Доктори, проф. Э. Шерназаров



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet195/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   191   192   193   194   195   196   197   198   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

купчилик
турлари сувда хаёт 
кечиришга мослашган. Буларга денгиз тошбакалари, денгиз илонлари ва 
тимсохлар киради. Уларнинг хам харакат механизмлари кар хил. Тимсохлар 
икки ён томонидан кисилган думи ёрдамида сузади. Сузишда кисман оёклари 
хам 
катнашади. 
Г алапагосс 
оролларида 
яшовчи 
денгиз 
игуанаси 
(Amblyrhynchus) факат думи ёрдамида сузади, оёклари танасига махкам 
ёпишган булади. Денгиз илонлари думини эгиб-эгиб сузади. Сувдаги 
тошбакалар бошкача харакат билан мослашган, яъни уларда сузиш органи 
вазифасини кураксимон оёклари бажаради. Хакикий тошбакаларда косаси 
редукцияланиб, нафас олиш и узгаради. Денгиз тошбакалари ва сув илонларида 
халкумида ички жабралари булади, баъзиларида орка ичагида анал 
пуфакчалари булиб, улар конни сувда оксидлашга ёрдам беради.
246
www.ziyouz.com kutubxonasi


Рептилияларнинг цнкллнлиги. Судралиб юрувчиларда тинч ва фаоллик 
даври сутка ёки мавсум давомида алмашиниб туриши амфибияларга нисбатан 
бонщачарок. Уларнинг цикллилиги яшаш жойи нинг нокулай харорат шароити 
билан озик; шароитига мосланишидир.
Суткалик цнкллилнги. Судралиб юрувчилар иссикяикни севувчи 
умурткали хайвонлардан булганлиги учун купчилиги урта минтакаларда 
тирикчилигини асосан кундузи утказади, факат гекконлар тунда фаол булади. 
Тропик сахроларда эса аксинча, рептилияларнинг купчилиги кечаси фаол 
булади, чунки кундузлари иссик булади. Урта Осиёда баъзан харорат +60°С га 
етади. Бундай хароратда улар халок булади, аммо сутка давомида судралиб 
юрувчилар тур ар жойларини алмаштириб туриб, биотопнинг айни пайтда 
оптимумга якин булган жойларини топади. Улар эрталаб кум тепаликларининг 
куёш тушадиган томонида юради, кейин салкин томонга утади, тупрок кизиб 
кетганда эса кум тепалигининг чуккисига усимликлар шохларига чикиб олади. 
Активликнинг суткалик цикли биологик мослашиш булиб, хар фаслда 
(мавсумда) харорат шароитига караб узгариб туради, Чунончи, бахорда 
судралиб юрувчилар куннинг энг иссик саотларида фаол булади. Умуман 
олганда судралиб юрувчилар учун отимал харорат +20 +40°С атрофида булади.
Мавсумий 
(фасл) 
цикллилиги* 
Бу цикллилик субтропикларда 
яшайдиган рептилияларда аник намоён булади. Иссик ва илик иклимли об- 
хавода улар купаяди, усади, таркалади ва ёг захираларини туплайди. Судралиб 
юрувчиларда фаоллик даври харорат шароитига караб чузилади ёки кискаради. 
Масалан: тирик туг ар калтакесак (Lacerta vivipara) Жанубий Европада 9 ой; 
МДХ да 3,5 ой; Шимодда эса бундан хам камрок вакт фаол хаёт кечиради.
Судралиб юру в чиларнинг хар хил турларида кишки уйкуга кетиш 
муддати хам хар хил булиб, турнинг совукка чидамлигига 
боглик.
Масалан: 
оддий чул кора илони (Vipera berus) бахорда узи яшаб турган жойдаги 
илонларнинг хаммасидан олдин уйгонади ва хаммасидан кейин уйкуга кетади. 
Харорат шароити кулай булса, купчилик судралиб юрувчилар кишки уйкуга 
кирмаслиги хам мумкин. Масалан: Урта Осиёда одам турган иссик 
шароитларда агама ва гекконлар бутун йил буйи ухламасдан фаол хаёт 
кечиради. Судралиб юрувчиларнинг кишлайдиган бошпаналари хам турлича 
булади. Уларнинг 
куп
турлари кемирувчилар уясида, ер ёриклари ва ковакларда 
кишлайди.
Сув илонлари гунг тепаларида ва ертулаларда, чипор илонлар эса 
купинча, горларда кишлайди. Боткокдик тошбакалари сув тубида кишлайди. 
Баъзи судралиб юрувчилар езда хам уйкуга кетади, аммо бу уйку амфибияларга 
ухшаб нам йукниги билан эмас, балки, озик йуклиги билан боглик. Масалан: 
Урта Осиё сахроларида яшайдиган Урта Осиё чул тошбакаси езда уйкуга 
кетади. Майнинг охири, июннинг бошларида бу тошбакалар учун ейдиган 
усимликлар к>фиб колади, шунда улар ерни ковлаб уя куради ва шу уяларда 
карахт булиб ухлайди. Бу уйку кишки уйкуга уланиб кетади. Котики уйкудан 
эрта бахорда уйгонади ва тезда купайишга киришади. Май-июнь ойларида 
ургочи тошбакалар 2-6 тадан 3 марта тухум куяди. Булардан август- октябрь
247
www.ziyouz.com kutubxonasi


ойларида майда хали устки ва остки калконлари котмаган тошбакалар тухумдан 
чикади.
Судралиб юрувчилар сони йил сайин унча катта узгармайди. Баъзи 
холларда улар йирткич хайвонларга ем булиши сабабли жуда камайиб кетади. 
Ьуишлаш жойларида хам улар куплаб нобуд булади,

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   191   192   193   194   195   196   197   198   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish