Доктори, проф. Э. Шерназаров


Яшерлар (Pholidota) туркуми



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet333/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   329   330   331   332   333   334   335   336   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

Яшерлар (Pholidota) туркуми. 
Яшерларни териси устки томонидан 
харакатчан тангачалар билан черепицасимон копланган, бу тангачалар 
иккиламчи марта хосил булган ва химоя вазифасини бажаради. Судралиб 
юрувчиларнинг шохсимон тангачаларига мутлако ухшамайди. Тумшуги ва 
тили чумолихурларники сингари узун, тили ёпишкок. Яшерлар асосан, 
чумолилар ва термитлар билан озикланади, тишлари йук. Уларнинг тишлари 
булмаганлиги сабабли, ошкозони ички томондан мугуз (шохсимон) парда 
билан копланган. Яшерлар озик билан бирга майда тошчаларни хам ютади ва 
бу тошчапар ошкозонига тушиб озикни майдалашига ёрдам беради 
(кушларнинг мускулли ошкозонига ухшаш).
Яшерлар туркумининг 8 та тури булиб, улар Жанубий Осиёда (3 та тури) 
ва Африкакинг тропик худудларида (5 та тури) таркалган. Типик вакили чул 
яшери (Mams temmincki) хисобланади. Яшерларнинг танаси узунлиги 30 см дан 
80 см гача ва огирлиги 4,5 кг дан 27 кг гача боради.
Кемирувчилар (Rodentia) туркуми
Кемирувчилар сутэмизувчилар синфи орасида энг куп турларга эга 
булган тур кум хисобланади, яъни 2000 га якин тури ва 30 та оиласи бор. МДХ, 
да 15-16 та оилага кирувчи 150 тача тури, шу жумладан, Узбекистонда 9 та 
оилага мансуб 41 та тури учрайди. Бу туркум вакиллари тишларининг 
тузилиши билан характерланади. Пастки ва юкориги жагларининг хар кайси 
ярмида факат биттадан курак тишлари булади ва улар куриниб туради. Козик 
тишлари йук ^симликларнинг каттик кисмини, яъни озикни эзиш учун озик 
тишларининг кенг чайнаш юзаси бор. Озик тишларнинг юзасида эмал 
эгатчалари булади. Тишларининг илдизи йук ва улар умр буйи усиб туради. 
Кемирувчиларнинг тишлари 16 та.
426
www.ziyouz.com kutubxonasi


Тиш формуласи: / 
= 16та. Тумшуги тумток, тумшугида
килсимон муйловлари бор. Усимликлар билан озикланади. Усимликхур 
булганлиги учун ичаклари, айникса, к)ф ичаги яхши ривожланган. Улар тез 
купаяди, хар сафар куп бола тугади, йилига бир неча марта болалайди ва эрта 
вояга етади. Кемирувчилар ер устида, ер тагида, дарахтда ва камдан - кам 
турлари сувда яшайди. Танасининг узунлиги 5 см дан 130 см гача ва вазни 6 г 
дан 60 кг гача боради. Кемирувчилар туркумига кирувчи бобрлар, сугурлар, 
олмахонлар, ондатра, шиншилла, норкалардан кимматбахо муйна олинади. 
Сичконлар, дала сичконлари, кумсичконлар ва юмронкозикдар кишлок 
хужалик зараркунандапари ва хавфли юкумли касалликлар кузгатувчиларини 
таркатувчилар хисобланади. 
Шунинг билан бир каторда айрим тур 
кемирувчилар тупрок хосил булишида ва 

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   329   330   331   332   333   334   335   336   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish