Доктори, проф. Э. Шерназаров


Кушоёклар (Dipodidae) оиласига



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet337/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   333   334   335   336   337   338   339   340   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

Кушоёклар (Dipodidae) оиласига 
дашт ва сахроларда яшаб тунда хаёт 
кечирадиган талайгина кемрувчилар киради. Олдинги оёклари калта, кейинги 
оёклари узун ва кучли. Думи узун ва учи пупакли. Орка оёклари билан жуда тез 
сакраб харакат килади. К^ишки уйкуга кетади. Айрим турлари полиз ва техник 
экинларига зарар етказади. К^ушоёкдар Африка ва Осиёнинг дашт ва чулларида 
таркалган. Дунёда кушоёклар оиласига 27-30 та тур киради. МДХ, да 17 та тури, 
шу жумладан, Узбекистоннинг чул ва сахроларида 13 та тури учрайди. Типик 
вакилларига катта кушоёк (Allactaga major), кичик кушоёк (A.elater), тарок 
бар мокли кушоёк (Paradipus ctenodactylus) ва бошкалар киради. Бир йилда 1 ёки
2 марта тугади, 2 тадан 8 тагача болалайди.
Курсичконлар (Spalacidac) оиласи 
вакиллари ерни ковлаб ер остида 
хаёт кечиришга мослашган. Танасининг узунлиги 16-35 см атрофида. 4-7 та 
тури бор. МДХ да 3-5 та тури учрайди. Курсичконларнинг гавдаси 
кайроксимон, кулок супраси йук, кузлари териси остига яширинган. Муйналари 
калта ва бахмалдек текис, боши нисбатан кенг булади. Кротлар ерни олдинги 
оёклари билан ковласа, курсичконлар юкори жагидаги жуда катта курак 
тишлари билан ковлайди ва тупрокни боши билан чикаради. МДХ да Кавказ ва 
Россиянинг Европа кисмидаги даштларда таркалган. Усимлик илдизи билан 
озикланган. Кишлок хужалигига зарар етказади. Типик вакилига оддий 
курсичкон (Ellobius tanceri) киради.
Кумсичцонлар 
(Gerbellidae) оиласи 
вакиллари анча катта ва попук 
думли булади. Улар асосан чулда яшайди. Типик вакилига катта кумсичкон 
(Rhombomys opimus) киради. Бу тур Урта Осиё ва К,озогистон чулларида 
таркалган. Танасининг узунлиги 17-20 см келади. Усти малла-саргиш, корин 
томони окиш рангда булади. Туда булиб яшай-ди. К^ишки уйкуга кирмайди, 
кундузи фаол булади.
Сичконлар (Muridae) оиласи 
вакиллари ер юзида кенг таркалган. Тана 
узунлиги 5 см дан 49 см гача боради. 480 тача тури бор. МДХ, да 12-13 та тури, 
шу жумладан, Узбекистонда 5 та тури учрайди. Аксарияти ер остида яшайди. 
Озиги асосан усимликлар, айрим турлари хашаротлар билан хам озикланади. 
Тез вояга етиши ва них^оятда серпуштлиги билан характерланади. Бу оиланинг 
энг мухим вакилларига уй сичкони (Mus musculus), )фмон сичкони (Apodemus 
sylvaticus), дала сичкони (A.agrarius), кулранг каламуш (Rannus norvegicus), 
туркистон каламуши (A.turkestanicus) киради. Улар асосан зараркунандалар 
хисобланади. Сичконлар илик иклимли шароитда йил буйи купаяди. 1 тадан 22 
тагача бола тугади. 1-3 йил умр к>фади. Асосан тунда фаол. Ь^ишки уйкуга 
кетмайди. Оддий уй сичконининг хомиладорлик муддати 20 кун, 1 

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   333   334   335   336   337   338   339   340   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish