учрайди. 
МДХ, да Кора ва Азов денгизларида кефаллар (Mugiiidae) оиласи вакиллари 
таркалган. Асосий ов ахамиятига эга булгани лобан ёки оддий кефал (Mugil 
cephalus)) хисобланади. Кефаллар гала-гала булиб кучиб юради. 1930-1934 
йилларда кефаллар Каспий денгизида икдимлаштирилган. Гамбузия (Gambusia) 
балиги хам (буйи 5 см келадиган майда батик) шу туркумга киради. Г амбузия 
балиги безгак чивини личинкаларининг кушандаси булгани учун Кавказда ва 
Урта Осиёда и кл имл аш тир ил г ан.
Саргансимонлар (Beloniformes) туркуми. 
Бу тур кум вакиллари узига 
хос баликлар булиб, купинча денгизларда яшайди, Уларнинг кукрак сузгич 
канотлари узун булиб, шу сузгич канотлари ёрдамида сувдан юкорига сакраб 
150-200 метргача, баъзи турлари хатто 400 м гача учиб бориб сувга шунгийди. 
Сарганларнинг типик вакили кукрак жуфт сузгичлари жуда катта булган 
узунканот (Exocoetus) хисобланади. Бу туркумга учар баликлар ва жаги жуда 
хам узун булган сарганлар киради (68-расм). Улар асосан тропик денгизларда 
таркалган. Бу туркумга 150 та тур киради. Узнлиги 15-50 см келади.
108
www.ziyouz.com kutubxonasi


Тиканбаликсимонлар (Gasterosteiformes) туркуми. Бу туркумга чучук 
ва шур сувларда яшайдиган майда баликлар киради. Бу баликларнинг орка 
сузгич канотининг олдинги щеми уз шаклини узгартириб, парда билан бир- 
бирига к$пиилмайдигаи уткир учли тиканларга айланган. Кнорин сузгич 
канотлари кам бир жуфт тикан куринишда булади. Тиканбаликсимонлар 
туркуми вакиллари Шимолий яримшардаги чучук ва шур сувларда учрайди. 
МДХ да бу туркумнинг бир неча турлари Болтик, Баренц, Крра, Азов ва Каспий 
денгизларда хамда бир катор дарёларда учрайди. Типик вакили уч тиканли 
тиканбалик (Gasterosteus aculeatus) хисобланади, Бу баликнинг эркаги 
усимликлардан шаклан шарга ухшаш уя ясаб» шу уяга ургочиси куйган 
увилдиригини куриклайди, Ургочилари бор-йуги 100 тага якин тухум куяди. 
Тиканбаликлар Орол денгизида ва Амударёда хдм учрайди. Катталиги 7 см дан 
30 см гача боради.
Гутамжабрал и л ар (Lophobranchii) туркуми. Бу туркумга жуда ажойиб 
денгиз баликлари киради. Уларнинг ички жабра аппарати редукцияланиб
урнига жабра япрокчалари бир тутам булиб бошининг ташки томонига 
йигилган. Гавдаси халкасимон суяк пластинкадан иборат коса (панцир) билан 
копланган. Бош и да узун найсимон тумшуги бор, огзи кичкина, тиши 
йук
Эркакларининг корин томонида махсус халтачаси булиб, бу халтачада 
оталанган тухумларини олиб юради. Бу туркумнинг вакиллари асосан иссик 
тропик денгизларда таркалган. МДХ да К^ора, Каспий, Болтик ва Япон 
денгизларда учрайди. Асосий вакилларига денгиз ниналари (Syngnathus) ва 
денгиз тойчалари (Hippocampus) киради. Улар ов ахамиятига эга эмас. Денгиз 
тойчаси думи билан сув тагидаги утларга )фалиб отга ухшаб танасини гоз, яъни 
тикка тутади.
Олабугасимонлар ёки окунсимонлар (Perciformes) туркуми. Бу
туркумга денгиз ва чучук сувларда яшайдиган куплаб тур баликл ар киради. 
Олабугасимонларнинг асосий характерли белгиларига, аввало корин сузгич 
канотининг кукрак сузгич каноти остида ёки бироз олдинрокда жойлаш­
ганлиги, сузгич пуфагининг ёпикдиги, яъни ичак билан кушилмаганлигидир. 
Уларнинг жуфт ва ток сузгич канотларида (айникса, орка сузгич канотларида) 
маълум микдорда учи уткир ва бугимларга булинмаган, нурлар, шуълалар 
булади. Орка сузгич каноти 2 та. Бу туркумга 6500 дан ортик тур киради. 
Олабугасимонлар туркуми систематикаси мураккаб булиб, куплаб кенжа 
турку мл ари, оилалари ва уруглари мавжуд. Олабугасимонлар дунёдаги барча 
сув хавзаларида учрайди. Олабугасимонлар туркуми орасида айникса 
олабугалар (Percidae) оиласи вакиллари катта ов ахамиятига эга. Бу оилага 160 
та тур киради. МДХ-да Кора ва Каспий денгизларда кенг таркалган ва куп 
овланадиган олабугалар оиласига судак яъни ела балик (Lucioperca), олабуга 
(Регса) ва тошбош, яъни ершлар (Acerina) киради.
Судаклар Амударёда ва Орол денгизида хам учрайди. Улар 3 ёшида вояга 
етади, серпушт, яъни 200 мингдан 500 мингтагача увилдирик ташлайди. 
Судаклар март ойидан бошлаб сувнинг харорати 13-15°С булганда увилдирик 
ташлайди.
109
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   86   87   88   89   90   91   92   93   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish