247- раем. Йирткичлар туркуми вакиллари: 1
- бури,
2
- чиябури, 3 - ок тулки,
4
-
йулбарс, 5 - тулки,
6
- сувсар,
7
- ок; айик, 8 - латча,
9
- олакузан,
10
- гепард,
11
-
енотсимон ит,
12
- енот полоскуни,
1
3 - силовсин,
14
- урмон мушуги.
Мушуклар (Felidae) оиласи вакилларининг тумшуги тумток булиб, энг
ихтисослашган йирткичлар дан >уясобланади. Мушуклар оиласининг 36 та тури
бор, МДХда, шу жумладан, Узбекистонда 10 та тури учрайди. Тиш формуласи
3
1 3
1
I = -;c = -;/w i-;w = — 2 = 30. Мушуклар оиласи вакилларининг вазни 1,5 кг дан
275 кг гача боради.
Улар ута гуштхур йирткичлар хдеобланади. Боши юмалок, кузлари
йирик, бармокларида юради, думи узун. Энг йирик вакилларига йулбарс (Felis
436
www.ziyouz.com kutubxonasi
tigris), Африка арслони (Panthera 1ео), бизда тогли урмонларда яшовчи силовсин
(Lynx lynx), Жакубий Осиё чулларида таркалган гепард (Acmonyx jubatus)
киради. МДХ, да йулбарс Узок Шаркнинг жанубида учрайди. Бу оилага яна
коплон, яъни леопард (Panthera pardus), тог когоюни (Unci a unci а), коракулок
(Lynx caracal), тукай му шути (Felis chaus), чул мушуги (F.libyca), кум мушуги
(F.margarita), манул (F.manul), Европа ёввойи мушуги (F.silvestris), Узок Шарк
урмон мушуги (F.euptiiura) х;ам киради. Узбекистонда манул, кум мушуги,
ёввойи мушук чул ва даштларда, коплон ва силовсин тогли минтакаларда
учрайди, гепард эса факат Устюртда яшаган. Тукай мушуги Амударё, Сирдарё,
Зарафшон ва Чирчик дарёлари буйларидаги тукайларда учрайди. Мисрда
таркалган малла мушук уй мушугининг аждоди хисобланади. Мушуклар
оиласининг вакиллари Австралиядан ташкари хамма китъаларда таркалган.
Уларнинг эшитиш ва куриш органлари яхши ривожланган.
Мушуклар оиласи вакилларининг оеклари нисбатан узун, олдинги
оёкларида 4 тадан бармоклари бор, Бу йирткичларнинг характер ли ов усули
писиб туриб улжасини устига бирдан ташланади. Уларнинг йирткич тишлари
кучли ривожланган. Купчилик турлари бир йилда бир марта 1 тадан 7 та гача,
купинча 2-4 та бола тутади. Шер 2 йилда бир марта купаяди, бугозлик даври
110 кун, 2-3 та бола тугади. Мушуклар оиласи вакиллари муйнаси учун
овланади, Айрим турлари чорвачиликка зарар келтиради.
Сувсарлар (Mustelidae) оиласи вакиллари майда ва уртача катталикда,
гавдаси чузик, эгилувчан, оёклари калта, ва 5 бармокди, тирноклари ичига
тортилмайди, ярим товонда ёки товонда юр ад и. Айрим турлари бармок-
ларининг орасида парда тортилган, денгиз кундузи(калан)нинг орка оёклари
эшкакка, куракка айланган. Анал тешиги атрофида уткиР хидли суюкдик
чикарадиган мускус безлари яхши ривожланган, Сувсарлф Австралиядан
ташкари хамма жойда таркалган. Сувсарлар оиласининг систематикаси
хозиргача аник ишлаб чикилмаган. ^озирги вактда сувсарлар оиласига 24 та
уруг ва 64 та тури киради. МДХ да 18 та тури, шу жумладан, Узбекистонда 9 та
тури (Урта Осиё кундузи, хинд асалх>фи, б)фсик, тог сувсари, олакузан, кора
латча, ок латча, сассиккузан, америка норкаси) учрайди. Сувсарлар оиласининг
энг мухим вакилларига урмон сувсари (Martes martes), соболь (Martes zibellina),
сассиккузан (Mustela eversmanm), европа норкаси (Musttlf lutreola), Америка
норкаси (Mustela vison), ок латча (Musteia erminea), латча (Mustela nivalis), дарё
кундузи (Lutra lutra), бурсик (Meles meles), россомаха (Gulo gulo), денгиз
кундузи ёки калан (Enhydra lutris), хинд асалхзфи (Mellivora capensis) ва
бошкалар киради.
Сувсарларнинг юнги калин ва юмшок, Улар кимматба^о муйнаси учун
овланади. Ок латча билан латча кишда ёздаги жигарранг м}пинасини
узгартириб, кордек
отток,
рангга киради. Сувсарларнинг купчилиги йилига 2
марта туллайди, йилига бир марта купайиб, 1 та дан 18 та гача бола тугади,
Масалан: олакузанлар хар йили 12 тадан 18 тагача бола тугади. Олакузан
болалари 45 кундан кейин гушт билан озикланади, 3 ой/дан кейин онасининг
оркасидан юра бошлайди. Соболь хам йилига бир марта урчийди, хомила-
дорлик даври 230-280 кун, 2-5 та бола тугади.
437
www.ziyouz.com kutubxonasi
Сувсарлар хар хил мухдтларда (сувда, курукликда) яшайди, ин ковлайди
ёки бошка хайвонлар казиган инларидан фойдаланади. Америка норкаси
икдимлаштирилган, махсус муйначилик фермаларида бокилади. Сувсарлар хам
этхур, зараркунанда кемирувчи хайвонларни кириб фойда келтиради. Купчилик
турларининг сони кескин камайиб кетган.
Айиклар (Ursidae) оиласннинг вакиллари йирик, вазмин, оёгининг
кафтига таяниб юради. Боши катта, буйни киска ва йугон, тумшуги чузинчок,
думи калта, калин жуни орасида деярли сезилмайди, Крзик ва курак тишлари
йирик. Хид билиш органи кучли ривожланган. Айикларнинг 4 та уруги ва 7 та
тури бор: кунгир айик (Ursus arctos), ок айик (Ursus maritimus), кора ёки
Химолай айиги (Ursus thibetanus), кузойнакли айик (Tremarctos omatus),
Малайзия айиги (Helarctos malayanus), барибал (Ursus americanus) ва лабдор
айик (Melursus ursinus).
Кунгир айик Европа, Осие, Шимолий Африка ва Американинг урмонли
худудларида тар калган. Танасининг узунлиги 2,5 м, огирлиги 300-600 кг гача
етади. Узбекистоннинг тог зфмонларида кунгир айик учрайди. Усимлик ва
хдйвонлар билан озикланади. К^пнда уйкуга кетади. Кунгир айик октябрь-
ноябрь ойларидан март-апрель ойларигача дарахтлар коваги, тошлар остидаги
ковакларда, табиий чу кур жойлар ёки узи казиган инига кириб, кишки уйкуга
кетади. Ургочилари у яда 2-3 та, баъзан 1 ёки 4 та нимжон бола тугади.
К,ора айик, яъни Химолай айигининг танаси бирмунча кичик ва хипчарок,
кулоклари йирик, жуни кора, факат кукрагининг олдинги томонида тасмага
ухшаш ок жуни булади. Жануби-Шаркий Осиёнинг аралаш ва кенг баргли
субтропик урмонларида хамда Россиянинг Уссурий
Do'stlaringiz bilan baham: |