Доктори, проф. Э. Шерназаров


-расм раем. С а кров чн лойка балик (Periophthalmus)



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet99/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   95   96   97   98   99   100   101   102   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

76-расм раем. С а кров чн лойка балик (Periophthalmus).
Нихоят икки хил нафас олувчилар хам шу гурухга киради ва улар сувдан 
ташкарида бир неча ойлаб ухлаб ётади.
3. Абиссал баликлар гурухи. Абиссал гурухига кирувчи баликларнинг 
турлари унчалик куп эмас. Улар асосан денгиз ва океанларнинг тубида катта 
чукурликларида яшайди. Бундай катта чукурликл арнинг асосий хоссалари -
босимнинг жуда юкори булиши, ёругликнинг мутлако йуклиги, сувнинг 
окмаслиги, хароратнинг бир хил ва паст (+4-0°С ) булиши, сувнинг ш)флиги ва 
тирик усимлик организмларининг булмаслигидир. 200 метрдан пастда 
чукурлик хар 10 метрга ошган сайин, босим хам бир атмосфера ошади. 
Масалан. 5320 метр чукурликда босим 532 атмосферага тенг булиб, бундай 
чукурликларда хам баликлар яшайди. Айрим маълумотларга Караганда 
океаннинг энг чукур тубида, яъни 10500 м чукурлигида хам айрим тур 
баликларнинг яшаши аникданган. Бундай чукурликда босим 1050 атмосферага 
тенг булади. Мана шундай чукурликда яшайдиган баликлар сув бетига олиб 
чикилса, уларнинг гавдаси шишиб ичаклари огзидан ташкарига чикиб кетади
кузлари эса куз косасидан туртиб чикади. Бундай катта чукурликларда 
яшайдиган баликлар ёки к>ф булади ёки чукур сув коронгилигини сеза 
оладиган катта-катта телескоп типида тузилган кузлари булади, айрим 
турларида эса ёруглик чикарадиган органлари булиб, овкат кидириб топишда 
ёрдам беради. Бундай катта чукурликларда тирик сув утларининг булмаганлиги 
сабабли абиссал баликлар гуштхур, яъни йирткич ёки улимтикх)ф булади. Бу 
гурухга кирувчи баликларнинг мускул ва скелет системаси яхши тараккий 
этмаган, огзи катта булади (77-расм).
Юкорида келтирилган маълумотлардан ташкари, баликлар сувдаги туз 
микдорига булган муносабатига караб хам туртта гурухга булинади.
I. 
Бутун умрини ш)ф сувларлда утказувчи денгиз баликлари. II. Бутун 
умрини дарё, кул ва ховузларда утказувчи чучук сув баликлари. III. Уткинчи 
баликлар, яъни бу баликлар денгизда яшаса, купайиш учун дарёларга утади. 
IV. Чала уткинчи баликлар.
I. 
Денгиз баликларига жуда куп турлар киради ва улар бутун умрини 
шур
сувларда денгиз ва океанларда утказади. Бундай баликлар чучук сувга 
кучирилса тезда халок булади. Денгиз баликларига асосан камбалалар, 
сельдлар, трескалар, акулалар ва бошка куплаб баликлар киради.
127
www.ziyouz.com kutubxonasi


П. Чучук сув баликлар и бир умр чучук сувда яшайди. Улар бир оз 
шурланган денгиз сувларида хам учрамайди Чучук сув баликлар и хдм сув 
хавзал ар ининг типларига караб 3 та гурухга булинади.
1) О км ас (ховуз ва кул) чучук сув баликлари. Бу гурухга тобон балик, 
линь, сига каби баликлар кириб, улар хар хил кул мак сувларда, ховузларда ва 
кулларда яшайди.
2) Умумий чучук сув баликлари гурухи, яъни туриб колган ва секин окиб 
турадиган сувларда яшайдиган баликлар гурухи. Бу гурухга олабуга, чуртан ва 
бошка тур баликлар киради. Улар туриб колган, яъни окмас сувларда хам 
яшайди. Демак, улар учун сувнинг окиш ва окмаслиги унча ахамиятга эга эмас.
3) О кар сув баликлари гурухи. Бу гурухга гул мой, жерех ва бошка 
баликлар киради.

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   95   96   97   98   99   100   101   102   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish