Доктори, проф. Э. Шерназаров


-расм. Чукур сув баликлари: 1 -Cryptosarus couesii (Lophiiformes), 2 - Nemichthys ovocetta



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet100/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

77-расм. Чукур сув баликлари: 1 -Cryptosarus couesii (Lophiiformes), 2 - Nemichthys ovocetta
(Anguiliformes), 3 - Chauliodus sloani (Clepeiformes). 4 - Ipnops murravi (Scopeliformes), 5 -
Gastrostomus bairdi (Angilliformes), 6 - Argyropelecus olfersi (Scopeliformes), 7 - Neoliparis
mucosus (Perciformes), 8 - Coelorhynchus carminatus (Macruriformes), 9 - Ceratoscopelus
maderensis (Scopeliformes).
Ш. Уткинчи ёки кучманчи баликлар гурухи. Бу гурухга кирувчи баликлар 
ривожланиш жараёнига караб хам денгизда ва хам дарёда яшайди. Бундай
128
www.ziyouz.com kutubxonasi


баликларнинг усиши ва жинсий вояга етиши денгизларда кечса, урчиши ва 
икра ташлаши дарёларда кечади. Бундай баликл ага лосос, узок шар к кетаси, 
гарбуша, семга, осётр, белуга ва сельд баликларининг баъзи турлари киради. Бу 
гурухга дарё 
илонбаликлари 
(Европа ва Америка угорлари) хам кириб, улар 
асосан дарёларда у си б вояга етиб, купайиш ва икра ташлаш учун денгизларга 
утади. Бу гурухга кирувчи баликлар жуда узок миграция килади, яъни айрим 
турлари 1000 км ва ундан хам куп йулни босиб утади. Масалан: лосослардан 
кета балиги Тинч океанининг шимолий кисмидан Амур дарёсига сузиб келади. 
Европа угори эса Шимолий Европа дарёларидан икра ташлаш учун Атлантика 
океанининг гарбий кисмидаги денгизларга (Саргассово денгизига)келади.
IV. Чала (ярим кучманчи) уткинчи баликлар гурухи. Бу гурухга кирувчи 
баликлар денгизларнинг дарёларга туташ булган ва суви анча чучуклашган 
кисмларида яшайди. Лекин улар купайиш, баъзан кишлаш учун дарёнинг 
этагига хам утади. Аммо хакикий уткинчи баликларга ухшаб, улар дарё 
сувларига кириб жуда хам юкорига, яъни узок масофага кириб бормайди. Бу 
гурухга зогара балик, лакка балик, ела, вобла, окча балик ва бошка баликлар 
киради. Бу баликлар айрим чучук сувларда у трок холда хам яшаши мумкин. 
Шунинг учун хам чала уткинчи баликлар гурухи шартли равишдаги гурух 
хисобланади.
Баликлар харакати. Баликларнинг асосий харакат органлари бу сузгич 
канотлари хисобланади. Баликларнинг харакати турлича булади. Масалан: 
зогора балик, окча балик, муйловли баликлар кукрак сузгич канотлари билан 
олдинга караб харакат килади. Дум сузгич каноти гавда учининг тормозловчи 
харакатини тухтатиб, сувнинг карши оким кучини сусайтиради. Бошка ток 
сузгич канотлар (орка ва анал сузгич канотлари) гавдага тургунлик беради. 
Кукрак хамда корин жуфт сузгич канотлари асосан, пастга тушиш ва юкорига 
кутарилиш вазифасини бажаради. Баликлар кукрак ва корин жуфт сузгич 
канотлари ёрдамида унг ва чап томонга бур ил иш да хам фойдаланади.
Баликлар турлича тезликда сузади. Масалан: лосос секундига 5 м, кук 
акула 10 м\сек, у чар баликлар 1В м\сек тезликда сузади. Тиг балиги эса узун 
устки жаги билан улжасини урмокчи булганда секундига хатто 25 м тезликда 
хам сузади. Баъзи тур баликлар илонга ухшаб харакат килади (илонбалик, яъни 
у горл ар). У чар баликлар кукрак сузгич канотлари билан уча оладилар. Учар 
баликларнинг унлаб турлари тропик ва субтропик денгизларда учрайди. Сув 
тубида яшайдиган бир канча баликлар сув тубида харакат этиш учун шакли 
узгарган кукрак сузгич канотларидан фойдаланади (сакровчи лойка балик, 
денгиз шайтон балиги). Баликлар туриб колган ва окиб турган сувларда хам 
харакат килишга мослашган. Умуман, баликлар харакатига кура уларнинг гавда 
тузилиши хам хар хил типда булади. 1. Дуксимон, торпеодасимон шаклда 
тузилган баликлар гурухига скумбрия, кефаль, сельдсимон акула ва лосослар 
киради. Улар яхши сузади. 2. Уксимон типдаги баликларга сарган ва чуртан 
баликлар гурухилари киради. Бу баликлар хам яхши сузади. Гавдаси биринчи 
типдаги баликларга нисбатан чузик, ихчамлашган, ток сузгич канотлари оркага 
тортилган булади. 3. Яполоксимон, икки ён томондан кисилган типдаги 
баликлар. Бу типдаги баликлар уз навбагида лешеимон (леш, зогора балик ),
129
www.ziyouz.com kutubxonasi


ойсимон (ой балик) ва камбал асимон (камбала) баликдарга булинади. Бу 
баликлар сувнинг турли катламларида учрайди. Масалан: ой балик сувнинг 
жуда калин жойида, леш сув ту бита якин калинликда в а камбала сув тубида 
яшайди. 4. Илон сим он типдаги баликлар. Буларга шгонбалик ва денгиз нина 
балиги киради. Уларнинг гавдаси тортилган булиб, унинг кундаланг кесиги 
тут'арак, юм ал о к шаклда куринади. Сув утл ар и куп булган калинликда яшайди. 
5. Тасмасимон типдаги баликлар. Буларга кирол сельд балиги киради. Бу 
баликларнинг гавдаси тортилган хамда икки ён томондан кисилган булади, 
яхши суза олмайди. 6. Шарсимон типдаги баликлар. Буларга кузовка ва пинагар 
баликлари киради. Уларнинг гавдаси шарсимон, дум сузгич каноти яхши 
ривожланмаган. 7. Япалоксимон. Буларга скатлар ва денгиз шайтон балиги 
киради. Уларнинг гавдаси юкоридан пастга, яъни елка-корин томонга 
япалоклашган. Шундай килиб баликларнинг гавда шакли хар хил булиб, 
уларнинг сузгич канотлари хам турлича такомиллашган булади. Масалан: 
кузгалмас панцерли (ко с ал и) кузовкаларда асосий сузиш вазифасини дум 
сузгичи бажарса, электр илон баликларда анал сузгич канотининг горизантал 
текисликда харакат этиши натижасида амалга ошади. Камбал ада эса бутун 
гавданинг орка ва корин сузгич какотларининг вертикал текисликда 
тулкинсимон харакат килиши, скатларда кукрак сузгич какотларининг 
тулкинсимон харакати бажаради.
Юкорида курсатиб утилган баликларга карама- карши у л арок, тик холда 
сузувчи денгиз тойчасида орка ва кукрак сузгич канотларининг 
зур
бериб 
ишлаши хамда дум сузгич каноти булмаган гавдаси охирининг тулкинсимон 
харакати катта рол уйнайди. Баликлар ичида энг пассив, бир умр кам 
харакатланадиган турларига ой балик киради. Нина корин балик эса вактинча 
ичагини хаво билан тулдириб, шарга ухшаб шиш ади ва денгиз тулкини ёрдами 
билан сувда калкиб харакат килади. Елкан баликлар узларининг жуда узун ва 
баланд орка сузгич канотларини сувдан чикариб юради. Шамол булган пайтда 
бу сузгич канотидан елкан сифатида фойдаланади.

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish