Доктори, проф. Э. Шерназаров



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet339/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   335   336   337   338   339   340   341   342   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

Сув утл 
ар и 
билан 
озикланади. Денгиз 
чучкаси лаборатория хайвони
хисобланади,
Товушконсимонлар (Lagomorpha) туркуми
Бу туркум вакилларининг юкориги жагида бир жуфт катта курак тиш­
ларининг оркасида яна бир жуфт кичик кушимча курак тишлари булиши билан 
кемирувчилар туркуми вакилларидан тубдан фарк килади. Товушконсимонлар- 
да хам кемирувчилардагидек козик тишлари булмайди. Кемирувчилардан яна 
кескин фарк киладиган белгиси товушконсимонларнинг ошкозони 2 булмали 
булиши, яъни фундал ва пилорик булими бор. Фундал б^лимвда факат овкат 
суюлади ва бижгиш жараёни кетади. Ошкозоннинг пилорик булимида эса овкат 
хазм була бошлайди. Яна суяк танглайи чал ва унг озик тишлари орасидаги тор 
кундаланг куприк шаклида булиши билан хам кемирувчилардан фарк килади. 
Товушконсимонлар усимликхур хаивонлар булиб, усимликларнинг клетчаткага 
бой булган кисми билан озикланади.
Товушконсимонлар туркуми вакиллари факат ташки куринишидан 
кемирувчилар туркуми вакилларига ^хшасада, филогенетик нуктаи назардан 
улар примитив тузулган кадимги туёклиларга якин туради. Товушконсимонлар 
туркуми вакилларининг олдинги оёкларида 5 тадан ва орка оёкдарида 4 тадан 
бармоклари бор. Товушконсимонлар туркумига 65 та тур киради ва улар 2 та 
оилага булинади. 1. Думсиз сичконлар ёки пичан йигувчилар (Ochotonidae) 
оиласи. 2. Товушконлар (Leporidae) оиласи.
Думсиз сичконлар ёки пичан йигувчилар оиласи вакиллари Осиёнинг 
тогли худудларида таркалган. МДХ да улар Уралда, Сибирь тогларида, 
Крзогистон ва Урта Осиёда учрайди. Думсиз сичконлар оиласи вакилларининг 
кулоги ва оёклари калта, думи булмайди. Ер ости уясида яшайди. Кдшща 
курук
432
www.ziyouz.com kutubxonasi


утлардан озикасини гамлайди. Асосий вакилларига даур думсиз сичкони 
(Ochotona daurica) ва шимол думсиз сичкони (Och. hyperborea) киради.
Товушконлар (Leporidae) оиласига товушконлар ва чин куёнлар киради. 
Уларнинг характерли белгиларига, аввало орка оёклари ва кулокларининг узун 
булишидир. МДХ, нинг тундра ва урмонларида товушконларнинг 4 та тури ва 
битта ёввойи куён учрайди. Товушконлар дан энг куп таркалгани ок; товушкон 
(Lepus timidus) хисобланади. Едишда бу товушконнинг ранги кордек оппок 
булади. Малла товушкон (Lepus europaeus) хам МДХ, нинг Европа кисмида, 
Кавказда, Шимолий Козогистонда ва Fарбий Сибирь чулларида куплаб 
учрайди. Ок товушкондан фарк килиб урмонсиз очик жойларда яшайди. Малла 
товушкон кишда кисман окаради, жанубда, масалан Кдримда яшайдиган малла 
товушконнинг ранги окармайди. Урта Осиё чулларида анча майда кум яъни, 
толой товушкони (Lepus tolai) ва Жанубий Уссурияда Манжурия товушкони 
(Lepus mandschuricus) учрайди. Товушконлар ичида энг йириги малла товушкон 
хисобланади.
Товушконлар соатига 70 км тезликда югуриши мумкин. МДХ, да малла ва 
ок товушконлар куплаб овланади. Товушконлар усимликларнинг вегетатив 
кисми билан озикланади. Улар дагал усимликлар билан озикланганлиги учун 
кур ичаги узун ва яхши ривожланган. Товушконлар кишда озика гамламаслиги 
билан думсиз сичконлардан фарк килади. Товушконлар куёнлардан фарк килиб, 
уя курмайди. Улар узок давом этадиган кишга яхши мослашган, кенг 
панжалари калин жун билан копланган. Товушконлар юмшок ва калин корда 
ботмасдан тез юра олади. Товушконлар асосан якка - якка яшайди. Улар 
буталар ва калин усимликлар остида дам олади ва купаяди. Ок товушканнинг 
ургочиси йилига 2 - 3 марта 2 тадан- 6 тагача бола тугади. Энди тугилган 
товушкон болаларининг усти жун билан копланган, кузи очик ва юра олади. 
Товушкон болалари тугилгандан кейин дархол онасини куюк в а серёг сути 
билан озикланиб, чопиб кетади ва пана жойларда яширинади. Ургочи 
товушконлар болаларини хар 2 - 3 кунда кдцириб топиб, сутга туйгазади.
Болалари олдига кам бориши билан она товушкон уларни йирткичлар 
назаридан кочиради ва наслини саклайди. Ёш товушкон жуда тез усади, улар 5 
- 1 0 кунлигида мустакил яшай бошлайди, биринчи йили охирига бориб бе- 
малол купайиши мумкин. Товушконларнинг хомиладорлик даври 50 кун 
атрофида булади. Товушконлар катта ов ахамиятига эга. Ёввойи куён 
(Oryctologus cuniculus) Еарбий Европада, МДХ, да эса Одесса ва Херсон 
атрофларида таркалган. К^уённинг кулоги ва оёги товушконларникига нисбатан 
анча калта булади. Улар асосан колония булиб, ерда уя казиб уз уяларида 
яшайди, бир оз хавф тугилса дархол инларига кириб яширинади. Куёнларнинг 
хомиладорлик даври 30 кун атрофида булади. Улар бир йилда 3-6 марта 
купаяди ва хар гал 4 тадан 12 тагача бола тугади. Товушкон болаларидан фарк 
килиб, куённинг энди тугилган боласининг териси жунсиз, кузи юмук ва 
нимжон булади. Куёнлар асосан жарликларда яшайди ва тунда фаол булади. 
Одамлар ёввойи куённи кулга зфгатиб, купгина хонаки, куёнларининг 
зотларини етиштирган. Жахонда куёнларнинг 60 дан ортик зотлари бор. Куён­
лардан мазали гушт, сифатли тери ва жун (момик) олинади.

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   335   336   337   338   339   340   341   342   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish