Доктори, проф. Э. Шерназаров


С 0 2 ажратилади. Кон айланиш системаси



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet126/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   122   123   124   125   126   127   128   129   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

С 0 2
ажратилади.
Кон айланиш системаси. 
Ам­
фибияларнинг итбаликдари (личинка- 
си) кон айланиш системаси баликлар­
нинг кон айланиш системасига ух­
шаш, лекин вояга етганларида упка­
нинг пайдо булиши билан кон ай­
ланиш системасида кучли узгариш- 
лар юз беради. Думли ва оёксиз 
амфибияларнинг юрак булмалари- 
даги ту си к яхши ривожланмаган. 
Баканинг юраги уч камералидир, 
яъни бир-'биридан тусик парда билан 
руйирост ажралган иккита юрак 
булмаси ва битта юрак коринчасидан 
иборат (106-расм), лекин бундан 
ташкари, юракда унг юрак булмасига 
очиладиган вена синуси билан юрак 
коринчасига очиладиган 
артериал 
кону си бор.
Юрак коринчасининг девори 
анча калин булади ва унинг ички 
юзасидан узун-узун мускул иплари 
чикади, бу ипларнинг учи атриовент- 
рикуляр тешикларни бекитиб турадиган иккита клапан нинг эркин, бирин-чи 
булиб артериал конуснинг орка томонидан унг ва чап упка-тери артерияси 
чикади (107-А,Б расмлар), бу баликларнинг IV жуфт 
жабра ёйларига 
гомологдир. Жуфт артерия, уз навбатида, упка ва тери артерияларига ажралади. 
Артериал конуснинг корин томонидан жуфт аорта ёйлари чикади, Булар 2- 
жуфт жабра ёйларига гомолог хисобланади. Аорта ёйлари узидан энса-умуртка 
ва умровости артерияларини ажратади, булар корин мускуллари ва олдинги 
оёкдарни кон билан таъминлайди. Аорта ёйлари умуртка погонаси остида узаро
106-расм. Бака юрагшшнг очилган
^олдаги схемаси: 1-унг булмача; 2-чап
булмача; 3-юрак коринчаси; 4-клапан-
лари; 5- артериал конус; 6-умумий
артериал стволи; 7-упка-тери артерия­
си; 8-аорта ёйи; 9-умумий уйку артерия;
10-уйку бези; 
11-артериал конуснинг
спирал клапани.
160
www.ziyouz.com kutubxonasi


кушилиб, орка аортани хосил килади. Орка аорта узидан кучли хазм килиш 
найи ~ туткич артерияни ажратади. Орка аорганинг бошка тармоклари билан 
кон бошка органларга ва кейинги оёкларга боради. Артериал конуснинг корин 
томонидан умумий уйку артерияси чикади ва ташки хамда ички уйку 
артерияларига булинади. 
Уйку артерияси 
1-жабра ёйларига гомолог 
хисобланади.
Гавданинг кейинги кисмидан ва кейинги оёкларидан вена кони сон 
венасига ва куй му ч венага йигилиб, жуфт ёнбош ёки буйрак копка веналарига 
куйилади. Буйрак копка венаси буйракларда капиллярларга ажралиб, буйрак 
копка системасини хосил килади. Сон веналаридан ток корин венаси чикади ва 
бу жигарга кириб, капиллярларга ажралади. Ичакнинг барча булакларидан ва 
ошкозондан вена конлари жигар копка венасига йигилиб, капиллярларга 
таркалади ва жигар копка системасини хосил килади, ундан жигар венаси ток 
кейинги ковак венага йигилади. Кейинги ковак вена корин венаси ва жуфт 
жигар веналарини кушиб олиб, вена синусига куйилади. Бош, олдинги оёклар 
ва теридан тозаланиб келган артериал кон х;ар икки томондаги буйинтурук ва 
умровости веналарига йигилади, бу веналар узаро кушилиб, бир жуфт олдинги 
ковак венани хосил килади.
Думли амфибияларда кейинги ковак вена билан бир каторда, рудимент 
холда баликларга хос булган кейинги кардинал веналар хам с акл ан ади, булар 
олдинги ковак веналарга кушилади. Олдинги ковак веналар хам вена синусига 
куйилади, вена синусидан кон унг юрак булмасига боради, Упкаларда 
оксидланган кон упка венаси оркали чап юрак булмасига тушади. Упка билан 
нафас олганда унг юрак булмасида аралаш кон йигилади. Чап юрак булмаси 
эса артериал кон билан тулади. Юрак булм ал арининг бир вактда кискариши 
натижасида кон коринчага утади. Крринчада унинг ички деворларидаги 
усшдар кон аралашувига тускинлик килади.
Юрак коринчасининг унг кисмида вена кони, чап кисмида эса артериал 
кон купрок булади, Артериал конус юрак коринчасининг унг кисмидан чикади. 
Шунинг учун юрак коринчаси кискарганда артериал когтусга дастлаб вена кони 
киради ва упка - тери артерия сини тулдиради. Юрак коринчасининг кискариши 
давом этганда артериал конусда босим бироз ошади, юрак коринчасининг 
марказий кисмидан аралаш кон аорта ёйларига чикади. Юрак коринчаси тулик 
кискарганда артериал конусга юрак коринчасининг чап кисмидан асосан 
артериал кон утади. Бу уйку артериясига очилади. К^оннинг умумий микдори 
гавда массасининг 1,2-7,2% ини ташкил этади, кондаги гемоглобин хам 1кг 
массага 4,8 г гача узгариб туради. 1мм3 конда 20 мингдан 730 минг донагача 
эритроцитлар булади. Юрак уриши (пулъс) хали паст. Масалан: массаси 50 г 
булган ут бакасида пулъс минутига 40-50 га тенг. Таккослаш учун шу 
массадаги кушда у 500 га тенг эканлигини курсатиш мумкин. Амфибияларда 
артериал кон босими хам паст. Думсиз амфибияларда бу курсаткич 30/20 га 
тенг. Таккослаш учун соглом одамларда бу курсаткич 120/80 булади.
161
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   122   123   124   125   126   127   128   129   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish