Доктори, проф. Э. Шерназаров



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet82/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

Хид билиш органлари. 
Суякли баликларнинг хид билиш органлари 
тогайли баликларникига ухшаш булади, яъни кузининг олдида бурун бушлиги 
куриниб туради. Бу бушлик бир жуфт ёпик хидлов халтачаларига бирлашади. 
Айрим тур суякли баликларда, масалан зогора баликларда хид билиш органи 
вазифасини муйловлари хам бажаради.
Таъм билиш органи 
барча умурткали хайвонлардагидек суякли 
баликларда хам майда таъм билиш куртакчалардан иборат. Таъм билиш 
куртакчалари, таъм билиш хужайраларидан ташкил топган. Хар кайси таъм 
билиш хужайраларни майда нерв шохчалари ураб олган. Таъм билиш 
хужайралари баликларнинг нафакат огиз бушлигида ва халкумида, балки 
терининг бутун ташки юзасида хам таркалган булади.
Ён чиэик органлари 
хам алохида сезги органлари булиб, балик 
танасининг икки ёни буйлаб, бошидан думигача борадиган ва терига ботиб 
кирган каналдан иборат. Бу канал тангачаларни тешиб утган талайгина 
тешикчалар оркали ташки мухит билан богланган. Бош булимида ён чизиклар 
бир неча тармоклар беради. Умуман, ён чизиклар оркали баликлар сув 
йуналишини, оким кучини ва сув ости предметларига якинлашганини сезади.
99
www.ziyouz.com kutubxonasi


Купчилик баликларнинг огиз атрофида муйловлари булиб, улар туйгу 
вазифасини бажаради.
Айириш органлари. 
Суякли баликларда хам айириш органи вазифасини 
бир жуфт узун таемасимон шаклдаги тана, яъни мезанефрос буйрак бажаради 
ва у корин пардаси остида умуртка погонасининг икки ёнида жойлашган. 
Фарки шундаки, суякли баликларнинг айириш системаси жинсий органлари 
билан боглик эмас. Узун тук-кизгиш рангдаги бир жуфт тана буйраги 
(мезанефрос) баликлар гавда бушлигининг бошидан охиргача чузилган булиб, 
сузгич пуфагининг устида, у мурткал арининг икки ёнида туради. Буйракларнинг 
олдинги учи жуда кенг булиб, урта чизикда бир-бирига кушилиб кетади, Дар 
кайси буйракнинг ички чети буйлаб биттадан сийдик йули утади, бу каналлар 
пастрокда бир-бири билан кушилиб кетади. Орка томондан эса сийдик 
пуфагига кушиладиган битта умумий канални хосил килади. Сийдик пуфаги 
сийдик-таносил сургичи учида махсус тешик оркали ташкарига очилади (64-

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   78   79   80   81   82   83   84   85   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish