Доктори, проф. Э. Шерназаров



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet197/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   193   194   195   196   197   198   199   200   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

Купайиши
Амфибияларга карши улорок, судралиб юрувчил^), курук­
ликда урчиб, курукликда ривожланади. Сувда яшайдиган турлари хам урчиш 
даврида албатта, курукликка чикади.
Судралиб юрувчиларда уругланиш ички. Амфибиялардан фарк килиб, 
судралиб юрувчиларда личинкалик даври булмайди ва тухумдан чиккан 
болалари ота-онаси яшайдиган шароитда яшайди. Г аттерияни хисобга 
олмаганда барча рептелияларда кушилиш органи бор. Урчиш даврида уларнинг
248
www.ziyouz.com kutubxonasi


фаоллиги ошади. Купчилик судралиб юрувчил ар терисимон ёки катти к охак 
пучок билан копланган тухум куяди. Амфибияларга нисбатан судралиб 
юрувчил арнинг тухумлари йирик булади, Рептилиялар тухумларида озик 
моддалари куп булганлиги учун уларнинг эмбрионлари метаморфозсиз 
ривожланади. Судралиб юрувчил ар амфибияларга нисбатан анча кам тухум 
куяди. Бунинг сабаби, судралиб юрувчиларнинг купчилигида наел учун 
гамхурлик килишнинг номоён булиши (тухумларини ерга кумиб куйиши, уя 
куриши) хамда калин тухум пучогининг пайдо булиши билан бог лик. Тухум 
пучоги тухумни механик таъсирлардан, куриб колишдан ва хар хил 
бактерияларнинг юкишидан химоя килади. Барча рептилияларнинг тухумлари 
устки томондан толали кобик билан копланган. Бундай толали кобикка кальций 
тузлари шимилиши натижасида охак пучок хосил булади. Тимсохлар ва 
тошбакаларда яна эмбрион ал ривожланишни таъминловчи сув захираси булган 
оксил кобик хам булади (145- раем).
Воронка^___Оксил булими___________, Бачадон___ , Клоака
145-расм. Чул тошбакасинннг тухум йули б¥йлаб тухум пардаларннинг хосил булиш
схемаси: 
1-тухум хужайраси. 2-оксил пар да, 3-толали пар да, 
4-njfcT 
пар да.
Рептилияларда тухум йулининг айрим кисмларидан хосил буладиган 
толали ва оксил кобикдан ташкари, нихоятда катта ахамиятга эга булган 
амнион, сероз, аллантоис кобиклари хам хосил булади. Бу кобикларни эмбрион 
кобик дейилади. Бошлангич ривожланиш даврида эмбрион сарикдонга ботган 
булади. Эмбрион бога кисмининг олдинги томонида амниотик кават пайдо 
булади. Бу кават оркага караб усиб эмбрионга туташади ва амнион бушлиги 
сующдак билан тулади (146- раем).
Судралиб юрувчил ар асосан 20-30 тадан, айрим тимсохлар ва тошбакалар 
эса 50-100 тагача тухум куяди. Кичик калтакесаклар бир йилда бир неча марта 
1-2 тадан тухум куяди. Баъзи бир калтакесаклар-кавказ коя калтакесаги (Lacerta 
armeniaca) партеногенез йули билан хам купаяди, яъни уругланмаган тухум 
куя ади. Бундай турларнинг популядияси факат ургочи индивидлардан ташкил 
топади.
249
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   193   194   195   196   197   198   199   200   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish