Доктори, проф. Э. Шерназаров


Суякли ганоидлар (Holostei) катта туркуми



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet84/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

Суякли ганоидлар (Holostei) катта туркуми. 
Бу баликлар анча содда 
тузилган, уларнинг вакиллари мезозой эрасида жуда кенг таркалган булиб, 
турку мл ари кам куп булган. Бу катта туркум вакилларининг характерли бел- 
гиларига, аввало ичагида спирал клапанларининг борлиги, юрагида артериал 
конусининг сакланганлиги ва устки энса суягининг ривожланмагашшгидир. 
Суякли ганоидлар катта туркумининг 2 та туркуми бор: Кайманлар ёки косали 
(панцерли) чуртанлар (Lepidosteoidei) туркуми ва Амиялар ёки лойка баликлар 
(Amioidei) туркуми.
Кайманлар (Lepidosteoidea) туркумига 
6-7 та тур киради: Кайманлар 
ёки панцерли (косали) чуфтанларнинг узунлиги 3-4 метргача ва огирлиги 150 кг 
гача боради. Улар Шимолий Американинг чучук сувларида яшайди. Харак­
терли белгиларига гавдасининг ромб шаклидаги суякли ганоид тангачадан 
иборат панцер билан копланганлиги, устки энса суягининг 
йуклиги 
ва хаво 
пуфакчасининг борлигидир. Кайманлар йирткич, уларнинг огиз бушлигида 
тишлари бор. Чуртан баликларникига ухшаш тумшуги узун учли, гавдаси хам 
чуртан баликларникига ухшайди. Думи гомоцеркал типда. Умурткаси олдинги 
томондан буртиб чиккан, орка томондан ботик, яъни опистоцел типда.
Амиялар ёки лойка баликлар (Amioidei) туркуми. 
Бу туркумнинг амия 
ёки лойка балик (Amia caiva) деган битта тури бор. Бу баликнинг узунлиги 60- 
90 см гача борадк. Эркаги ургочисидан кичикрок Амиялар кайман баликлар 
билан суякли баликларнинг уртасида маълум даражада оралик зфинни 
эгаллайди. Гавдаси циклоид тангачалар билан копланган. Уларнинг спирал 
клапанлари ва артериал конуси рудимент холида булади, Думида кора холи 
бор. Дум сузгич каноти гомоцеркал типда тузилган. Юрагида аорта илдизи 
муртаги бор, орка сузгич каноти узун, дум сузгич каноти дойра шаклида 
Огзи да тиши йук, тумшуги тумток, ювош балик. Жуфт сузгич канотлари 
кичкина, Ён чизик органлари яхши сезилади. Умурткаси амфицел типда. 
Амиялар Шимолий Америкадаги секин окадиган ва окмайдиган чучук 
сувларида яшайди. Бундай сувларда одатда кислород кам булади. Шунинг учун 
амияларда кушимча нафас олиш органи вазифасини сузгич пуфаги бажаради. 
Бу баликлар совук пайтларда сув сиз, хаво мухитида бир кеча-кундузгача яшай 
олади. Улар тунда фаол. К^шда чукур жойларда карахт булиб ётади. Вояга 
етган амиялар кискичбакасимонлар, моллюскалар, баъзан баликлар билан 
озикланади. Ёш баликлар факат умурткасиз хайвонлар билан озикланади. 
Амиялар, асосан апрель - май ойларида сув харорати +25°С атрофида булганда 
урчий бошлайди. Урчиш пайтида амияларнинг эркаги сувнинг киргогига якин 
келиб, чукурлиги 25-40 см булган саёз жойларда сув утларидан уя ясайди. 
Уясининг шакли тарелкага 
ухшгт
булиб, сатхи 40-60 см2 га боради. 
Увилдиригининг сони 70 мингтагача боради, тухумларини эркаги курикдайди. 
Амиялар бошка баликларни кириб зиён етказади. Уларнинг гушти каттик ва 
бемаза. Шунинг учун овкатга ишлатилмайди.
101
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   80   81   82   83   84   85   86   87   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish