Доктори, проф. Э. Шерназаров



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet196/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   192   193   194   195   196   197   198   199   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

Ознкланишн
Судралиб юрувчиларнинг ейдиган озукаси хам ва озик 
топиш усуллари хам турлича булади. Уларнинг орасида хашаротхурлар, 
баликхурлар, йирткичлар ва усимликхурлари бор.
Калтакесакл арнинг 
купчилиги 
хашаротлар 
билан 
озикланади. 
Тугаракбошлилар асосан, майда кунгизларни тутиб ейди; калтакесакчалар 
тугриканотли хашаротларни; асл калтакесаклар кунгизлар, ургимчаклар ва 
молллюскаларни тутиб ейди. Сарик илон билан урчукча эса моллюскаларни; 
эчкеэмарлар хашаротларни, сичконсимон кемирувчиларни ва кушларни тутиб 
ейди. Тошбакалар ва тимсохдар эса кискичбакасимонлар, моллюскалар, 
хашаротлар ва баликлар билан озикланади. Сув илонлари ва бошка бир канча 
илонлар, амфибиялар, баликлар, кемирувчилар, хамда кушларнинг тухумлари 
билан озикланади. Денгиз тошбакалари ва денгиз илонлари майда баликлар ва 
уларнинг чавокдари билан озикланади. Бугма илонлар кемирувчилар, 
маймунлар ва бошка йирик хайвонларга хам хужум килади, улар улжасини 
халкадек ураб олиб, бугиб улдиради. Сув илонлари (захарсиз) бакаларни 
тириклайин ютади. Захар ли илонлар эса улжасига тусатдан ташланиб, уни 
захар тишлари билан чакиб захарлаб улдиради ва шундан кейин бутунлигича 
ютади. Усимликхур рептилиялар кам. Курукликда яшовчи тошбакаларнинг 
деярли хаммаси, бизда учрайдиган Урта Осиё чул тошбакаси, Кавказ 
тошбакаси, айрим тур агам ал ар ва игуан ал ар асосан усимликлар билан 
озикланади. Улар баъзан майда хайвонлар билан хам озикланади, Кзшчилиги 
сув ичади ёки сувни озика таркибидан олади. Уларнинг озик кидириши хам 
турлича. Озигини ер устидан ва ер остидан хам кидириб топади. Масалан: 
матрап калтакесакчаси (Eremias grammica) Урта Осиё сахро кумларидан 10 см 
чукурликкача казиб хашаротларни тутиб ейди, улар бир еганда 20 тагача 
куртни паккос туширади. Куртни уткир хид билиш органи оркали ер остидан 
топиб ковлаб олади. Илонлардан бугма илонлар, тимсохлар, сув тошбакалари 
ва хамелеонлар аввал улжасини пойлаб, кейин унга ташланади. Хамелеонлар 
дарахт шохчаларида пойлаб узун тили ёрдамида хашаротларни тутиб ейди. 
Илонлар билан тошбакалар узок очликка чидайди (бу холатни албатта озикни 
етишмаслигидан деб тушунтириш мумкин, оч колганда уларнинг фаоллиги суст 
булади). Калтакесаклар хар доим озик топгани учун, уларда юкоридаги 
хусусият, яъни очликка чидаш кузатилмайди.

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   192   193   194   195   196   197   198   199   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish